Елиста
Елиста рус. Элиста | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Јужни федерални округ |
Република | Калмикија |
Основан | 1865 год|в 1865 году |
Статус града | 1930. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 103.728 |
Географске карактеристике | |
Координате | 46° 19′ 00″ С; 44° 16′ 00″ И / 46.316667° С; 44.266667° И |
Временска зона | UTC+4 |
Апс. висина | 120 m |
Површина | 21.045,[1] km2 |
Остали подаци | |
Позивни број | +7 84722 |
Регистарска ознака | 08 |
ОКАТО код | 85401 |
Веб-сајт | |
www.elista.org.ru |
Елиста (рус. Элиста) град је у Русији и административни центар републике Калмикија. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 103.749 становника.[2]
Географија
[уреди | уреди извор]Клима
[уреди | уреди извор]Елиста има важну континенталну климу, сличну степској клими.[3] Зиме су хладне, са просечном јануарском температуром −6,1°C, док су лета топла са просечном јулском температуром 24,5°C.[4] Просечна годишња количина падавина износи 349 мм, с тим да су зиме сувље од лета.[5] Екстремне температуре иду од −34.0°C у јануару до 42.9°C у августу.[6]
Клима Елисте (1961—1990 гг.) | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Средњи максимум, °C (°F) | −2,9 (26,8) |
−2,0 (28,4) |
4,7 (40,5) |
16,4 (61,5) |
23,6 (74,5) |
28,1 (82,6) |
30,9 (87,6) |
29,6 (85,3) |
23,5 (74,3) |
14,3 (57,7) |
6,3 (43,3) |
0,5 (32,9) |
14,4 (57,9) |
Просек, °C (°F) | −6,1 (21) |
−5,7 (21,7) |
0,4 (32,7) |
10,3 (50,5) |
17,1 (62,8) |
21,7 (71,1) |
24,5 (76,1) |
22,9 (73,2) |
17,0 (62,6) |
8,7 (47,7) |
2,9 (37,2) |
−2,1 (28,2) |
9,3 (48,7) |
Средњи минимум, °C (°F) | −8,8 (16,2) |
−8,4 (16,9) |
−2,8 (27) |
5,1 (41,2) |
11,2 (52,2) |
15,7 (60,3) |
18,3 (64,9) |
16,7 (62,1) |
11,7 (53,1) |
4,6 (40,3) |
0,2 (32,4) |
−4,4 (24,1) |
4,9 (40,8) |
Количина падавина, mm (in) | 25 (9,8) |
18 (7,1) |
17 (6,7) |
22 (8,7) |
37 (14,6) |
50 (19,7) |
40 (15,7) |
31 (12,2) |
29 (11,4) |
23 (9,1) |
28 (11) |
29 (11,4) |
349 (137,4) |
Извор: [1] |
Историја
[уреди | уреди извор]Елиста је основана 1865. године као мало насеље.[7] Године 1920. постао је адимистративни центар Аутономне области Калмикије. До раних 30их година 20. века Елиста је постала град и то последицом колективизацијске политике Јозефа Стаљина, који је присилио грађане Калмикије да напусте номадски начин живота у замену за модеран, седентаран и урбани начин живота. Октобра 1935. године Елиста је постала главни град калмикијске области.
Немци су у августу 1942, током Другог светског рата, окупирали град. Црвена армија је ослободила град 31. децембра 1942. Године 1944. је цело становништво Калмичке републике било депортовано у Сибир због оптужби да су сарађивали са Немцима. Припадници руског народа су били досељени за ренасељавање града, а име граду је било промењено у Степној (рус. Степной), које је остало до 1957, када је преживелим депортованим становницима било допуштено да се врате.
Неки западни туристи почели су да долазе у Елисту средином 90их, а после тога је град добио на публицитету као град домаћин Шаховске олимпијаде 1998. године. Град је безбедан и има мало саобраћаја, а на периферији Елисе постоје огромни пашњаци.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Од 1991. године, град је карактеризирало лагано пропадање установа изграђених за доба Совјетског Савеза, и с друге стране, велики грађевни пројекти, започети од стране председника Калмичке републике, милионера Кирсана Иљумжинова.
Градско средиште има бројне обновљене јавне паркове, накупљене око главног трга, затим велике кипове Лењина и Буде. Према истоку се налази Олимпијско село од XXXIII Шаховске олимпијаде из 1998, локално знане као 'Шах-град'. Локација има јавно пливалиште и изврсни музеј калмичке будистичке уметности, која може бити кориштена и као конференцијски центар. Велики будистички храм се налази на западу. Њега је за свој изабрао Далај-Лама током посете 1998. године.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 103.728 становника, 526 (0,50%) мање него 2002.
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
---|---|---|---|---|---|---|
17.128 | 23.171 | 49.827 | 70.282 | 89.695[8] | 104.254[9] | 103.749 |
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Елиста има свој мали аеродром, железничку везу према Ростову на Дону и дневну аутобуску везу према Волгограду и Москви. Унутар града је мноштво минибус-линија, које воде приватне компаније.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Город Элиста”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2012. г. Приступљено 21. 11. 2014.
- ^ Russian Federal State Statistics Service (2011). "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1" [2010 All-Russian Population Census, vol. 1]. Всероссийская перепись населения 2010 года (2010 All-Russia Population Census) (in Russian). Federal State Statistics Service. Retrieved June 29, 2012.
- ^ Kottek, M.; J. Grieser; C. Beck; B. Rudolf; F. Rubel (2006). „World Map of the Köppen-Geiger climate classification updated” (PDF). Meteorol. Z. 15 (3): 259—263. doi:10.1127/0941-2948/2006/0130. Приступљено 4. 12. 2012.
- ^ „Climatological Information for Elista, Russia”. Hong Kong Observatory. Архивирано из оригинала 20. 01. 2015. г. Приступљено 4. 12. 2012.
- ^ „World Weather Information Service – Elista”. United Nations. Приступљено 31. 12. 2010.
- ^ „Weather Statistics - Elista” (на језику: руски). Petrozavodsk State University. Приступљено 4. 12. 2012.
- ^ Е. М. Поспелов. "Географические названия мира", Москва, 1998, стр. 480.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.