Црква Светог Николе у Готовуши
Црква Светог Николе у Готовуши | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Готовуша |
Општина | Штрпце |
Време настанка | 16. век |
Тип културног добра | Споменик културе од изузетног значаја |
Надлежна установа за заштиту | Покрајински завод за заштиту споменика културе Косова и Метохије |
Црква Светог Николе у Готовуши (општина Штрпце, Косово и Метохија
) је подигнута током 16. века и представља споменик културе од изузетног значаја. Од двеју цркава у Готовуши старија је ова на сеоском гробљу, данас посвећена светом Спасу, а позната и као црква Светог Димитрија. Но, несумњива је њена првобитна посвета Светом Николи, како је означено у ктиторском фреско натпису, делимично сачуваном на западном зиду наоса, над улазом.
Изглед[уреди | уреди извор]
Црква је једноставна, мала једнобродна грађевина са споља тространом апсидом, засведена је полуобличастим сводом и покривена двоводним кровом са каменим плочама. Грађена је од грубо тесаних квадера сиге и ломљеног камена, делимично премалтерисана и прекречена. Фасадна декорација обухвата линету над улазом на западној и проскинитарну нишу на северној фасади, као и нише особеног облика на свим страницама апсиде, образоване лучно спојеним прислоњеним колонетама. На подужним зидовима је поткровни венац. У олтарском делу су три нише, централна у апсиди и бочне (проскомидија и ђаконикон) усечене у источни зид. Часна трпеза је зидана, у облику уске камене плоче. Првобитни подни покривач пода од камена замењен је опеком. Портал на западном зиду, завршен плитким сегментом, надвишен узаним сегментом фронтоном и полукружном нишом, данас је заклоњен пошто је са те стране храма крајем XX века дозидана мања припрата.
Фрагментарно сачувани живопис сведен је на сцене из циклуса Великих празника приказане у две зоне, декорацију свода коју чине фризови од по десет пророчких попрсја и у темену, медаљони са ликовима Христа Емануила, Анђела Великог савета, Пантократора као и горњи део композиције Вазнесења. Најпотпуније је очувано сликарство олтарског простора, уобичајеног програма. Како је исти сликарски рукопис препознат у живопису оближњих цркава средачке жупе, у Богошевцу и Горњем Селу, датује се у седамдесете године 16. века и приписује бољим путујућим зографима.[1]
-
Снимак из ваздуха
-
Поглед са југозапада
-
Апсида
-
Поглед са северне стране
-
Фреске на западном зиду
-
Фреска Богородице у апсиди цркве
Види још[уреди | уреди извор]
- Списак споменика културе у Косовском округу
- Споменик културе од изузетног значаја
- Цркве у Сиринићкој жупи
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ђокић/ Надовеза, Небојша/ Бранко (2019). Цркве и манастири на Косову и Метохији у 19. веку. Оставштина Немањића. стр. 324.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Црква Св. Николе — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Листа споменика
- Црква Св. Николе
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.