Тринаести јул (филм)
| Тринаести јул | |
|---|---|
 DVD омот | |
| Изворни наслов | 13. јул |
| Жанр | драма ратни |
| Режија | Радомир Шарановић, помоћници режије Емир Кустурица Милан Булатовић |
| Сценарио | Ратко Ђуровић Мило Ђукановић Радомир Шарановић Мирко Ковач Борислав Пекић |
| Продуцент | Никола Краповић Никола Поповић |
| Главне улоге | Петар Божовић Мики Манојловић Петар Банићевић Раде Шербеџија Велимир Бата Живојиновић |
| Музика | Борислав Таминџић |
| Сценограф | Вељко Деспотовић |
| Сниматељ | Томислав Пинтер Александар Петковић Саво Јовановић Предраг Поповић |
| Монтажа | Олга Скригин |
| Продуцентска кућа | Зета филм |
| Година | 1982. |
| Трајање | 120 минута |
| Земља | СФР Југославија (Социјалистичка Република Црна Гора) |
| Језик | српски италијански |
| Буџет | 93,4 милиона YUD |
| Награде | Златна арена за тон |
| IMDb веза | |
Тринаести јул је југословенски и црногорски филм из 1982. године.[1] Режирао га је прослављени црногорски и југословенски позоришни, телевизијски и филмски редитељ Радомир Шарановић, а сценарио су писали поред самог режисера и Мило Ђукановић, Ратко Ђуровић, Мирко Ковач и Борислав Пекић.[2] Овај филм је окупио највећа имена југословенског глумишта. За музику је био задужен најзначајнији црногорски композитор Борислав Таминџић, a Марјан Меглич je на Филмском фестивалу Пули добио Златну арену за тон.[3] Од истог материјала касније је за Телевизију Титоград монтирана и ТВ серија од 5 епизода.[4]
Филм је у продукцији некадашњег Зета филма и РТВ Титоград[5] био је то дотад највећи подухват у историји црногорске кинематографије, а до данас носи епитет најскупљег црногорског филма икад снимљеног. Уједно је ово био и један од последњих високобуџетних партизанских спекаткала у историји југословенске кинематографије.[6] Права за биоскопско приказивање, како је то у књизи „Црногорска кинематографија и филмови о Црној Гори“ навео Гојко Кастратовић, откупило је осам европских и азијских држава.[3]
О филму
[уреди | уреди извор]Филм Тринаести јул снимљен у продукцији некадашњег Зета филма и РТВ Титоград био је то дотад највећи подухват у историји црногорске кинематографије и најскупљи црногорски филм снимљен до данас.
Рад на сценарију трајао је готово три године, а само снимање, дуго три месеца, почело је у лето 1981. Сценарио је заснован на истинитим догађајима, а на њему су, између осталих, радили писци Мирко Ковач и Борислав Пекић, али и првоборац НОБ-а и најславнији црногорски сценариста Ратко Ђуровић, народни херој, писац и функционер Пуниша Перовић и народни херој, један од организатора устанка и послератни југословенски амбасадор у Америци и Совјетском Савезу Вељко Мићуновић.[4]
Пошто је постпродукција завршена, тадашње власти су одлучиле да филм Тринаести јул буде југословенски представник на Међународном филмском фестивалу у Карловим Варима.[3]
Премијера у Титограду уприличена је управо 13. јула, на Дан устанка народа Црне Горе, а касније током јула месеца посебна пројекција филма уприличена је код Споменика Стрељаним омладинцима на Лазинама код Даниловграда.
Садржај филма
[уреди | уреди извор]Ратни филм о устанку црногорског народа против италијанског окупатора.
После капитулације Југословенске војске у априлу 1941, Краљевина Италија, иако је претходно поражена, заузима Црну Гору и поставља своју марионетску владу. Црногорци нису задовољни наметнутим режимом и на то 13. јула, уз помоћ комуниста устају против Италијанске окупације.[2]
Филм Тринаести јул представља својеврсно сведочанство о поделама у тадашњем црногорском друштву. Син Стеван (Петар Божовић), већ члан КПЈ, сукобљава се са оцем (Бата Живојиновић) који као представник народа пристаје да сарађује са окупационим властима, док његов деда у шталу сакрива бомбе и друго оружје, како га не би предао Италијанима.
На партијском састанку, на коме се договара подизање устанка, долази до жестоке свађе. Стеван тражи окупљање свих оних који у борбу против окупатора желе, без обзира на идеолошке предзнаке, док му се његов најбољи друг Бранко (Мики Манојловић), члан комитета, супроставља јер сматра да устанак треба да воде искључиво комунисти. Бранко је и трагични херој филма. Он се, на захтев италијанског команданта, предаје како би његови заробљени сељани били поштеђени. Италијани га стрељају заједно са другим устаницима што ће само проширити пламен устанка међу народом. Ово стрељање комунисте који се предаје да би спасио село је аутентичан историјски податак, део документоване црногорске историје. Аутори сценарија су, поред уметничке визије овог догађаја, желели и једну потпуно реалну ратну причу. Толико су Црногорци сматрали, да су свом Тринаестом јулу дужни. За једну људску, менталитетску а сасвим јединствену истиниту ратну причу.[4]
Улоге
[уреди | уреди извор]Фестивали и награде
[уреди | уреди извор]Филм Тринаести јул био је југословенски представник на Међународном филмском фестивалу у Карловим Варима. Премијера у Чехословачкој уприличена је 13. јула. Осим на овом, филм је приказан и на Филмском фестивалу у Пули и Међународном филмском фестивалу у Чикагу.[3]
Филм је у Пули освојио Златну арену за тон, али је сјајни монтажер Марјан Меглич преминуо пре завршетка снимања.[4]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Шарановићу је у режији асистирао Емир Кустурица, који је те исте 1981. године, када је филм сниман, добио Златног лава на Венецијанском филмском фестивалу за филм Сјећаш ли се Доли Бел.[3] Истовремено је Кустурица у филму глумио италијанског официра. Тринаести јул је такође и један од првих филмова у којима је глумио Жарко Лаушевић.
Филм су током снимања пратиле и контроверзе. Било је планирано да пројекат заједнички изнесу два највећа имена црногорске режије до тада, Бајо Шарановић и Мило Ђукановић, али је убрзо постало јасно да се њихове визије прилично разликују. Због тога је Ђукановић током снимања напустио продукцију, а за њим је отишао и директор фотографије Томислав Пинтер. Све то је пратила и њихова међусобна расправа у медијима.
Занимљиво је и то да само те 1982. године Златна арена у Пули за најбољи филм није ни додељена. Према оцени жирија ни једно остварење није испуњавало критеријуме целовитог филмског дела, а поред Тринаестог јула те годинесу у конкуренцији су били и филмови Маратонци трче почасни круг и Вариола вера.
Филм Тринаести јул је и 40 година после премијере остао најскупљи црногорски филм. Снимање је коштало 93,4 милиона динара. Поређења ради, те 1982. године просечна плата у Црној Гори била је 8.832 динара, што значи да је за филм издвојено 10.575 просечних црногорских плата. Последица тога била је да је снимање овог филма, уз монтирање пет епизода ТВ серије за Телевизију Титоград од истог материјала, потпуно испразнило буџет за развој кинематографије у републици. Због тога у Црној Гори до распада Југославије црногорска кинематографија није више могла самостално да произведе ни један играни филм, па су највећа дела Живка Николића у наредним годинама морала бити снимљена у копродукцији са филмским кућама из других република.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „13. jul”. www.filmovi.com. Приступљено 2025-07-19.
- ^ а б „Партизански спектакли су деценијама бојили нашу кинематографију, а "13. јул" је један од последњих”. Телеграф. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ а б в г д „Ovih dana 1982. premijerno je prikazan najskuplji crnogorski film u istoriji”. Portal Analitika (на језику: српски). 16. 7. 2025. Приступљено 2025-07-19.
- ^ а б в г д „Četiri decenije filma "13. jul", najvećeg projekta crnogorske kinematografije”. Portal Analitika (на језику: српски). 13. 7. 2022. Приступљено 2025-07-19.
- ^ „13. jul (1982)”. Baza slovenskih filmov. Приступљено 2025-07-19.
- ^ „Film "13. jul"”. Art Montenegro. Приступљено 2025-07-19.
Литература
[уреди | уреди извор]- Kastratović, Gojko (1999). Crnogorska kinematografija i filmovi o Crnoj Gori. Podgorica: DOB - Društvo za očuvanje baštine. ISBN 86-82991-13-6.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Тринаести јул на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
Теме Црне Горе | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Историја |
|  | |||||||||
| Географија | |||||||||||
| Политика | |||||||||||
| Привреда |
| ||||||||||
| Друштво |
| ||||||||||
