Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Правни факултет
Pale9.jpg
Правни факултет на Палама
Тип Државни факултет
Оснивање 20. август 1946.
Афилијација Универзитет у Источном Сарајеву
Декан Радомир В. Лукић
Број одсека 3
Локација Пале
Веб-сајт www.pravnifis.com
Pravni fakultet Istočno Sarajevo.png

Правни факултет у Палама налази се у саставу Универзитета у Источном Сарајеву, једног од два државна универзитета у Републици Српској. Одјељења ван сједишта се налазе у Бијељини и Сребреници.

Декан Правног факултета је проф. др Радомир В. Лукић.

Историјат[уреди]

Факултет је основан 20. августа 1946. усвајањем Закона о Правном факултету од стране Народне скупштине НР Босне и Херцеговине. То је био први факултет у овој народној републици, а три године касније када је основан Универзитет у Сарајеву, ући ће у његов састав. Први факултетски декан (до 1949) био је проф. др Александар Васиљевич Соловјев, професор Историје државе и права Југославије. На Факултету је од 1946. до 1992. године, у дужем или краћем временском периоду, радило 56 наставника и 31 сарадник. У различитим периодима до 1992. године, на Факултету је предавало седам чланова Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине, од којих су пет били редовни (Хамдија Ћемерлић, Стјепан Ловреновић, Војислав Спаић, Авдо Сућеска и Славица Крнета) и два дописни чланови (Мустафа Камарић и Владо Јокановић).

У прву годину студија школске 1946/1947. године уписана су 334 студента, а на Факултету је до 1992. године дипломирало око 9200 студената. Настава се до 1965. године изводила само на основном студију, након чега је донесена одлука о оснивању постдипломског студија. До 1992. године, магистарски рад су одбранила 53, а докторску тезу 48 кандидата.

Факултет је имао и одјељења ван сједишта у Бањој Луци, Мостару, Зеници и Добоју. Прва три су постала временом засебни факултети, а одјељење у Добоју радило је до почетка Рата у Босни и Херцеговини. Када је рат почео, велики број наставника и сарадника Правног факултета у Сарајеву је напустило град. Неки су напустили земљу, а неки су наставили са радом у Републици Српској, и то у Илиџи гдје је факултет у почетку био смјештен.

Народна скупштина Републике Српске је 14. септембра 1992. донијела Одлуку о издвајању високошколских установа из Универзитета у Сарајеву и њиховом удруживању у Универзитет у Сарајеву Републике Српске. Министарство образовања, науке и културе Републике Српске је 30. новембра 1994. године утврдило да Правни факултет испуњава услове за рад и донијело рјешење којим му се одобрава рад. За в.д. декана именован је проф. др Богдан Лоза, а сједиште Факултета је лоцирано у Илиџи. Правни факултет је од 1994. до 1996. године радио на Илиџи, да би, на основу Одлуке Вијећа Универзитета од 23. маја 1996. године, сједиште Факултета било премјештено на Пале. Настава на Илиџи одвијала се у просторијама Хотела „Србија“, а на Палама у просторијама фабрике „Фамос“. Одлуком Вијећа Правног факултета од 23. маја 1996. сједиште је било пренесено у Пале, гдје се и данас налази. Постоје два одјељења ван сједишта: у Бијељини и Сребреници.

Катедре[уреди]

Катедре су наставно-научне јединице које чине наставници и сарадници који одржавају наставу на сродним наставним предметима. На Правном факултету тренутно има шест катедри:

1. КАТЕДРА ЗА ГРАЂАНСКО ПРАВО

  • Увод у грађанско право
  • Стварно право
  • Породично право
  • Насљедно право
  • Облигационо право – општи дио
  • Облигационо право – посебни дио
  • Компанијско право (Право привредних друштава)
  • Грађанско процесно право
  • Право интелектуалне својине
  • Пословно право (Уговори у привреди и хартије од вриједности)
  • Међународно приватно право
  • Стечајно право
  • Правни послови грађанског права (2 циклус студија)
  • Правосудно организационо право (2 циклус студија)
  • Право конкуренције (2 циклус студија)
  • Нотаријално право (2 циклус студија)
  • Међународно привредно право (2 циклус студија)
  • Права дјетета (2 циклус студија)

2. КАТЕДРА ЗА КРИВИЧНО ПРАВО

  • Кривично право 1
  • Кривично право 2
  • Кривично процесно право – општи дио
  • Кривично процесно право – посебни дио
  • Криминологија са пенологијом
  • Криминалистика
  • Правна медицина
  • Међународно кривично право
  • Прекршајно право
  • Малољетничко кривично право (2 циклус студија)
  • Организовани криминал и корупција (2 циклус студија)

3. КАТЕДРА ЗА ИСТОРИЈУ ДРЖАВЕ И ПРАВА

  • Национална правна историја
  • Општа правна историја
  • Римско право

4. КАТЕДРА ЗА МЕЂУНАРОДНО ПРАВО

  • Међународно јавно право
  • Институције и право ЕУ
  • Међународно хуманитарно право
  • Међународноправна заштита људских права и слобода (2 циклус студија)

5. КАТЕДРА ЗА ПРАВНУ ТЕОРИЈУ И ЈАВНО ПРАВО

  • Теорија државе
  • Теорија права
  • Уставно право 1
  • Уставно право 2
  • Управно право – материјални дио
  • Управно право – процесни дио
  • Радно и социјално право
  • Међународно радно право
  • Правно нормирање
  • Методологија правних наука (2 циклус студија)
  • Упоредно уставно право (2 циклус студија)
  • Акти управе и управне процедуре (2 циклус студија)
  • Радни спорови (2 циклус студија)

6. КАТЕДРА ЗА ПРАВНО – ЕКОНОМСКЕ НАУКЕ

  • Основи економије
  • Економска политика и европске интеграције
  • Финансијско право

Бесједничка секција[уреди]

Секција за бесједништво Правног факултета у Источном Сарајеву обновила је рад у октобру 2010. године, на иницијативу Предсједништва Савеза студената и уз подршку декана проф. др Милана Томића, као и вишег асс. Димитрија Ћеранића, мр. Иначе, секција је постојала и раније, током 2000. и 2001. године, када ју је основао и водио покојни проф. др Новица Војиновић, један од наших најзначајнијих правних историчара. Захваљујући професору Војиновићу и његовом прегалаштву, студенти нашег факултета научили су теоријске основе и практичну вјештину реторике, те започели са учешћем на домаћим и међународним такмичењима у говорништву. Током двије године постојања, наши студенти су учествовали и освајали прва мјеста и награде на смотрама бесједништва на правним факултетима у Београду, Нишу, Бањој Луци, Источном Сарајеву, као и на културним манифестацијама у славу реторике у Сремској Митровици и Бијељини. Такође, четворо студената наступало је на међународном фестивалу римске традиције и реторике у Ровигу, у Италији, гдје су говорили бесједе на италијанском језику.

Дебатни клуб[уреди]

Студенти Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, од његовог наставка рада током деведесетих година прошлог вијека па до данас, промовишу културу дијалога и савлађују основне дебатне вјештине. Током 2012. године, Дебатни клуб је обновио рад и данас успјешно дјелује како у сједишту Правног факултета на Палама, тако и у Одјељењу факултета у Бијељини. Активности Клуба се састоје у одржавању радионица током којих дебатанти уче основне вјештине дебате, упознају се са различитим дебатним форматима, подучавају се доброј комуникацији и активном слушању, те, што је посебно важно, развијају способности тимског рада кроз заједничко трагање за новим идејама. Дебатни клуб, такође, приређује дебатна такмичења на нивоу факлутета, чиме свој рад представљају широј академској заједници. У првој половини 2013. године, Дебатни клуб је успоставио активну сарадњу са Центром за културу дијалога БиХ, те учествовао на семинарима и такмичењима у организацији ЦКД-а.

Библиотека[уреди]

Библиотека Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву настала је и развијала се упоредо са Правним факултетом, у тешким условима и са скромним средствима. Просторије библиотеке се налазе у склопу Правног факултета на Палама, као и у одјељењима у Бијељини и Сребреници. Услугама Библиотеке тренутно се користе наставници, сарадници и студенти у сједишту на Палама, као и у одјељењима у Бијељини и Сребреници, а чланови библиотеке могу постати и друга лица.

Основна услуга коју Библиотека нуди својим корисницима је издавање књига из библиотечког фонда који чини збирка монографских и збирка периодичних публикација. Збирку монографских публикација чине уџбеници, енциклопедије, приручници, рјечници, монографије, магистарски и докторски радови и др., и она тренутно броји око 9000 примјерака. Око 7000 примјерака је на српском језику, а остале књиге су на енглеском, француском, њемачком и руском језику. Збирку периодичних публикација чине научни и стручни часописи, зборници радова и сл., и она се тренутно састоји од око стотину наслова са око 4000 примјерака.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]