Српска војска Крајине

Из Википедије, слободне енциклопедије
Српска војска Крајине
Emblem of the Serbian Army of Krajina.svg
Амблем Српске војске Крајине
Krajina Army Territorial Division.JPG
Мапа зона одговорности корпуса СВК
Основана 1992.
Распуштена 1995.
Вођство
Генерал Миле Мркшић
Председник републике Милан Мартић
Бројно стање
Обавезни војни рок 18
Активни састав 30.000-40.000

Српска војска Крајине (скр. СВК) је била оружана сила Републике Српске Крајине која је настала на простору СР Хрватске у процесу распада СФРЈ и која је активно учествовала у рату. Формирана је спајањем јединица Територијалне одбране Републике Српске Крајине (ТОРСК), делова ЈНА и српских добровољаца који су, махом, пристигли из Србије. После 21. фебруара 1992. и размештања снага Унпрофор-а у том делу бивше Југославије има готово искључиво дефанзивну улогу у односу на хрватске оружане снаге које су у наредним годинама извршиле ударе на:

датум догађај
21. јун 1992. Напад на Миљевачки плато
22. јануар 1993. Операција Масленица
917. септембар 1993. Операција Медачки џеп
13. мај 1995. Операција Бљесак
47. август 1995. Операција Олуја

Престала је да постоји са нестанком Републике Српске Крајине 1995. године. Њени генерали су касније оценили да СВК сама по себи није била у стању да успешно одбрани РСК од директног напада хрватских снага и да су се они уздали да ће им помоћ, у таквом случају, пружити како Војска Југославије, тако и војска Републике Српске, што се није догодило, али и да ће тај напад у старту спречити присуство снага УНПРОФОРа. Као главне разлоге за немогућност успешне одбране, навели су велику дужину и плиткоћу брањеног простора, чиме је онемогућено маневрисање, али и слабо стање у људству коме је мањкало официрског кадра и имало је просечну старост од око 47 година.

Организација Српске војске Крајине[уреди]

Након повлачења јединица Југословенске народне армије из Републике Српске Крајине 1992. Територијалне одбране Републике Српске Крајине (ТОРСК) је прерасла у Српску војску Крајина (СВК). Главне јединице у формацији Српске војске Крајине били су корпуси, којих је по оснивању било шест. Корпусе је сачињавало 26 бригада и 5 пукова. Међутим по људству и по наоружању којом су располагали корпус СВК је више одговарао једној ојачаној бригади, а бригада ојачаном батаљону. Почетком 1995. године формиран је и седми (тј. нови шести, пошто је раније у мају 1995. године у Бљеску уништен 18. западнославонски корпус) Корпус специјалних јединица.

Пришивач СВК

Организација Српске војске Крајине није била довољно развијена како би имала видове, али је у свом саставу поред копнених јединица имала и једну авијацијску бригаду као и две бригаде противваздушне одбране. Авијацијска бригада је уско била повезана са Ратним ваздухопловством и противваздушном одбраном Војске Републике Српске. Авиони са аеродрома Удбине летели су и на борбене задатке на Босанскохерцеговачком ратишту, а људство и летелице из ВРС су често били стационирани на том аеродрому.

Корпуси Српске војске Крајине су по организацији били састављени од по три до шест бригада и осталих потчињених јединица: мешовитог артиљеријског пука`или дивизиона, дивизиона ПВО, итд. По паду западног дела Републике Српске Крајине након Олује 11. Источнославонски корпус додатно је ојачан[1], па је пред распуштање имао око 30000 људи.

Бригаде су већински биле пешадијске (пбр), настале од бригада Територијалне одбране (ТО), али је у саставу неких корпуса било и по једна или две моторизоване бригаде (мтбр). Формирањем Корпуса специјалних јединица 1995. године оформљена је и једна оклопна бригада (окбр).

Људство[уреди]

Опрема бораца СВК

Велики проблем Српске војске Крајине представљало је људство, које је у просеку било старости око 47 година[2]. Према планираној формацији, Српска војска Крајине је требала да има бројно стање од 80080 људи, али цифра никада није постигнут. Посебан проблем представљао је мањак официрског и подофицирског састава.

Према пуковнику Кости Новаковићу бројно стање је износило 62438 (772 официра, 2709 подофицира и 59002 војника) што је 78% од планиране формације.[3]

Према подацима генералштаба из 1994. године, бројно стање је износило 62805 (2890 официра, 4392 подофицира и 55886 војника).[4]

Генерал Милисав Секулић бројно стање је износило 71409 (3291 официра, 3424 подофицира и 60496 војника).[4]

Формација[уреди]

Српска војска Крајине (август 1995):[5]

  • 105. ваздухопловна авијацијска бригада - аеродром Удбина - потпуковник Ратко Допуђ
  • 44. ракетна бригада ПВО - шири рејон Книна и Петрова Гора - потпуковник Ранко Дашић
  • 75. мјешовита артиљеријско-ракетна бригада - у зони 7., 21., и 39. корпуса - пуковник Ђорђе Миликшић
  • мјешовита хеликоптерска ескадрила - мајор Живко Јанковић
  • Оперативна група „Паук“ - генерал-потпуковник Миле Новаковић
    • 1. пјешадијска бригада Народне одбране
    • 2. пјешадијска бригада
    • 3. пјешадијска бригада
    • 101. одред
  • Корпус специјалних јединица - генерал-мајор Милорад Ступар
    • 2. оклопна бригада - у рејону Петрове Горе - пуковник Станко Летић
    • 2. гардијска бригада - Книн - пуковник Милош Цветичанин
  • 7. сјевернодалматински корпус - генерал-мајор Слободан Ковачевић
    • 1. лака пјешадијска бригада - Врлика - капетан Небојша Поповић
    • 2. пјешадијска бригада - Кистање - мајор Раде Дрезгић
    • 3. пјешадијска бригада - Бенковац - потпуковник Јанко Ђурица
    • 4. лака пјешадијска бригада - Обровац - капетан Радивоје Паравиња
    • 75. моторизована бригада - Дрниш - пуковник Владимир Давидовић
    • 92. моторизована бригада - Бенковац - потпуковник Мирко Узелац
    • 7. мјешовити противоклопни артиљеријски пук - Книн - Мајор Милош Остојић
    • 77. позадинска база - Книн - потпуковник Драгић Стојановић
  • 15. лички корпус - генерал-мајор Стево Шево
    • 15. пјешадијска бригада
    • 18. пјешадијска бригада - Кореница - пуковник Мирко Радаковић
    • 50. пјешадијска бригада - Врховине - пуковник Стеван Штрбац
    • 70. пјешадијска бригада - Плашки - пуковнк Милан Миливојевић
    • 103. пјешадијска бригада - Доњи Лапац - пуковник Славко Студен
    • 9. моторизована бригада - Грачац - пуковник Јово кордић
    • 9. гранични батаљон
    • 81. позадински батаљон за обезбјеђење корпуса - Потпуковник Милорад Вујиновић
  • 21. кордунашки корпус - од 5.Августа 1995. пуковник Чедо Булат, прије тога Пуковник Вељко Босанац
    • 11. пјешадијска бригада - Војнић - потпуковник Драган Ковачић
    • 13. пјешадијска бригада - Слуњ - пуковник Марко Рељић
    • 19. пјешадијска бригада - Топуско - пуковник Божа Бијелић
    • 81. позадинска бригада
  • 39. банијски корпус - генерал-мајор Слободан Тарбук
    • 24. пјешадијска бригада - Глина - пуковник Милан Беко
    • 26. пјешадијска бригада - Костајница - пуковник Васо Вукмировић
    • 31. пјешадијска бригада - Петриња - пуковник Милорад Јанковић
    • 33. пјешадијска бригада - Двор - пуковник Перица Колунџија
    • 75. позадинска база - пуковник Јанко Гвозденовић
    • 39. лаки артиљеријско-ракетни дивизион ПВО
  • 18. западнославонски корпус - пуковник Лазо Бабић (уништен у мају 1995. године у Бљеску)
    • ТГ-1 - Јасеновац - потпуковник Боривоје Павловић
    • 98. пјешадијска бригада - Новска - потпуковник Милан Бабић
    • 51. пјешадијска бригада - Пакрац - потпуковник Стеван Харамбашић
    • 54. пјешадијска бригада - Окучани - потпуковник Стево Бабић
    • 59. одред - Дарувар
    • 63. одред - Подравска Слатина
    • 18. мјешовити артиљеријски пук - Стара Градишка
    • 91. позадинска бригада
  • 11. источнославонски корпус (стање из септембра 1995. године, након Олује) -генерал-мајор Душан Лончар
    • 35. моторизована бригада - Даљ
    • 40. пјешадијска бригада - Вуковар
    • 43. пјешадијска бригада - Тења
    • 45. пјешадијска бригада - Мирковци
    • 55. пјешадијска бригада - Илок
    • Гардијска бригада - Српска Добровољачка Гарда - Ердут - Жељко Ражнатовић Аркан
    • 11. мјешовити артиљеријски пук - Бобота-Ћелије-Пачетин
    • 11. оклопни пук - Вуковар
    • 11. мјешовити противоклопни артиљеријски дивизион
    • 11. Барањска дивизија - 3 бригаде

Наоружање[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Dimitrijević (2010). стр. 306.
  2. Рат за опстанак Срба Крајишника. Зборник радова 1. - Београд: Тело Принт. - 2010, pp. 204
  3. Новаковић Коста. Српска Крајина, успони, падови уздизања. - Београд: СКД Зора. - 2009, pp. 292.
  4. 4,0 4,1 Рат за опстанак Срба Крајишника. Зборник радова 1. - Београд: Тело Принт. - 2010, pp. 199.
  5. Тенкови Српске Војске Крајине, Приступљено 25. 4. 2013.

Литература[уреди]

  • Гуськова Е.Ю. Независимая Хорватия с независимыми сербами // Югославия в XX веке: очерки политической истории / К. В. Никифоров (отв. ред.), А. И. Филимонова, А. Л. Шемякин и др. — М.: Индрик, 2011. — 888 с. — ISBN 9785916741216.
  • Новаковић Коста. Кнински гарнизон. — Београд; Книн: Српско културно друштво Зора, 2015. — 307 с. — ISBN 978-86-83809-81-3.
  • Новаковић Коста. Српска Краjина: (успони, падови уздизања). — Београд; Книн: Српско културно друштво Зора, 2009. — 602 с. — ISBN 978-86-83809-54-7.
  • Dimitrijević B. Modernizacija i intervencija: jugoslovenski oklopne jedinice. — Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2010. — 406 с. — 400 экз. — ISBN 978-86-7403-138-4.
  • Davor Marjan. Oluja. — Zagreb: Hrvatski memorijalno-dokumentacijski centar Domovinskog rata, 2007. — 445 с.
  • Sekulić, Milisav. Knin je pao u Beogradu. — Nidda Verlag., 2000.
  • Radelić Zdenko, Marijan Davor, Barić Nikica, Bing Albert, Živić Dražen. Stvaranje hrvatske države i Domovinski rat. — Zagreb: Školska knjiga i Institut za povijest, 2006. — ISBN 953-0-60833-0.
  • Tarbuk Slobodan. Rat na Baniji 1991-1995. — Srpsko Kulturno Društvo «Zora», 2009. — 441 с.
  • David C. Isby. Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995. — Washington: Diane Publishing Company, 2003. — Vol. 1. — 501 p. — ISBN 978-0-7567-2930-1.
  • Nigel Thomas, Krunoslav Mikulan, Darko Pavlovic. The Yugoslav Wars (1): Slovenia & Croatia 1991-95. — Oxford: Osprey publishing, 2006. — 64 p. — ISBN 1-84176-963-0.

Спољашње везе[уреди]