Измир (вилајет)

Измир
İzmir ili
Измир; İzmir ili
Држава	Турска
Регија	Егејска
Админ. центар	Измир ;
Површина	11,973 km2
— број ст.	3.948.848
— густина ст.	329.812,75 ст./km2
Временска зона	UTC+3
Регистарске таблице	35
Позивни број	0232
	Званични веб-сајт

Измирски вилајет (тур. İzmir ili) је вилајет Турске у западној Анатолији на егејској обали, престоница вилајета је град Измир. Вилајет је на западу окружен Егејским морем, које ствара Измирски залив. Захвата подручје од 11,973 km², популација је 3.948.848 (2010. попис). Популација је износила 3.370.866 у 2000. години. Суседни вилајети су Баликесир на северу, Маниса на истоку, и Ајдин на југу.

Главне реке вилајета су Кучук Мендерес, Коџа Чај (са браном Гузелхисар), и Бакир Чај.

Окрузи[уреди | уреди извор]

Измирски вилајет је подељен на 30 округа:

Од свих, Балчова, Бајракли, Борнова, Буџа, Чигли, Газиемир, Гузелбахче, Карабаглар, Каршијака, Конак и Нарлидере су језгра и сачињавају град Измир.

Историја[уреди | уреди извор]

Простор су прво насељавали локални Анатолци, миленијум после, у 11. веку пре нове ере, Јоњани који су касније основали Јонску лигу. Покорен је од стране Персијанаца, поново га заузимају Грци, пре него што је укључен у Римско царство. Након поделе Римског царства, подручје је постало део Византијског царства док није покорено од стране Османлија у 14. веку. У Првом светском рату вилајет је припојен Грчкој, али су га повратиле снаге Мустафе Кемала Ататурка у Турском рату за независност. Као резултат споразума из Лозане сви грчки православни становници морали су напустити провинцију, а вилајет Измир је постао саставни дио модерне републике Турске.