Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Филозофски факултет
Univerzitetska zgrada, Pale 12.jpg
Зграда Филозофског факултета
Тип Државни факултет
Оснивање 1993.
Афилијација Универзитет у Источном Сарајеву
Декан Драга Мастиловић
Локација Пале
Веб-сајт ffuis.edu.ba
Filozofski Pale.jpg

Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву је образовно-научна установа на Палама која обавља основне, специјалистичке, магистарске и докторске студије, као и друге облике студија, за иновацију знања и стручног образовања из 19 области. Један је од два државна универзитета у Републици Српској.

Декан Филозофског факултета је проф. др Драга Мастиловић.

Историја[уреди]

Филозофски факултет је основан у Источном Сарајеву 1993. године а баштини насљеђе Филозофског факултета у Сарајеву основаног 1950. године. Факултет је од школске 2005/06 пресељен у нову зграду. Највећа је вишокосколска установа на Универзитету у Источном Сарајеву. Настава се одвија у 19 студијских група које похађа око 2.000 студената.[1]

Катедре[уреди]

Катедра за филозофију[уреди]

У академској години 2000/01. Филозофски факултет Пале донио је одлуку о покретању Катедре за филозофију и социологију која је од 2008/09. године прерасла у Катедру за филозофију и Катедру за социологију. Шефови Катедре били су професор доктор Спасоје Ћузулан, професор доктор Иван Коларић, проф. др Рајко Куљић и професор доктор Мишо Кулић.

Први наставници и сарадници у сталном радном односу били су проф. др Сњежана Билбија, мр Вук Миљановић и проф. др Грујо Бјековић (допунски радни однос), а хонорарно запосени били су: проф. др Спасоје Ћузулан, проф. др Богољуб Шијаковић, доц. др Слађана Ђурић, проф. др Ристо Тубић, и проф. др Цвијетин Лукић.

Данас је на мјесту шефа Катедре за филозофију проф. др Мишо Кулић, а послове секретара обавља мр Данијела Милинковић.

Катедра за социологију[уреди]

Конституисање Катедре за социологију као самосталног студијског програма почиње формирањем двопредметног студијског програма Филозофија и социологија академске 2000/2001. године. Такав концепт студија само је наставак система рада Филозофског факултета у Сарајеву чија се традиција наставила његовати и на Филозофском факултету Пале. Осамостаљивање Катедре за социологију почиње иницијативом социолога који су сматрали да је неопходно основати посебне студије социологије на универзитетима у Источном Сарајеву и Бањој Луци. Проблеми при осамостаљивању Катедре огледали су се у недостатку кадра, али и у ставу тадашње академске заједнице да је такав студиј непотребан. Залагањем новог наставног кадра Катедра је отпочела свој самостални рад академске 2006/2007. године из потребе за професионалним образовањем и организованим експертским истраживањем структурно-развојних проблема друштва. У том периоду наставу на новооснованом студијском програму изводило је пет наставника и три асистента. Данас је на Катедри ангажовано три редовна професора, три ванредна професора, један доцент и три асистента, а то су: др Рајко Куљић, редовни професор, др Божо Милошевић, редовни професор, др Милимир Мучибабић, редовни професор; др Драгомир Вуковић, ванредни професор, др Биљана Милошевић Шошо, ванредни професор, др Бисерка Кошарац, ванредни професор; др Златиборка Попов Момчиновић, доцент; Бојан Ћорлука, виши асистент и Миле Вукајловић, виши асистент и Маја Куљић, асистент.

Данас је шеф Катедре за социологију проф. др Биљана Милошевић Шошо, а послове секретара обавља Бојан Ћорлука.

Катедра за новинарство[уреди]

Катедра за новинарство са својим радом почиње 2006. године у оквиру Катедре за филозофију и социологију, а оснивачи су проф. др Ненад Кецмановић, проф. др Милош Ковачевић и проф. др Рајко Куљић. Као самостална Катедра за новинарство почиње са радом 2007. године. Први кораци у раду Катедре направљени су под виђством проф. др Ненада Кецмановића као шефа катедре, а први наставници из уже области студија били су проф. др Емил Влајки (Теорија и техника журнализма) и проф. др Јеленка Воћкић Авдагић (Системи информисања). Наставни кадар Катедре за новинарство данас чине један ванредни професор, три виша и један асистент. То су: проф. др Љубомир Зубер, редовни професор; мр Вук Вучетић, виши асистент, мр Дејана Радовановић Шаренац, виши асистент, мр Мирослав Јокић, виши асистент и мр Александра Мандић, асистент.

На катедри се изучавају два студијска програма, Новинарство и Политикологија и међународни односи.

Данас је шеф Катедре за новинарство доц. др Златиборка Попов-Момчиновић, а послове секретара обавља Александра Мандић, мр.

Катедра за историју[уреди]

Катедра за историју почела је са радом академске 1997/1998. године, док је рад по болоњским принципима започела академске 2006/2007. године. У раду катедре учествовали су многи наставници и сарадници са високим стручним достигнућима. Неки од њих су: академик Милан Васић, као редовни професор изводио наставу на предмету Српска и балканска историја од XV до краја XVIII вијека; академик Љубомир Максимовић, као редовни професор изводио наставу на предметима: Историја Византије и Византијска цивилизација; академик Здравко Антонић, редовни професор, изводио наставу на предмету Историја Југославије; академик Зоран Лакић, као редовни професор изводио наставу на предмету Општа савремена историја; академик Михаило Војводић, као редовни професор изводио наставу на предметима: Општа историја новог вијека I (XV - XVIII вијек) и Општа историја новог вијека II (XIX вијек), те, по болоњском програму, предмете из уже научне области Историја новог вијека; проф. др Љубомир Милинковић, доц. др Синиша Мишић, доц. др Никола Самарџић, мр Сњежана Ферјанчић, мр Бранко Белић, асистенти Грујо Бјековић и Лазар Мацура, те проф. Митар Петровић. Наредне 1998/1999. академске године, осим наведених наставника и сарадника, у настави су, на другој години студија, ангажовани: академик проф. др Љубомир Максимовић, проф. др Видан Николић, проф. др Урош Милојевић, доц. др Радмила Николић, доц. др Ненад Лемајић, доц. др Милош Антоновић. Наредне академске 1999/2000. године, осим наведених, ангажовани су на трећој години студија: академик проф. др Милан Васић, доц. др Чедомир Лучић и мр Недељко Радосављевић, те проф. др Ђуро Тошић, на првој и другој години студија. Коначно, академске 2000/2001. године, на четвртој години студија ангажовани су проф. др Здравко Антонић, проф. др Милан Лазић, проф. др Никола Поповић и доц. др Славиша Перић на првој години студија и други. Катедру за историју данас чине један редовни професор, два ванредна професора, два доцента, три виша и један асистент. То су: проф. др Ђуро Тошић, редовни професор; проф. др Славиша Перић, редовни професор, проф. др Александар Стамативић, ванредни професор; др Драга Мастиловић, доцент, др Нада Зечевић, доцент; мр Маријана Млађеновић, виши асистент, мр Маја Лаковић, виши асистент, мр Славиша Вулић, виши асистент; Бојан Крунић, асистент.

Данас је шеф Катедре за историју проф. др Александар Стаматовић, а послове секретара обавља Бојан Крунић.

Катедра за педагогију[уреди]

Катедра за разредну наставу[уреди]

Катедра за психологију[уреди]

Катедра за руски и српски језик и књижевности[уреди]

Катедра за општу књижевност и библиотекарство[уреди]

Катедра за општу књижевност и театрологију[уреди]

Катедра за енглески језик и књижевност[уреди]

Катедра за њемачки језик и књижевност[уреди]

Катедра за кинески и енглески језик и књижевности[уреди]

Катедра за географију[уреди]

Катедра за математику[уреди]

Катедра за физику[уреди]

Катедра за рачунарске науке и системе[уреди]

Библиотека[уреди]

Библиотека је основана 1994. године и радила је у скромним условима на простору од 65 m² све до 2005. године када је пресељена у нову зграду. Библиотека се у новој згради простире на преко 500 m². Подељена је на тир просторије: простор за смештај књига, читаоницу и електронску читаоницу. Ради шест дана у недељи по осам сати. Студенти могу позајмити по две књиге на 15 дана.

Библиотека поседује преко 40 000 јединица књижног фонда, два легата – легат проф. др Ксеније Милошевић (1213 монографија, 189 часописа и 480 сепарата) и легат проф. др Милице Иванишевић (2064), те око 6500 серијских публикација. Читаоница има 40 места, док електронска читаоница поседује 15 читаоничких мееста и 7 рачунара.[2]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]