Пређи на садржај

Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву

С Википедије, слободне енциклопедије
Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву
Зграда Филозофског факултета
ТипДржавни факултет
Оснивање1993.
АфилијацијаУниверзитет у Источном Сарајеву
ДеканПроф. др Владан Бартула
ЛокацијаПале
Веб-сајтff.ues.rs.ba

Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву је образовно-научна установа на Палама која обавља основне, специјалистичке, магистарске и докторске студије, као и друге облике студија, за иновацију знања и стручног образовања из 19 области. Један је од два државна универзитета у Републици Српској.

Декан Филозофског факултета је проф. др Владан Бартула

Историја

[уреди | уреди извор]

Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Ис­точ­ном Са­ра­је­ву смје­штен је на Па­ла­ма, уни­вер­зи­тет­ском гра­ди­ћу два­де­сет ки­ло­ме­та­ра уда­ље­ном од Са­ра­је­ва и два­на­ест ки­ло­ме­та­ра уда­ље­ном од олим­пиј­ске пла­ни­не Ја­хо­ри­не. Спа­да у мла­де фа­кул­те­те, и ма­да мо­же зву­ча­ти кон­тра­дик­тор­но, са вр­ло ду­гом тра­ди­ци­јом, јер је ње­гов рад об­но­вљен (у та­да­шњем Срп­ском Са­ра­је­ву) рат­не 1993. го­ди­не, а ба­шти­ни на­сље­ђе Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та из Са­ра­је­ва, осно­ва­ног 1950. го­ди­не. Због гра­ђан­ског ра­та, ви­ше од 600 про­фе­со­ра и не­ко­ли­ко хи­ља­да сту­де­на­та мо­ра­ли су на­пу­сти­ти Са­ра­је­во, ко­је је би­ло глав­ни уни­вер­зи­тет­ски цен­тар у бив­шој СР­БиХ. На­шав­ши се на пе­ри­фе­ри­ји гра­да у ко­ме су оста­ле све кул­тур­не и обра­зов­не уста­но­ве ко­је је срп­ски на­род ви­је­ко­ви­ма ства­рао, гру­па тих про­фе­со­ра од­лу­чи­ла је да об­но­ви рад Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та, да би ге­не­ра­ци­је мла­дих мо­гле да на­ста­ве сво­је шко­ло­ва­ње. Ство­ре­ни су скром­ни пред­у­сло­ви и Фа­кул­тет је по­но­во по­чео да ра­ди, упр­кос свим те­шко­ћа­ма и ри­зи­ци­ма ко­је је рат до­но­сио.

Зграда Филозофског факултета

Факултет је од академске 2005/2006 пресељен у нову зграду. Настава се одвија на 19 студијских програма на првом циклусу студија, 16 студијских програма на другом и три студијска програма на трећем циклусу студија, које похађа око 2.000 студената. Филозофски факултет представља данас највећу и једну од најзначајнијих организационих јединица Универзитета у Источном Сарајеву, како по броју студената и наставног особља, тако и по броју и значају научних дисциплина које се на њему изучавају. Сложеном структуром и разноврсношћу својих студијских програма, на сва три циклуса студија, Филозофски факултет студентима, кроз савремени наставни процес, нуди широк спектар знања из области филозофских, филолошких и природно-математичких наука. Факултет сваке године организује два високо рангирана научна скупа – национални скуп са међународним учешћем „Наука и стварност“ и национални скуп „Студентска конференција“.[1]

Филозофски факултет Пале издаје публикације „Зборник радова са научног скупа ‘'Наука и евроинтеграција'’“, „Зборник радова са Студентске конференције“ и часопис „Радови“. На Филозофском факултету Пале постоји студентско представничко тијело „Студентска организација Филозофског факултета (СОФФ)“.


Катедра за филозофију

[уреди | уреди извор]

У академској години 2000/01. Филозофски факултет Пале донио је одлуку о покретању Катедре за филозофију и социологију која је од 2008/09. године прерасла у Катедру за филозофију и Катедру за социологију. Шефови Катедре били су професор доктор Спасоје Ћузулан, професор доктор Иван Коларић, проф. др Рајко Куљић и професор доктор Мишо Кулић.

Први наставници и сарадници у сталном радном односу били су проф. др Сњежана Билбија, мр Вук Миљановић и проф. др Грујо Бјековић (допунски радни однос), а хонорарно запосени били су: проф. др Спасоје Ћузулан, проф. др Богољуб Шијаковић, доц. др Слађана Ђурић, проф. др Ристо Тубић, и проф. др Цвијетин Лукић.

Данас је на мјесту шефа Катедре за филозофију проф. др Мишо Кулић, а послове секретара обавља мр Данијела Милинковић.

Катедра за социологију

[уреди | уреди извор]

Конституисање Катедре за социологију као самосталног студијског програма почиње формирањем двопредметног студијског програма Филозофија и социологија академске 2000/2001. године. Такав концепт студија само је наставак система рада Филозофског факултета у Сарајеву чија се традиција наставила његовати и на Филозофском факултету Пале. Осамостаљивање Катедре за социологију почиње иницијативом социолога који су сматрали да је неопходно основати посебне студије социологије на универзитетима у Источном Сарајеву и Бањој Луци. Проблеми при осамостаљивању Катедре огледали су се у недостатку кадра, али и у ставу тадашње академске заједнице да је такав студиј непотребан. Залагањем новог наставног кадра Катедра је отпочела свој самостални рад академске 2006/2007. године из потребе за професионалним образовањем и организованим експертским истраживањем структурно-развојних проблема друштва. У том периоду наставу на новооснованом студијском програму изводило је пет наставника и три асистента. Данас је на Катедри ангажовано три редовна професора, три ванредна професора, један доцент и три асистента, а то су: др Рајко Куљић, редовни професор, др Божо Милошевић, редовни професор, др Милимир Мучибабић, редовни професор; др Драгомир Вуковић, ванредни професор, др Биљана Милошевић Шошо, ванредни професор, др Бисерка Кошарац, ванредни професор; др Златиборка Попов Момчиновић, доцент; Бојан Ћорлука, виши асистент и Миле Вукајловић, виши асистент и Маја Куљић, асистент.

Данас је шеф Катедре за социологију проф. др Биљана Милошевић Шошо, а послове секретара обавља Бојан Ћорлука.

Катедра за новинарство и политикологију

[уреди | уреди извор]

Катедра за новинарство са својим радом почиње 2006. године у оквиру Катедре за филозофију и социологију, а оснивачи су проф. др Ненад Кецмановић, проф. др Милош Ковачевић и проф. др Рајко Куљић. Као самостална Катедра за новинарство почиње са радом 2007. године. Први кораци у раду Катедре направљени су под виђством проф. др Ненада Кецмановића као шефа катедре, а први наставници из уже области студија били су проф. др Емил Влајки (Теорија и техника журнализма) и проф. др Јеленка Воћкић Авдагић (Системи информисања). У академској 2016/2017. години у оквиру Катедре за новинарство покреће се студијски програм за Политикологију и међународне односе. Због тога што је под окриљем Катедре кренуо са радом нови студијски програм Катедра за новинарство мијења свој назив у Катедра за новианрство и политикологију. Наставни кадар Катедре за новинарство и политикологију данас чине једна ванредна професорица Златиборка Попов Момчиновић, доценти Вук Вучетић, Срђан Перишић, Дејана Радовановић Шаренац, Стефан Вукојевић и Данијела Лакић, виши асистенти Мирослав Јокић и Александра Мандић, и асистенти Маја Бјековић, Стефан Ратковић, Филип Матић и Владана Шекара.

Од школске 2020/2021. године са радом су кренули нови студијски програми Новинарство и односи с јавношћу као и модернизовани програм Политикологија и међународни односи.[2]

Од 2019. године шеф Катедре за новинарство и политикологију је доц. др Вук Вучетић, а тренутно послове секретара Катедре обављају Владана Шекара и Стефан Ратковић.

Катедра за србистику

[уреди | уреди извор]

Одлуком Народне скупштине Републике Српске о издвајању високошколских установа из Универзитета у Сарајеву, 1993. године обновљен је рад Филозофског факултета у Источном (тада: Српском) Сарајеву  формирањем  двију  катедри: а) Катедре за српски језик и српску књижевност, и б) Катедре за педагогију и психологију. Ове катедре, а самим тим и обновљени Филозофски факултет, почеле су са радом  уписом прве генерације студената,  у школској 1994/1995. години. На Катедри за српски језик и српску књижевност обје дисциплине – и српски језик и српска књижевност –  имају статус главних предмета;  Катедра је,  дакле,  двопредметна с равноправним статусом обију дисциплина. Школске 2006/2007. године Катедра  за српски језик и српску књижевност промијенила је назив у Катедру за српски језик и књижевност. На обновљеној Катедри за српски језик и српску књижевност наставнички кадар на почетку су сачињавали наставници који су прешли са Филозофског факултета у Сарајеву, као и професори с Филолошког факултета из Београда, Филозофског факултета у Никшићу и Филозофског факултета у Приштини. Са уписом нових генерација и виших година студија ширио се број углавном гостујућих, хонорарно ангажованих, наставника. На Kатедри за србистику запослено је петнаест професора и асистената. Редовни професори су: проф. др Милош Ковачевић, проф. др Војо Ковачевић, проф. др Миланка Бабић, проф. др Бранка Брчкало, проф. др Саша Кнежевић, ванредни професори: проф. др Сања Куљанин, проф. др Биљана Самарџић, доценти: доц. др Жељка Пржуљ, доц. др Божица Кнежевић, доц. др Вера Ћевриз Нишић, асистенти: мр Марија Митрић, мср Биљана Мишић, мср Светлана Панић.

Шеф Катедре је проф. др Војо Ковачевић, а секретар мср Биљана Мишић.

Катедра за историју

[уреди | уреди извор]

Катедра за историју почела је са радом академске 1997/1998. године, док је рад по болоњским принципима започела академске 2006/2007. године. У раду катедре учествовали су многи наставници и сарадници са високим стручним достигнућима. Неки од њих су: академик Милан Васић, као редовни професор изводио наставу на предмету Српска и балканска историја од XV до краја XVIII вијека; академик Љубомир Максимовић, као редовни професор изводио наставу на предметима: Историја Византије и Византијска цивилизација; академик Здравко Антонић, редовни професор, изводио наставу на предмету Историја Југославије; академик Зоран Лакић, као редовни професор изводио наставу на предмету Општа савремена историја; академик Михаило Војводић, као редовни професор изводио наставу на предметима: Општа историја новог вијека I (XV - XVIII вијек) и Општа историја новог вијека II (XIX вијек), те, по болоњском програму, предмете из уже научне области Историја новог вијека; проф. др Љубомир Милинковић, доц. др Синиша Мишић, доц. др Никола Самарџић, мр Сњежана Ферјанчић, мр Бранко Белић, асистенти Грујо Бјековић и Лазар Мацура, те проф. Митар Петровић. Наредне 1998/1999. академске године, осим наведених наставника и сарадника, у настави су, на другој години студија, ангажовани: академик проф. др Љубомир Максимовић, проф. др Видан Николић, проф. др Урош Милојевић, доц. др Радмила Николић, доц. др Ненад Лемајић, доц. др Милош Антоновић. Наредне академске 1999/2000. године, осим наведених, ангажовани су на трећој години студија: академик проф. др Милан Васић, доц. др Чедомир Лучић и мр Недељко Радосављевић, те проф. др Ђуро Тошић, на првој и другој години студија. Коначно, академске 2000/2001. године, на четвртој години студија ангажовани су проф. др Здравко Антонић, проф. др Милан Лазић, проф. др Никола Поповић и доц. др Славиша Перић на првој години студија и други. Катедру за историју данас чине један редовни професор, два ванредна професора, два доцента, три виша и један асистент. То су: проф. др Ђуро Тошић, редовни професор; проф. др Славиша Перић, редовни професор, проф. др Александар Стамативић, ванредни професор; др Драга Мастиловић, доцент, др Нада Зечевић, доцент; мр Маријана Млађеновић, виши асистент, мр Маја Лаковић, виши асистент, мр Славиша Вулић, виши асистент; Бојан Крунић, асистент.

Данас је шеф Катедре за историју проф. др Александар Стаматовић, а послове секретара обавља Бојан Крунић.

Катедра за педагогију

[уреди | уреди извор]

Катедра за психологију

[уреди | уреди извор]

Катедра за руски и српски језик и књижевности

[уреди | уреди извор]

Катедра за општу књижевност и библиотекарство

[уреди | уреди извор]

Катедра за енглески језик и књижевност

[уреди | уреди извор]

Катедра за кинески и енглески језик и књижевности

[уреди | уреди извор]

Катедра за географију

[уреди | уреди извор]

Библиотека

[уреди | уреди извор]

Библиотека је основана 1994. године и радила је у скромним условима на простору од 65 m² све до 2005. године када је пресељена у нову зграду. Библиотека се у новој згради простире на преко 500 m². Подељена је на тир просторије: простор за смештај књига, читаоницу и електронску читаоницу. Ради шест дана у недељи по осам сати. Студенти могу позајмити по две књиге на 15 дана.

Библиотека поседује преко 40 000 јединица књижног фонда, два легата – легат проф. др Ксеније Милошевић (1213 монографија, 189 часописа и 480 сепарата) и легат проф. др Милице Иванишевић (2064), те око 6500 серијских публикација. Читаоница има 40 места, док електронска читаоница поседује 15 читаоничких мееста и 7 рачунара.[3]

Декани факултета

[уреди | уреди извор]
  1. Гојко Бабић(1993 - 1999.)
  2. Милован Пецељ (1999 - 2005.)
  3. Миленко Пикула (2005 - 2011.)
  4. Миланка Бабић (2011 - 2015.)
  5. Драга Мастиловић (2015 - 2023)
  6. Владан Бартула (2023 - )


  1. ^ „Филозофски факултет”. Универзитету у Источном Сарајеву (на језику: српски). Приступљено 2022-06-26. 
  2. ^ https://www.paleinfo.com/od-oktobra-dva-nova-studijska-programa/
  3. ^ „Библиотека”. Архивирано из оригинала 25. 06. 2016. г. Приступљено 18. 07. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]