7. сјевернодалматински корпус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

7. сјевернодалматински корпус је био корпус у саставу Српске војске Крајине. Он је био формиран у јесен 1992. године од бившег Зонског штаба Територијалне одбране за Сјеверну Далмацију, двију бригада посебних јединица милиције РСК (92. бенковачке бригаде и 75. книнске бригаде) и дјелова јединица из некадашњег 9. книнског корпуса ЈНА. Команданти корпуса су били: пуковник Милан Ђилас, пуковник Слободан Вукосављевић, пуковник Боро Познановић, пуковник Весо Козомора и генерал-мајор Слободан Ковачевић. Начелници штаба су били: пуковник Драган Тањга, пуковник Стево Шево, пуковник Вељко Босанац, пуковник Тихомир Алавања, пуковник Живко Шапоња и потпуковник Милорад Радић[1].

Корпус је био лоциран на територији Сјеверне Далмације и бранио је границу РСК према Хрватској (на западу од Малог Алана на Велебиту до аеродрома Земуник и на југу од аеродрома Земуник, преко Миљевачког платоа до Бравчева Долца на Динари, укључујучи и административну границу према Републици Српској, где је остваривана веза са јединицама Другог Крајишког корпуса ВРС. На сјеверозападу и сјевероистоку корпус је остваривао непосредну везу са јединицима 15. Личког корпуса СВК.

Уз ангажовање припадника корпуса обновљен је рад спортских друштава у градовима Книн, Бенковац и Дрниш. Остварени су услови за рад Универзитета „Никола Тесла“, рад владиних и невладиних организација и других структура у овим мјестима[2].

Организација[уреди]

Састав Корпуса[3][4][5]:

  • Команда корпуса (Книн)
  • 1. лака пешадијска бригада (Врлика)
  • 2. пешадијска бригада (Кистање)
  • 3. пешадијска бригада (Бенковац)
  • 4. лака пешадијска бригада (Обровац)
  • 75. моторизована бригада (Дрниш)
  • 92. моторизована бригада (Бенковац)
  • 7. лаки противавионски пук ПВО (Книн)
  • 7. мешовити артиљеријски пук (Книн)
  • 7. мешовити противоклопни артиљеријски пук (Бенковац)
  • 77. позадинска база (Книн)

Наоружање[уреди]

Списак наоружања 7. корпуса СВК закључно са 17.5.1995. године:

Артиљерија:

  • минобацачи 120 mm - 61
  • брдски топ 76 mm М-48Б-1 - 12
  • топ 76 mm ЗИС-3 - 35
  • топ 100 mm T-12 - 22
  • топ 130 mm М-46 - 5
  • топ-хаубица 152 mm М-84 Нора - 16
  • обалски топ 88 mm - 2
  • хаубице 105 mm М-56 и М2А1 - 31
  • хаубица 122 mm Д-30 - 24

Ракетна артиљерија

  • ПОЛО 9П122 - 12
  • ПОЛК 9К11 Маљутка - 57
  • вишецевни лансер ракета 128 mm M-63 "Пламен" - 9
  • самоходни вишецевни лансер ракета 128 mm М-77 Огањ - 5
  • самоходни вишецевни лансер ракета 262 mm М-87 Оркан - 1

Борбена возила

  • тенк Т-34 - 27
  • тенк Т-55 - 32
  • тенкови Т-72 и М-84 - 9
  • тенк за извлачење "ТЗИ" - 2
  • самоходни топ 76 mm М-18 - 8
  • самоходни топ 90 mm М-36 - 5
  • оклопни транспортер БТР-50 - 4
  • оклопни транспортер М-60 - 28
  • борбено возило пешадије М-80 - 9
  • самоходни противавиониски топ 20/3 mm БОВ-3 - 10

Противваздупна одбрана

  • противавионски топ 20 mm М-75 - 41
  • противавионски топ 20/3 mm М-55 - 56
  • самоходни противавиониски топ 30/2 mm М53/59 Прага - 6
  • противавионски топ 40 mm Бофорс - 10
  • противавионски топovi 40 mm М1 и М12 - 7
  • ракетни систем ПВО Стрела 2-М - 74
  • самоходни ракетни систем ПВО Стрела-1 - 6

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Новаковић Коста. Српска Крајина, успони, падови уздизања. — Београд: СКД Зора. — 2009, с. 315
  2. ^ Новаковић Коста. Српска Крајина, успони, падови уздизања. — Београд: СКД Зора. — 2009, с. 316
  3. ^ Новаковић Коста. Српска Крајина, успони, падови уздизања. — Београд: СКД Зора. — 2009, с. 313
  4. ^ David C. Isby Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995. — Washington: Diane Publishing Company, 2003. — Vol. 1. — P. 455.
  5. ^ http://www.srpskioklop.paluba.info/VRSK/krajina.html

Извори[уреди]

  • Новаковић Коста. Српска Краjина: (успони, падови уздизања). — Београд; Книн: Српско културно друштво Зора, 2009. — 602 с.
  • Sekulić, Milisav Knin je pao u Beogradu. — Nidda Verlag., 2000.
  • Чубрило Раде Успон и пад Крајине. — Београд: Друштво «Српска Крајина», 2002. — 250 с.