Феликс Гал

С Википедије, слободне енциклопедије
Феликс Гал
Гал 2019.
Лични подаци
Пуно имеФеликс Гал
Датум рођења(1998-02-27)27. фебруар 1998. (26 год.)
Мјесто рођењаНисдорф Дебант, Тирол, Аустрија
ДржављанствоАустрија
Висина1,89 m[1][2]
Маса78 kg[1]
Тимске информације
Тренутни тим
Декатлон АГ2Р ла мондијал
Дисциплинадрумски
Улогавозач
Тип возачабрдаш
Јуниорска каријера
2012—2016Том Тејлор РБК
Професионална каријера
2017—2019Развојни тим Санвеб
2020—2021Санвеб[3][4]
2022—АГ2Р ситроен
Награде и медаље
Друмски бициклизам
Представљајући Аустрија Аустрију
Свјетско првенство
Златна медаља — прво место Ричмонд 2015. друмска трка за јуниоре
Ажурирано: 21. август 2023.

Феликс Гал (њем. Felix Gall; Нисдорф Дебант, 27. фебруар 1998) аустријски је професионални бициклиста који тренутно вози за UCI ворлд тур тим — Декатлон АГ2Р ла мондијал.[5] Освојио је друмску трку за јуниоре на Свјетском првенству и остварио је једну етапну побједу на Тур де Франсу

Дјетињство и јуниорска каријера[уреди | уреди извор]

Гал у мајици дугиних боја 2016.

Рођен је у општини Нисдорф Дебант у Тиролу и од дјетињства се бавио разним спортовима, као што су пењање, тенис, скијање и теквондо. Преко школских другова који су се бавили триатлоном, почео је да се бави бициклизмом.[6][7]

Године 2015. освојио је првенство Аустрије у друмској вожњи за јуниоре, а касније током године освојио је и Свјетско првенство у друмској вожњи за јуниоре које је одржано у Ричмонду, побиједивши испред Клемента Бетуи Сира и Расмуса Педерсена.[8][9] По повратку кући дочекало га је око хиљаду људи; добио је бициклистичку стипендију, курс за возачку дозволу и нови тркачки бицикл.[10]

Године 2016. освојио је јуниорско такмичење Трофео Дориго Порте, док је 2017. потписао уговор са развојним тимом Санвеба. Током 2018. освојио је првенство Аустрије у друмској вожњи за возаче до 23 године и освојио је класификацију за најбољег младог возача на трци Тур де Савоја Мон Бланк.[11] У марту 2019. освојио је трку Истарско прољеће уз једну етапну побједу.[12]

Професионална каријера[уреди | уреди извор]

Након три године у развојном тиму, 2020. је потписао уговор са тимом Санвеб и почео је професионалну каријеру.[13] Сезону је почео на трци Тур де Алпс Маритимс ет ди Вар у фебруару, након чега је сезона прекинута до августа због Пандемије ковида 19 пандемије ковида 19, док је током 2021. имао проблема са болешћу и није остварио запажене резултате.[13]

Након двије сезоне у Санвебу, који је током 2021. промијенио име у ДСМ, 2022. је прешао у АГ2Р ситроен.[14] Имао је уговор са тимом ДСМ до краја 2022. али је због бројних несугласица између возача и управе одлучио да раскине уговор.[15] У априлу, завршио је Тур оф Алпс на шестом мјесту у генералном пласману,[16] након чега је возио своју прву гранд тур трку — Ђиро д’Италију.[17]

Гал (десно) испред Јонаса Вингегора и Тадеја Погачара на Тур де Франсу 2023.

Сезону 2023. почео је на Тур де Алпс Маритимс ет ди Вар трци, коју је завршио на шестом мјесту.[18] У априлу је возио Вуелта ал Паис Баско трку, коју је завршио на десетом мјесту у генералном пласману и на другом мјесту у класификацији за најбољег младог возача, иза Брендона Макналтија,[19][20] након чега је Тур де Алпс завршио на деветом мјесту у генералном пласману, минут и 20 секунди иза Теа Гејган Харта који је освојио трку,[21] а крајем маја је завршио Меркан тур класик на другом мјесту, иза Ричарда Карапаза.[22] На дан 9. јуна продужио је уговор са тимом АГ2Р до 2025.[23] На Тур де Свис трци, трећу етапу је завршио на другом мјесту, три секунде иза Матијаса Скјелмосеа,[24] а затим је остварио побједу из бијега на четвртој етапи, минут испред Ремка Евенепула, што му је била прва побједа у каријери и преузео је први мјесто у генералном пласману.[25] Пету етапу је завршио на осмом мјесту, скоро минут иза Хуана Ајуса и пао је на друго мјесто у генералном пласману, док је лидерску мајицу преузео Скјелмосе.[26] Хронометар на последњој, осмој етапи, завршио је три и по минута иза Ајуса и трку је завршио на осмом мјесту у генералном пласману.[27] У јулу је возио Тур де Франс по први пут, гдје је дошао да ради за Бена О Конора.[28] На петој етапи је отишао у бијег и завршио је на трећем мјесту, 32 секунде иза Џаја Хиндлија, преузевши тачкасту мајицу, за лидера брдске класификације, након што је прешао први преко успона Кол ди Суде.[29] На етапи 14 тим Јумбо—визма је радио на челу и бјегунци су достигнути на 58 km до циља;[30] возачи су отпадали један по један из главне групе, док у њој нису остали само Адам Јејтс, Јонас Вингегор и Тадеј Погачар.[30] Хиндли и Гал су отпали на око 16 km до циља и завршили су минут и 46 секунди иза прве групе. Захваљујући томе што су и остали возачи изгубили вријеме, Гал је са 14 дошао на девето мјесто у генералном пласману.[30] На етапи 17, која је била краљевска етапа и на којој је у финишу вожен успон Кол де ла Лоз укупне дужине од 28,1 km, отишао је у бијег заједно са још неколико возача који се боре за генерални пласман.[31] О Конор је радио на челу током успона, као и Крис Харпер за Сајмона Јејтса, а на 7,5 km до врха Кол де ла Лоза, Гал је напао, што нико од бјегунаца није могао да прати.[31] Вилко Келдерман је радио за Вингегора и смањивали су заостатак, али је телевизијски мотор блокирао кривину испред аутомобила у којем је био директор трке, који иде испред Вингегора, тако да су Келдерман и Вингегор морали да се зауставе, а онда да обилазе аутомобил.[31] Гал је прешао први преко успона и дошао је до другог мјеста у брдској класификацији, пет бодова иза Чиконеа, након чега је возио по спусту и равном и остварио је побједу 34 секунде испред Сајмона Јејтса.[32] На последњој брдској, етапи 20, на почетку последњег успона, на 15 km до циља, Погачар је напао из главне групе и пратио га је само Вингегор; успорили су јер нису хтјели да раде заједно, захваљујући чему их је достигао Гал, који је углавном радио на челу како би достигли бјегунце.[33] Након што су их достигли, Погачар није хтио да ради како би их Адам Јејтс достигао, а на 5 km до циља достигли су их и Сајмон и Адам Јејтс, који је изашао на чело како би спремио спринт за Погачара.[33] Вингегор је кренуо први да спринта, али га је Погачар обишао и побиједио, остваривши другу етапну побједу на трци, док је Гал завршио на другом мјесту.[33] Тур је завршио на осмом мјесту у генералном пласману, 16 минута иза Вингегора и на трећем мјесту у класификацији за најбољег младог возача, шест минута иза Погачара.[34] Недељу дана касније завршио је Класик Сан Себастијан на 20 мјесту, три минута иза Евенепула.[35]

У марту 2024. продужио је уговор са тимом до 2026. године.[36]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Felix Gall”. eurosport.com. Приступљено 21. 8. 2023. 
  2. ^ „Felix Gall”. Equipe cycliste AG2R Citroën Team (на језику: француски). Архивирано из оригинала 2. 6. 2023. г. Приступљено 21. 8. 2023. 
  3. ^ „Team Sunweb”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 3. 1. 2020. г. Приступљено 21. 8. 2023. 
  4. ^ „Team DSM”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 2. 1. 2021. г. Приступљено 21. 8. 2023. 
  5. ^ „AG2R Citroën Team”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 7. 1. 2022. г. Приступљено 21. 8. 2023. 
  6. ^ „Gall Felix oeterreichs erster Radweltmeister”. Regionalsport (на језику: њемачки). Архивирано из оригинала 30. 3. 2023. г. Приступљено 21. 8. 2023. 
  7. ^ Scheiber, Claudia (13. 6. 2012). „Osttiroler Triathleten wieder erfolgreich”. MeinBezirk (на језику: њемачки). Архивирано из оригинала 5. 7. 2023. г. Приступљено 21. 8. 2023. 
  8. ^ „Gall wins junior men's world championship road race”. Velo. 26. 9. 2015. Архивирано из оригинала 5. 7. 2023. г. Приступљено 21. 8. 2023. 
  9. ^ Scheiber, Claudia (30. 9. 2015). „Felix Gall holt WM-Gold”. MeinBezirk (на језику: њемачки). Архивирано из оригинала 5. 7. 2023. г. Приступљено 21. 8. 2023. 
  10. ^ Scheiber, Claudia (2. 10. 2015). „Nußdorf-Debant feierte seinen Weltmeister”. MeinBezirk (на језику: њемачки). Архивирано из оригинала 5. 7. 2023. г. Приступљено 21. 8. 2023. 
  11. ^ „2018 Österr. StaatsmeisterInnen & MeisterInnen”. Austrian Cycling Federation (на језику: њемачки). 9. 5. 2018. Архивирано из оригинала 5. 7. 2022. г. Приступљено 21. 8. 2023. 
  12. ^ „Osttiroler Gall gewinnt Spring Trophy in Istrien”. ÖRF (на језику: њемачки). 17. 3. 2019. Архивирано из оригинала 5. 7. 2023. г. Приступљено 21. 8. 2023. 
  13. ^ а б Hood, Andrew (19. 7. 2023). „A rookie defies the odds to win big at the Tour de France”. velo.outsideonline.com. Приступљено 21. 8. 2023. 
  14. ^ „Ex-Junioren-Weltmeister Gall ab 2022 für Radprofiteam AG2R unterwegs”. Der Standard (на језику: њемачки). 19. 8. 2021. Архивирано из оригинала 3. 7. 2022. г. Приступљено 21. 8. 2023. 
  15. ^ „Streit zwischen Team DSM und Ilan Van Wilder landet vor Gericht”. cyclingmagazine (на језику: њемачки). 28. 10. 2021. Архивирано из оригинала 23. 3. 2023. г. Приступљено 21. 8. 2023. 
  16. ^ Ryan, Barry (22. 4. 2022). „Tour of the Alps: Pinot surges to stage 5 win as Bardet grabs overall title”. cyclingnews.com. Архивирано из оригинала 8. 1. 2023. г. Приступљено 21. 8. 2023. 
  17. ^ Michl, George (6. 5. 2022). „Radrennsport: Felix Gall stellt sich zum ersten Mal dem Giro d'Italia”. Kleine Zeitung (на језику: њемачки). Архивирано из оригинала 18. 5. 2022. г. Приступљено 21. 8. 2023. 
  18. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2023 Tour des Alpes-Maritimes et du Haut Var”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 21. 8. 2023. 
  19. ^ Fletcher, Patrick (8. 4. 2023). „Jonas Vingegaard seals Itzulia Basque Country title with rampaging third stage win”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 21. 8. 2023. 
  20. ^ „Itzulia Basque Country: Felix Gall tenth”. AG2R Citroën Team. 8. 4. 2023. Архивирано из оригинала 5. 7. 2023. г. Приступљено 21. 8. 2023. 
  21. ^ Ostanek, Daniel (21. 4. 2023). „Tour of Alps: Simon Carr wins final stage while Tao Geoghegan Hart secures GC”. cyclingnews.com. Приступљено 21. 8. 2023. 
  22. ^ „Radsport: Gall kommt erstem Profisieg immer näher”. Laola1 (на језику: немачки). 30. 5. 2023. Архивирано из оригинала 5. 7. 2023. г. Приступљено 21. 8. 2023. 
  23. ^ „Felix Gall extends with AG2R Citroën Team through 2025”. cyclinguptodate. 9. 6. 2023. Архивирано из оригинала 9. 6. 2023. г. Приступљено 21. 8. 2023. 
  24. ^ McGrath, Andy (13. 6. 2023). „Tour de Suisse: Mattias Skjelmose wins stage 3 summit finish at Villars-sur-Ollon”. cyclingnews.com. Приступљено 21. 8. 2023. 
  25. ^ McGrath, Andy (14. 6. 2023). „Tour de Suisse: Felix Gall grabs GC lead with solo victory on stage 4”. cyclingnews.com. Архивирано из оригинала 16. 6. 2023. г. Приступљено 21. 8. 2023. 
  26. ^ Fletcher, Patrick (15. 6. 2023). „Tour de Suisse: Ayuso conquers Albulapass as Skjelmose takes yellow”. cyclingnews.com. Приступљено 21. 8. 2023. 
  27. ^ Ostanek, Daniel (18. 6. 2023). „Mattias Skjelmose wins Tour de Suisse”. cyclingnews.com. Приступљено 21. 8. 2023. 
  28. ^ Canales, Romain Perez (26. 6. 2023). „Tour de France 2023 (July 1 to 23) - AG2R Citroën Team cycling team”. AG2R Citroën Team. Архивирано из оригинала 27. 6. 2023. г. Приступљено 21. 8. 2023. 
  29. ^ Glendenning, Barry (5. 7. 2023). „Tour de France: Hindley wins stage five as Vingegaard deals major blow to Pogacar – as it happened”. the Guardian. Приступљено 21. 8. 2023. 
  30. ^ а б в Abraham, Richard (15. 7. 2023). „Tour de France 2023 stage 14 As It Happened: Carlos Rodriguez wins as Pogačar and Vingegaard duel on the Joux Plane”. cyclingweekly.com. Приступљено 21. 8. 2023. 
  31. ^ а б в Farrand, Stephen (19. 7. 2023). „As it happened: Pogacar cracks on the Col de la Loze as Gall survives to win the stage”. cyclingnews.com. Приступљено 21. 8. 2023. 
  32. ^ „Felix Gall, the third winning debutant - Tour de France 2023”. letour.fr. Приступљено 21. 8. 2023. 
  33. ^ а б в Farrand, Stephen (22. 7. 2023). „As it happened: Pinot attacks, Pogacar wins stage 20 and Vingegaard secures overall Tour de France victory”. cyclingnews.com. Приступљено 21. 8. 2023. 
  34. ^ „Official classifications of Tour de France 2023”. Tour de France. Архивирано из оригинала 14. 8. 2019. г. Приступљено 21. 8. 2023. 
  35. ^ Puddicombe, Stephen (29. 7. 2023). „Remco Evenepoel snatches third win at Clásica San Sebastián”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 6. 2023. 
  36. ^ „Felix Gall prolonge son contrat avec DECATHLON AG2R La Mondiale jusqu’en 2026”. decathlonag2rlamondialeteam.com (на језику: француски). 1. 3. 2024. Приступљено 19. 3. 2024. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Феликс Гал на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Феликс_Гал&oldid=27506259”