Фуси
Фуси (伏羲), такође познат као Паоши, је народни херој у кинеској легенди и митологији, који је заједно са његовом сестром Нувом заслужан за стварање човечанства и проналазак лова, риболова, припитомљавања и кувања, као и Кангђи система писања кинеских слова око 2.000 пре нове ере. Фуси је сматран првим од три суверена на почетку династије Кинеза.
Порекло[уреди | уреди извор]
За кинеску митологију речено је да је Пангу бог стварања. Био је див који је спавао унутар јајета хаоса. Кад се пробудио, устао је и поделио небо и земљу. Пангу је умро након што је устао, а тело му се претворило у реке, планине, биљке, животиње и све остало на свету, међу којима је моћно биће познато као Хуа Хсу. Хуа Хсу је родила близанце, брата и сестру, Фуса и Нуву. Кажу се да су Фуси и Нува створења која имају лице људи и тело змије.
Фуси је био познат као "изворни човек", а за њега се причало да је рођен у доњем и средњем току реке Хуангхе, у месту званом Ченђи (вероватно модерни Лантјан, провинција Шанси или Тјаншуи, провинција Гансу).[1]
У стварности, многи Кинези верују да је Хуа Хсу била вођа за време матријархалног друштва (око 2.600. п. н. е.). Док су рани Кинези развијали своје језичке вештине, Фуси и Нува су били вође у раном патријархалном друштву (око 2600 година пре нове ере) када су Кинези започели обреде венчања.
Легенда о стварању[уреди | уреди извор]
Према Класику планина и мора, Фуки и Нува су били оригинални људи који су живели на митолошкој планини Кунлун (данашња Хуа Шан). Једног дана направили су две одвојене ватре и оне су се на крају спојиле и настала је једна ватра. Под ватром су одлучили да постану муж и жена. Фуси и Нува су искористили глину да би створили потомство и божанском снагом омогућили да глинене фигуре оживе.[1] Ове глинене фигуре биле су прва људска бића. Фуса и Нуву су Кинези су обично препознавали као два од три цара у раном патријархалном друштву у Кини (око 2600 година п.н.е), засновано на миту о томе да је Фуси у свом племену успоставио обред брака. Стварање људских бића била је симболична прича о већој породичној структури која је обухватала лик оца.
Друштвени значај[уреди | уреди извор]
На једном од стубова храма Фуси у провинцији Гансу, следећи куплет описује Фусијеву важност: "Међу три првобитника цивилизације Ханзу, на првом месту је Фуси у земљи Хвајанг."[1] У време свог претходника Нуве, друштво је било матријархално.
У почетку још није постојао морални или друштвени поредак. Мушкарци су познавали само мајке, а не очеве. Кад су били гладни, тражили су храну; кад су били задовољни, бацили су остатке. Они су прождирали своју скривену храну и косу, пили крв, и одевали се у кожу и рогоз. Потом је дошао Фуси и погледао према горе и разматрао слике на небу, и погледао према доле и размотрио догађаје на земљи. Он је ујединио мушкарца и жену, регулисао пет фаза промене и утврдио законе човечанства. Осмислио је осам триграма како би стекао владавину над светом.
— Бан Гу, Baihu tongyi[2]
Фуси је подучавао своје поданике да кувају, лове са мреже и лове из помоћ оружја направљеног од костију, дрвета или бамбуса. Он је склопио брак и приносио прве жртве на отвореном небу. Камена плоча приказује Фуси са Нувом.
Традиционално, Фуки се сматра зачетником I Ching, које се преписује његовом читању Хе карте (или карте реке Хуангхе). Према овој традицији, Фуси је распоред триграма I Ching-а открио у ознакама на леђима митског змајског коња (понекад званог корњача) који је излазио из реке Луо. Овај аранжман претходи компилацији I Ching-а током династије Џоу. За ово откриће се каже да је порекло калиграфије. Фуси је такође заслужан за изум музичког инструмента Гукин, иако је за то заслужан и Шенонг и Жути цар.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Седећи портрет приказујући Фуса, насликао Ма Лин из династије Сунг -
Слика Фуса који гледа у скицу триграма, насликао Гуо Шу из династије Минг -
Цар Фуси, принт на дрвету, Ган Боцонг из династије Танг -
Фуси, насликао Кју Јинг из династије Минг -
Кинески цар Фуси, у традиционалној ношњи, са јин-јанг симболом, 19. век
.jpg)
.jpeg)
Смрт[уреди | уреди извор]
Каже се да је Фуки живео укупно 197 година и умро у месту званом Чен (данашњи Хвајанг, Хенан), где му се још увек може наћи споменик и може се посетити као туристичка атракција.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Worshiping the Three Sage Kings and Five Virtuous Emperors : the imperial temple of emperors of successive dynasties in Beijing. Beijing li dai di wang miao bao hu li yong cu jin hui., Beijing li dai di wang miao guan li chu. (1. изд.). Beijing: Foreign Language Press. 2007. ISBN 9787119046358. OCLC 213397181.
- ^ Wilhelm, Richard (1967). I Ching.
