Шаља (племе)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Северна Албанија и њена племена. На мапи се налази и племе Шаља.

Шаља је малисорско племе и регија у северној Албанији, у долини реке Шаља, у области Доњи Дукађин (Доњи Пилот). Племе се први пут спомиње 1634. године, а усмена традиција и археологија потврђују да су се њихови преци емигрирали у долину. Крајем 19. века племе је било католичко и имало је 3.000 припадника. Данас потомака Шаљања има свуда по Косову.

Етимологија[уреди]

Према речима албанолога Роберта Елсија, њихово име потиче од албанске речи shalës(inë), што у преводу значи "неплодно земљиште".[1] Име Шаља се први пут спомиње на италијанском језику 1634. године као Скиала.[1] Према легенди Шаљани имали су заједничког претка са Шошима и Мирдитама (од три брата потичу, један је имао седло (алб. shalë), други је имао сито (алб. shoshë), а трећи, који није имао ништа, желео је да са својом браћом има добар дан (алб. mirëdita)).[2]

Географија[уреди]

Долина Шаља

Племе се налази у северној Албанији, у долини реке Шаље, северно од реке Дрим и јужно од села Тети, у планинском региону Дукађини, у пограничном појасу између Црне Горе и Албаније.[3]

Племе Шаља је подељено на четри бајрака тј. братства, Тети, Пецај, Лотај и Лекај, или три бајрака: Шаља, Гемај и Тети, а друга два бајрака сматрају себе племенима.[4]

Од последње деценије 18. века, у косовску регију и северозападну Македонију су почеле да се насељују породице из албанских племена, међу којима су у великом броју и Шаљани.[5]Најинтезивнија фаза ове миграције била је између средине 18. века и 1840. године.[5] Ово је довело до поделе многих племена, укључујићи Шаље.[5]

Бајгорска Шаља

Данас на Косову, Шаљана има у Вучитрну, Митровици и Трепчи у брдовитом пределу под називом Шаљска Бајгора, а Бајгора има 37 насеља. Подељени су у четри братства (алб. vllazni): Гима, Пецај-Пеци, Малети и Лопчи. Шаљана има доста у Истинићу, Горњој Луци, Стрелцу и Улату код Дечана, у Клини и Дреници.[6] Шаљани заједно са Кастратима и Шкријељима који су емигрирали у Ругову су ушли у фис Кељменди.[7]

Историја[уреди]

Порекло[уреди]

Према легенди предак Шаљана био је Зог Дити, који је имао браћу Марк Дита из Шоша и Мир Дита из Мирдите.[8] Постоје и друге теорије о оснивачу племену.[8] Резултати историјских и археолошких истраживања потврђују предања према којима су се преци Шаљана населили у Шаљу пре неколико векова.[9] Неки извори говоре да су се преци Шаљана досељени у Албанију из регије Кучи (данашња Црна Гора), због чега себе сматрају за Куче.[10] Племе Шаља била је у сукоби са племеном Гаши све до 1879. године, када је султановим наређењем сукоб прекинут.[11] Иван Јастребов је пишући о области Доњи Дукађин (Доњи Пилот) записао и да се племе Шаљани у Доњи Дукађин доселило из села Широка. Предање потврђује и то што породица бајрактара носи надимак Лади, а са истим надимком постоји и у доба Јастребова, породица у Широки - Владан (словенско име). Племе Шаља је настало од четворице браће који су се првобитно ту населили. Племе је и састављено од четири братства. [12]

Османски период[уреди]

Ник Мараши са својом породицом у селу Гимај, у Шаљи.

За време касног османског периода, племе Шаља је било искључиво католичко и било је познато албанско племе.[13] Племе Шаља тврди да има четири бајрактара.[13]

Након младотурске револуције 1908. године и касније обнове османског устава, племе Шаља је дало бесу да ће да подржи устав и неће бити крвне освете између њих и осталих племена до 6. новембра.[14]

Године 1910. заједно са осталим албанским племенима, Шаље су се прикључиле албанској побуни 1910. године, а борба између и османлијских снага на челу са Шевкет Тургут-пашом који је покушавао да стигне до Скадра била је жестока.[15][16]

Током албанског устанка 23. јуна 1911. године албанска племена и други револуционари окупили су се у Црној Гори и израдили мемонарндум Гече који је захтевао да Албанци имају социополитичка и језичка права, меморандум су потписали двојица Шаљана.[17] У каснији преговорима са Османлијама, амнестија је додељена племенима са обећањима османске владе да ће изградити једну до две основне школе у нахији Шаља и исплатити зараде наставницима који ћем бити додељени.[17]

Независна Албанија[уреди]

Године 1913. племе Шаља се придружила црногорским снагама током опсаде Скадра. Када су их црногорске снаге почеле разоружати након што су освојили град, Шаљани су се побунили.[18]

Године 1918. аустроугарски попис је забележио 431 домаћинства и 2.512 становника, који су насељавали околину Абата, лекаја, Лотаја, Ненмаврика, Никаја, Печаја и Техе.[19]

Године 1926. племе Шаља и Шоши су се поново побуниле, али су ову побуну угасили жандарми на чијем је челу био Мухарем Бајрактари и борци из Дибре и Мата.[20] После Другог светског рата, комунисти су присиљавали националистичке снаге Албаније да се повуку у Шаљу, коју су контролисали током 1945. и 1946. године.[21]

Економија[уреди]

Група Шаљана, фотографију је снимила Едит Дарам 1909. године.

Чланови племена Шаља су били врло вешти у наводњавању.[22] Бранислав Нушић је забележио да је Шаља једно од најсиромашнијих племена у Албанији, са изузетком од око 400 породица које су живеле у селу Истинић, код Дечана и осталим деловима Косова.[23]

Религија и обичаји[уреди]

Католичка црква у селу Тети.

Свети покровитељ племена Шаље је свети Јован Еванђелист, којег прослављају 27. децембра. Вероисповест племена била је католичка, док је племе имало 3.000 припадника крајем 19. века.[24] Потомци Шаљана на Косову су данас углавном муслимани.[25] У Шаљи, Никају и Мерути су постојали обичаји који су постали закон. Дечак од 12 година почиње носити пиштољ, а у другим местима са 15 година, а друго оружје са 17 година. У Доњем Пилоту се у доба Јастребова није могло видети мушкарца (како млађег тако и старијег) без пушке, а без пиштоља ни трена. При рату пола мушкараца иде у рат, а пола остаје код куће. [26]

Познати[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Elsie
  2. ^ Vickers 1999, стр. 103
  3. ^ Elsie 2010, стр. 411.
  4. ^ Elsie 2015, стр. 121.
  5. 5,0 5,1 5,2 Kaser 2012, стр. 124
  6. ^ The Tribes of Albania:History, Society and Culture. Robert Elsie. стр. 120. 
  7. ^ Petrović, Mihailo (1941). Đerdapski ribolovi u prošlosti i u sadašnjosti. 74. Izd. Zadužbine Mikh. R. Radivojeviča. стр. 175—176, 184. 
  8. 8,0 8,1 Elsie 2015, стр. 120.
  9. ^ Helaine Silverman (1. 1. 2011). Contested Cultural Heritage: Religion, Nationalism, Erasure, and Exclusion in a Global World. Springer. стр. 120. ISBN 978-1-4419-7305-4. Приступљено 1. 6. 2013. »Oral histories indicate that they arrived in the valley several centuries ago....... our historical and archeological data confirm these oral histories« 
  10. ^ Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor. Drzhavna štamparija Kralevine srba, khrbata i slovent͡sa. 1992. стр. 156. Приступљено 4. 6. 2013. »За „близику " се са Кучима држе и арбанашка племена Шаљани и Берише јер су и њихови преци некада досељени из Куча .« 
  11. ^ Đorđe Mikić (1988). Društvene i ekonomske prilike kosovskih srba u XIX i početkom XX veka. Srpska akademija nauka i umetnosti. стр. 40. Приступљено 4. 6. 2013. 
  12. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија. Београд: Службени гласник. стр. 412. 
  13. 13,0 13,1 Gawrych 2006, стр. 31–32.
  14. ^ Gawrych 2006, стр. 159.
  15. ^ Marović 1995, стр. 181
  16. ^ Gawrych 2006, стр. 178.
  17. 17,0 17,1 Gawrych 2006, стр. 186–187
  18. ^ Armand Leon Baron von Ardenne; Helmolt, Hans Ferdinand. Das Buch vom grossen Krieg. Union Deutsche Verlagsgesellschaft. стр. 238. Приступљено 03. 06. 2013. »Приликом зау- зимања Скадра Црногорцима се придружило албан- ско племе Шаља, које су, међутим, они касније по- чели разоружавати. То је Шаљане увредило и изазвало на побуне и акције против црногорских је- диница и посада« 
  19. ^ Elsie 2015, стр. 119.
  20. ^ Tomes, Jason (2003). King Zog: self made monarch of Albania. Sutton. стр. 95. ISBN 978-0-7509-3077-2. 
  21. ^ Glasnik Srpskog istorijsko-kulturnog društva "Njegoš". Njegoš. 1996. стр. 12. Приступљено 25. 7. 2013. »Предјаким комунистичкимснагама, албански националисти морали су да се повуку у племе Шаља. То племе остало је у њиховим рукама читаве 1945. и 1946. године.« 
  22. ^ Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu. Muzej. 1937. стр. 167. Приступљено 04. 06. 2013. »Шаљани су били врло вешти за извођење воде« 
  23. ^ Nušić, Branislav Đ. (1966). Sabrana dela. NIP "Jež,". стр. 242. Приступљено 04. 06. 2013. »Шаљани су најсиротније племе у целој Арбанији, од којих у богатству једва чине неки мали изузетак четири стотине кућа Шаљана који насеља- вају село Истиниће код Дечана.« 
  24. ^ Elsie, Robert (2010) [2004]. Historical Dictionary Of Albania (PDF) (2 изд.). Maryland: Rowman & Littlefield Publishing Group. стр. 411. ISBN 9781282521926. OCLC 816372706. »The Shala tribe, primarily Catholic, had a population of over 3,000 in the late 19th century.« 
  25. ^ Elsie 2015, стр. 119–120.
  26. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 413. Београд: Службени гласник. 

Литература[уреди]