Црква светог Арханђела Михаила у Аранђелову

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Светог Арханђела Михаила и некропола са стећцима у Аранђелову
Опште информације
МестоАранђелово
ОпштинаТребиње
Ентитет Република Српска
Држава Босна и Херцеговина
Врста спомениканационални споменик
Време настанка16/17. век
Надлежна установа за заштитуКомисија за очување националних споменика БиХ
kons.gov.ba

Црква Светог Арханђела Михаила и некропола са стећцима у Аранђелову се налазе испод средњовековног града Клобука. Саграђена је вероватно у разодбљу између прве половине 16. и почетком 17. века. Овај закључак се намеће због чињеница које следе. Као целина проглашена је за национални споменик Босне и Херцеговине.[1]

Историјски подаци[уреди | уреди извор]

Постојање Аранђелова је везано за средњовековну жупу Врн и средњовековни град Клобук, који помињали Константин Порфирогенет средином 10. века и Поп Дукљанин у 12. веку. Историјски подаци говоре да је од краја 12. века област Требиња била под влашћу Немањића. Након крунисања Твртка I Котроманића, ово подручје 1377. године потпада под босанску власт, а град Клобук је био под влашћу великашке породице Павловића све до 1441. године. Од 1441. године до 1477. године Врмом владају Косаче. Њихову власт над Врмом прекидају Османлије.

Архитектура цркве[уреди | уреди извор]

Црква посвећена Светом Арханђелу Михаилу налази се у православном гробљу, на истој парцели са некрополом и стећцима, као и надгробним споменици новијег датума.

Храм је једнобродна грађевина правоугаоне основе, димензија око 11,00 x 5,30 м, са полукружном апсидом и звоником на преслицу. Орентација цркве је у правцу исток-запад са улазом на западној страни, са масивним камен зидовима од крупних правилно клесаних камених блокова чија дебљина износи око 75 цм. Зидови припрате на северној и јужној страни леже на стећцима а и унутар Цркве су сачувана два стећка који служе као камене клупе.

Црква је засведена уздужним полуобличастим сводом који је ојачан са два попречна лука. Уздужне зидове наоса и припрате носе дубоки прислоњени лукови које носе пиластри.

Није познато тачно време када је црква осликана, као ни њен фреско- сликар. На западном зиду, у простору у којем обично стоји податак о ктитору, времену осликавања цркве и аутору фресака, отпао је малтер са фреске.

Некропола са стећцима[уреди | уреди извор]

Крајем педесетих година 20. века на некрополи уз цркву у Аранђелову је евидентирано осамдесет стећака, већином у облику сандука на којима се запажа неколико украса у виду полумесеца, мача, крста.

Стећци су деломично смештени у шест скупина. Приметно је да су стећци постављени у редове, окренути запад- исток. Некропола је доста развучена, а редови стећака се нижу у два основна реда међусобно удаљена око 10 м један од другог, у правцу запад- исток. Цела некропола је смештена северно од цркве, осим једног усамљеног стећка који стоји испред улаза у цркву. Споменици су неједнако, али претежно слабије обрађени и утонули у земљу, израђени од локалног камена који је подложан раслојавању. Углови су им делимично обијени, а неке тање плоче преполовљене. Неколико плоча је веома лепо и правилно исклесано. Од сандука највише су заступљени ниски сандуци, висине до 0,40 м. Украсни мотиви, осим на два стећка, готово се не разазнају.

Нема расположивих података о детаљима и санацијским радовима, конзерваторско- рестауратоским радовима на Цркви.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Шево, Љиљана (2002). Православне цркве и манастири у Босни и Херцеговини до 1878. године. Бањалука. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]