Црква брвнара у Семегњеву

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Црква брвнара у Семегњеву
Основни подаци
Статусхришћанска православна богомоља
Типцрква
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија жичка
Оснивање1927.
ОснивачСрпска православна црква
ПосвећенСветом Јовану Крститељу
Локација
МестоСемегњево, Чајетина
ДржаваСрбија

Црква брвнара у Семегњеву, насењеном месту на територији општине Чајетина, подигнута је 1927. године и припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

Прошлост и опис цркве[уреди | уреди извор]

Црква брвнара, подигнута у самом центру села, посвећена је Светом Јовану Крститељу. Њена полукружна олтарска апсида је зидана, док су остали делови храма изведени од дрвета (брвана). Поред главног улаза у храм, на западној страни, постоје и мала споредна врата на северној. Црква осветљавају три прозора на јужној, северној и источној страни. Некадашњи дрвени кров данас је прекривен лимом, а стари дрвени звоник замењен је новим бетонским. У периоду 19951998. године потомак ктитора овог храма, Десимир Ђурић из Семегњева, донира обнову звоника, подизање ограде око цркве, откопавање и постављање нових, чвршћих темеља, замену дрвеног пода новим од мозаика и израду олтарске преграде од лучевог дрвета (о чему сведочи спомен-плоча на западној страни цркве).[1]

На иконостасу се налазе новоосликане иконе сликарке Данице Шишовић из Ужица. У истом периоду је и Љубомир Пековић лично, од својих средстава, а уз помоћ црквеноопштинског одбора и мештана села, увео воду и струју у цркву.

Основни подаци о ктитору[уреди | уреди извор]

Црква је задужбина Савке Ђурић из Семегњева, која је поклонила и земљу на којој је храм подигнут. На северном зиду, између врата и прозора, налази се ктиторска плоча на којој пише:Овај свети храм посвећен рођењу светог Јована Крститеља, подиже за вечни помен својих родитеља, оца Јеврема и мајке Станиславе Костић, мужа љубомира, деце Миодрага и Славка, и сестричине Винке, Савка Ђурић из Семегњева.[2]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Зорица Златић Ивковић, Манастири и цркве златиборске области, каталог изложбе, Сирогојно, 2013. година
  • Петар Оторанов, Знамења Златибора и околине, Ужице, 1996. година

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Црква Светог Јована Крститеља”. Памтим Златибор. Архивирано из оригинала на датум 18. 02. 2017. Приступљено 17. фебруар. 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  2. ^ „Црква Светог Јована Крститеља”. Ужица нет. Приступљено 17. фебруар. 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]