Црква Рођења Светог Јована Претече и Крститеља у Зворнику

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Црква Рођења Светог Јована Претече и Крститеља у Зворнику
Црква Рођења Светог Јована Претече и Крститеља у Зворнику
Crkva Sv. Jovana, Zvornik 279.jpg
Основни подаци
Тип црква
Јурисдикција Српска православна црква
Епархија Епархија зворничко-тузланска
Оснивање 1817.
Посвећен Јован Крститељ
Локација
Место Зворник
Држава  Република Српска

Црква Рођења Светог Јована Претече и Крститеља у Зворнику је црква Српске православне цркве који се налази у граду у улици Браће Стефановића у Зворнику у Републици Српској у Босни и Херцеговини. Припада Епархији зворничко-тузланској.

Историја[уреди]

Настанак[уреди]

Црква светог Јована Претече саграђена је у периоду од 1817. до 1821. године под културним утицајем Србије и апод утицајем устанака из Србије у првој половини 19. вијека.

Архитектура[уреди]

Ова црква је једнобродан храм, са уском виском куполом. Поред тога унутрашњост саме цркве карактерише велики број подужних и попречних сводова.

Када се говори о самој унутрашњости цркве значајно је поменути и то се у дањашњој збирци, која је сачувана до данас, налази циклуса од седам мањих икона које потичу са првобитног иконостасаа од првих дана свог оснивања. Истиче се византијска традиција. Старија сачувана икона која се налазила у овој цркви данас се чува у Музеју епископског двора , а ради се о икони „Деизис са пророшима и свештељима”, коју је насликао давне 1767. године српски зограф, Теодор Стефановић Ваљевац. На самој икони поред имена аутора и године настанка помиње се и Тома, који је уписан као приложник. Поред ове иконе још једна икона је такође пренесена у Музеј епархијског двора, а ради се о иконе Свете Тројице са Арханђелом Михаилом, Светим Савом и Јованом Претечом, које је дјело Ристе Николића, иконописца. [1]

Данас, је у одређеној мјери промјенила свој изглед. Стари иконостас је замјењен новијим. Са старог иконостаса сачувано је осам икона, од којих се издвајају „Распеће” и овална икона „Богородичиног Покрова”. Такаође, помиње се још један аутор који је радио на дјелима унутар саме ацркве. То је Михајло Јефтић, који је насликао „Убрус Христов” из „1819”. године.[2]


Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Шево, Љиљана (2002). Православне цркве и манастири у Босни и Хецеговини до 1878. године. Бањалука. 

Референце[уреди]