Унуче
У породици унуче је „дететово“ дете ако је мушко онда је унук а ако је женско унука. У већини друштава, породица је главна институција за социјализацију деце. Као основну јединицу за подизање деце, антрополози генерално класифицира већину породичних организација као матрифокалне (мајка и њена деца);[1] брачне (супруга, њен муж и деца, а такође се названа елементарном породицом); авунцуларне (на пример, деда, брат, његова сестра и њена деца); или проширене (родитељи и деца живе заједно са другим члановима породице једног родитеља). Сексуални односи међу члановима регулисани су правилима која се односе на инцест, као што је табу инцеста.
Терминологија сродства[уреди | уреди извор]
Степени сродства[уреди | уреди извор]
Породица у таљигама, округ Ли, Мисисипи, август 1935.
Рођак прво реда је онај који дели 50% ДНК путем директно наслеђивања, као што је пун брат/сестра, родитељ или потомство. Постоји још једна мера степена сродства, која се одређује бројањем генерација до првог заједничког претка и назад до циљног појединца, која се користи за разне генеалошке и правне сврхе.
| Сродство | Степен сродства по коефицијенту |
Коефицијент сродства[2] | Степен сродства бројањем генерација до заједничког претка |
|---|---|---|---|
| Идентични близанци | 0 | 100%[3] | други степен |
| Брат/сестра | први степен | 50% (2×2−2) | други степен |
| Родитељ-потомство[4] | први степен | 50% (2−1) | први степен |
| Half-sibling | други степен | 25% (2−2) | други степен |
| Деда/баба или унук/унука | други степен | 25% (2−2) | други степен |
| Нећака/нећак/тетта/ујак | други степен | 25% (2×2−3) | трећи степен |
| Полу нећака/нећак/тетта/ујак | трећи степен | 12,5% (2−3) | трећи степен |
| Први рођак (брат/сестра од тетке/стрица) | трећи степен | 12,5% (2×2−4) | четврти степен |
| Полу-први рођак | четврти степен | 6,25% (2−4) | четврти степен |
| Прадеда/прабаба | трећи степен | 12,5% (2−3) | трећи степен |
| Братић, братучед, теткић | пети степен | 6,25% (2⋅2−5) | пети степен |
| Други рођак | шести степен | 3,125% (2−6+2−6) | шести степен |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „The World Factbook – Central Intelligence Agency”. Cia.gov. Архивирано из оригинала на датум 28. 10. 2009. Приступљено 12. 4. 2017.
- ^ Lange, Kenneth (2003). Mathematical and statistical methods for genetic analysis. Springer. стр. 81. ISBN 978-0-387-21750-5.
- ^ By replacement in the definition of the notion of "generation" by meiosis". Since identical twins are not separated by meiosis, there are no "generations" between them, hence n=0 and r=1. See genetic-genealogy.co.uk.
- ^ „Kin Selection”. Benjamin/Cummings. Приступљено 25. 11. 2007.
Литература[уреди | уреди извор]
- Race, Class, & Gender: An Anthology, 9th edition. Editors: Margaret L. Anderson and Patricia Hill Collins. Cengage Learning.
- Monica McGoldrick; Nydia A. Garcia Preto; Betty A. Carter (12. 6. 2015). The Expanding Family Life Cycle: Individual, Family, and Social Perspectives. Pearson Education. ISBN 978-0-205-96806-0.
- Daly, Mary (2011). "What adult worker model? A critical look at recent social policy reform in Europe from a gender and family perspective". Social Politics, 18(1):1–23.
- Daly, Mary and Lewis, Jane (2000). "The concept of social care and the analysis of contemporary welfare states". British Journal of Sociology, 51(2):281-98.
- Esping-Andersen, Gøsta (2009). The incomplete revolution: Adapting welfare states to women's new roles. Cambridge: Polity Press.
- Ferragina, Emanuele and Seeleib-Kaiser, Martin (2015) "Determinants of a Silent (R)evolution:Understanding the Expansion of Family Policy in Rich OECD Countries", Social politics 22 (1), 1–37.
- Forbes, Scott, A Natural History of Families, (Princeton, NJ: Princeton University Press, 2005), ISBN 0-691-09482-9
- Foucault, Michel (1978). The History of Sexuality: Volume I: An Introduction. (New York: Vintage Books). ISBN 978-0-679-72469-8
- Gilroy, Paul "Identity Belonging and the Critique of Pure Sameness" in Gilroy, Paul (2000) Against Race: Imagining Political Culture Beyond the Color Line, (Cambridge, Mass.: Belknap Press of Harvard University Press), Ch. I.3, pp. 97–133
- Goody, Jack The Development of the Family and Marriage in Europe (Cambridge University Press, 1980); translated into Spanish, French, Italian, Portuguese.
- Mock, Douglas W., More Than Kin and Less Than Kind, (Belknap Press, 2004), ISBN 0-674-01285-2
- Schneider, David M., American Kinship: a cultural approach (Chicago: University of Chicago Press, 1980).
- Tabak, I.; Mazur, J.; Granado, M.C.; Örkenyi, Á.; Zaborskis, A.; Aasvee, K.; Moreno, C. (2012). „Examining trends in parent-child communication in Europe over 12 years”. The Journal of Early Adolescence. 32 (1): 26—54. doi:10.1177/0272431611419509. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2012. Приступљено 8. 1. 2014.
- Chevallier, Denis (1985). „Famille et parenté: une bibliographie”. Terrain (на језику: French) (4): 77—82. doi:10.4000/terrain.2874. Приступљено 8. 1. 2014.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Унуче на Викимедијиној остави. |
- „Family”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 10 (11 изд.). 1911.
- Family database, OECD,
- Family Research Laboratory, unh.edu
- „Family evolution and contemporary social transformations” (PDF). Seres.fcs.ucr.ac.cr. Estación de Economía Política. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 29. 10. 2008.
- Family Facts: Social Science Research on Family, Society & Religion (a Heritage Foundation site). familyfacts.org
- Families Australia – independent peak not-for-profit organisation. familiesaustralia.org.au
- FamilyPlatform – A consortium of 12 organisations providing input into the European Union's Socio-Economic and Humanities Research Agenda on Family Research and Family Policies.
- Unitedfamilies.org, International organisation
- UN.org, Families and Development
- Family, marriage and "de facto" unions, Vatican.va
| Народне библиотеке | |
|---|---|
| Остало | |
