Чешме
| Чешме тур. Çeşme | |
|---|---|
 Чешме | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Турска |
| Вилајет | Измир |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2009. | 17.771 |
| — густина | 81,89 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 38° 19′ 22″ С; 26° 18′ 23″ И / 38.322778° С; 26.306389° И |
| Апс. висина | 0-5 m |
| Површина | 217 km2 |
  Чешме Чешме на карти Турске | |
| Веб-сајт | |
| www | |
Чешме (тур. Çeşme) је познато летовалиште у близини Измира, на обали Егејског мора у азијском делу Турске.[1] Његова површина је 285 км2,[2] а број становника је 48.924 (2022).[3]
Највероватније се у Чешмеу налазио старогрчки полис Бутеја (Βούθεια или Βουθία на старогрчком). У 5. веку пре нове ере, Бутеја је била зависна од Еритреје и плаћала је данак Атини као члан Делског савеза.[4] Све до 16. септембра 1922. Грци су чинили већину Чешмеа и његове околине. У општини Чешме је било 39.073 Грка, док је Турака било 4.539 и Јевреја 199.[5] Године 1924. са разменом становништва, у град су се населили муслимани из Грчке, док су се Грци из Чесме населили у Грчкој.
Историја
[уреди | уреди извор]Урбани центар и лука региона у антици били су у Еритри (данашњи Илдир), у другом заливу североисточно од Чешмеа.
Највероватније се у Чешмеу налазио старогрчки полис Бутеја (Βουθεια или Βουθια на старогрчком). У 5. веку п.н.е., Бутеја је била зависност од Еритре и плаћала је данак Атини као члан Делског савеза.[4]
Током византијског периода град је постао познат као Крини (Κρηνη или „чесма“ на грчком).
Након отоманског освајања, град је постао познат као Чешме и доживео је своје златно доба у средњем веку, када је модус вивенди успостављен у 14. веку између Републике Ђенове, која је држала Хиос (Сцио), и Бејлика Ајдинида, који је контролисао анадолско копно. Чешме и луке на острву, удаљене само неколико сати и притока Османлијама, али и даље аутономан после 1470. Хиос је постао део Османског царства у лакој кампањи коју је водио Пијале-паша 1566. У ствари, паша је једноставно ставио сидро у Чешмеу и позвао их је да се промене познати аутори. Након османског заузимања и преференцијама страних трговаца, трговачко средиште се постепено помера у Измир, који је до тада био само додириван караванским путевима са истока, а значај данашње метрополе постаје све израженији након 17. века.[6] 1770. залив Чешме постао је место поморске битке код Чешме између руске и османске флоте током руско-турског рата (1768–1774). Од 1867. до 1922. Чешме је био део вилајета Ајдин. Након Балканских ратова, Бошњаци углавном из Црне Горе населили су се у околини Чешмеа као што су Алачати и Чифликкој. Све до 16. септембра 1922. Грци су и даље чинили већинско становништво Чешмеа и околине. У општини Чешме било је 39.073 Грка, док је Турака било 4.539 и 199 Јевреја.[5] 1924. разменом становништва у град су се населили муслимани из Грчке углавном из Верије (Караферије), док су се Грци из Чешме населили у Неа Еритреа и Неа Крини.
Чешме је повратио свој некадашњи сјај почетком 19. века, када су сопствени производи, посебно грожђе и мастика, нашли канале за извоз. Градско становништво се значајно повећало све до раних деценија 20. века, при чему су имиграција са острва Егејског мора и нова димензија сезонског одмаралишта постали важни фактори повећања. Виноградарство је последњих деценија највећим делом замењено гајењем лубеница, које су поред термалних купатила, сурфовања, воћа, винограда, сира, туризма и историје стекле друго име за Чешме.
Археологија
[уреди | уреди извор]У јануару 2021. године, археолози су објавили откриће рушевина Афродитиног храма старог 2500 година из 5. века пре нове ере. Између осталих налаза у храму и око њега, пронашли су комад статуе који приказује жену, женску главу од теракоте и натпис који гласи: „Ово је свето подручје“. Трагови храма су први пут ископани 2016. године.[7][8][9][10]
Клима
[уреди | уреди извор]Чешме има медитеранску климу са врелим, влажним летима, али са веома малим падавинама; и благе, кишне зиме.[11]
| Клима Чешме (1991–2020) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Максимум, °C (°F) | 13,6 (56,5) |
14,4 (57,9) |
16,6 (61,9) |
20,1 (68,2) |
24,6 (76,3) |
29,0 (84,2) |
30,8 (87,4) |
30,9 (87,6) |
27,9 (82,2) |
23,7 (74,7) |
19,0 (66,2) |
14,9 (58,8) |
22,2 (72) |
| Просек, °C (°F) | 9,5 (49,1) |
10,2 (50,4) |
12,3 (54,1) |
15,4 (59,7) |
19,7 (67,5) |
24,1 (75,4) |
26,2 (79,2) |
26,3 (79,3) |
23,0 (73,4) |
18,9 (66) |
14,5 (58,1) |
11,1 (52) |
17,6 (63,7) |
| Минимум, °C (°F) | 5,9 (42,6) |
6,4 (43,5) |
8,1 (46,6) |
10,9 (51,6) |
15,0 (59) |
19,4 (66,9) |
21,9 (71,4) |
22,2 (72) |
18,4 (65,1) |
14,5 (58,1) |
10,4 (50,7) |
7,6 (45,7) |
13,4 (56,1) |
| Количина падавина, mm (in) | 114,29 (4,4996) |
96,61 (3,8035) |
65,81 (2,5909) |
36,09 (1,4209) |
20,2 (0,795) |
4,62 (0,1819) |
0,31 (0,0122) |
0,85 (0,0335) |
13,05 (0,5138) |
44,11 (1,7366) |
76,63 (3,0169) |
120,37 (4,739) |
592,94 (23,3441) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 8,9 | 7,6 | 6,1 | 4,6 | 2,9 | 2,0 | 1,0 | 1,0 | 1,9 | 3,4 | 6,3 | 9,0 | 54,7 |
| Релативна влажност, % | 76,1 | 75,1 | 73,0 | 72,2 | 71,3 | 67,9 | 67,1 | 67,7 | 70,2 | 73,7 | 76,1 | 76,8 | 72,2 |
| Сунчани сати — месечни просек | 118,8 | 142,2 | 202,5 | 244,7 | 307,6 | 347,8 | 379,7 | 355,3 | 283,3 | 227,4 | 152,6 | 109,1 | 2.841,1 |
| Извор: NOAA[12] | |||||||||||||
Демографија
[уреди | уреди извор]| 1990. | 2000. |
|---|---|
| 20.622 | 25.257 |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Büyükşehir İlçe Belediyesi Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (6. јул 2015), Turkey Civil Administration Departments Inventory. Retrieved 12 July 2023.
- ^ „İl ve İlçe Yüz ölçümleri”. General Directorate of Mapping. Приступљено 12. 7. 2023.
- ^ „Address-based population registration system (ADNKS) results dated 31 December 2022, Favorite Reports” (XLS) (на језику: енглески). TÜİK. Приступљено 12. 7. 2023.
- ^ а б Hansen, Mogens H.; Nielsen, Thomas H. (2005). An Inventory of Archaic and Classical Poleis. Oxford University Press. стр. 1064.
- ^ а б Kemal Karpat (1985), Ottoman Population, 1830-1914, Demographic and Social Characteristics, The University of Wisconsin Press, p. 174-175
- ^ Goffman, Daniel (2002). The Ottoman Empire and early modern Europe. New approaches to European history. Cambridge, U.K. ; New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-45280-9. OCLC ocm47767185.
- ^ January 2021, Patrick Pester-Staff Writer 12 (12. 1. 2021). „2,500-year-old temple to Greek love goddess unearthed in Turkey”. livescience.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-21.
- ^ „Ruins of Aphrodite Temple found in Urla”. Hürriyet Daily News (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-21.
- ^ Agency, Anadolu (2021-01-02). „2,500-year-old Aphrodite temple discovered in Turkey's Izmir”. Daily Sabah (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-21.
- ^ Gershon, Livia. „Archaeologists in Turkey Unearth 2,500-Year-Old Temple of Aphrodite”. Smithsonian Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-21.
- ^ . „Table 1 Overview of the Köppen-Geiger climate classes including the defining criteria.” (на језику: енглески).
- ^ „World Meteorological Organization Climate Normals for 1991-2020 — Çeşme”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 13. 1. 2024.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак везан за градове у Турској је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
