Црква преноса моштију Светог Николаја Мираликијског у Прекопчелици
| Црква преноса моштију Светог Николаја Мираликијског у Прекопчелици | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Место | село Прекопчелица |
| Општина | Општина Лебане |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | црква |
| Време настанка | око 1873. |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Власник | Епархија нишка |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Ниш |
Црква преноса моштију Светог Николаја Мираликијског у Прекопчелици саграђена је на старом црквишту из непознатог периода око 1873. године. Једна је од цркава Прекопчеличке парохије у саставу Јабланичког намесништва и Нишке епархије Српске православне цркве.[1] Црква је посвећена Светом Николи архиепископу Мире Ликијске, рођеном у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, на прибријежију Средоземног мора, од родитеља Теофана и Ноне, у време римског цара Валеријана. На дан смрти Светог Николе црква у Прекопчелици слави славу 19. децембра, по новом, или 6. децембра, по старом календару.
Положај[уреди | уреди извор]
Црква преноса моштију Светог Николаја Мираликијског налази се у селу Прекопчелица у општини Лебане у Јабланичком округу, у предворју Царичиног града, и на локалитету који је био настањен у периоду Јустинијана.
- Географски положај
- Северна географска ширина: 42° 56′ 26"
- Источна географска дужина: 21° 41′15"
- Надморска висина: 363 m
Историја[уреди | уреди извор]
Црква се налази у предворју Царичиног града, у селу у ком је цар Јустинијан, према предању чувао пчеле, и веома је знаменит и јединствен и по споменицима крајпуташима у црквеној порти поред пута и још више по гробовима мученика који овде почивају.
Као најстарију цркву у парохији, до изградње других храмова, користили су је досељеници Горње Јабланице и Пусте Реке.[2]
Црква је подигнут у време османске власти 1873. године на старом црквишту из непознатог периода.
Свештеник Петар Цветковић, који је био први парох прекопчелички - обновио је цркву и озидао конак и помоћне зграде, а црквену порту лепо уредио. За време Великог рата (1915) храм је страдао од бугарских окупатора. Страдање свештеника Петра Цветковића, овако описује парох прекопчелички отац Небојша:
Поведен је овај свештеник са једном баком на стрељање и док су га бугари наговарали да им плати да би га пустили бака је побегла, а њега су у љутњи заклали. Сахрањен је поред храма а последње речи су му биле „остајем са својим народом да живим и мрем”.[3]
Поред његовог је и гроб његовог сина, оца Харалампија, а у близини и унука који је по аманету отаца Петра и Харалампија обновио овај храм.
Изглед грађевине[уреди | уреди извор]
До 1910. године црква је била препокривена каменим плочама. Иконостас старе Цркве у овом селу пренет је у Цркву светог пророка Илије код Царичиног града, где се и данас налази. Црква је живописна.[4]
Висок звоник Цркве је озидао, према запису на самом звонику, Јованча Илић из Ивања 1905. године, а фасаду Стаменко Радоњић из Каменице.
Поред храма налазе се гробови свештеника Петра Цветковића и његовог сина Харалампија, које су Бугари заклали у црквеној порти 1915. године.
У црквеној порти, ограђеној зидом, поред капије са западње стране, постоји зграда у којој је била прва прекопчелачка школа.
Види још[уреди | уреди извор]
- Архијерејско намесништво Јабланичко
- Цркве општине Лебане
- Манастири и цркве Јужне и источне Србије
- Списак споменика културе у Нишавском округу
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Миша Ракоција Манастири и цркве Јужне и источне Србије, Завод за заштиту споменика културе Ниш, Студије и монографије, Ниш, 2013.
- ^ „Прекопчеличка парохија. Храмови у парохији”. Православна Епархија нишка (на језику: српски). Архивирано из оригинала 26. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-26.
- ^ Протонамесник Далибор Стефановић, СВЕТИ НИКОЛА ЛЕТЊИ ПРОСЛАВЉЕН У ПРЕКОПЧЕЛИЦИ
- ^ „Храм Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског у Прекопчелици У: Прекопчеличка парохија. Храмови у парохији”. Православна Епархија нишка (на језику: српски). Архивирано из оригинала 26. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-26.
