Пређи на садржај

Алвар Алто

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Alvar Aalto)
Алвар Алто
Алвар Алто
Лични подаци
Датум рођења(1898-02-03)3. фебруар 1898.
Место рођењаКоуртане, Руска Империја
Датум смрти11. мај 1976.(1976-05-11) (78 год.)
Место смртиХелсинки, Финска

Хуго Алвар Хенрик Алто (фин. Hugo Alvar Henrik Aalto; Коуртане, 3. фебруар 1898 — Хелсинки, 11. мај 1976) је био фински архитекта.[1]

Био је професор на Техничком институту у Кембриџу (САД). Један је од пионира модерне архитектуре, примењивао природне материјале у складу с традицијом своје земље.[1]Пионир је европске модерне архитектуре. Био је познат по својој концепцији у оквиру органске архитектуре. Његов релативно најпознатији комад дизајна је „Алто-ваза“.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Алто-спратница
Алто- колица за чај из 1936.

Алто је студирао архитектуру од 1916. – 1922. године на Техничком универзитету у Хелсинкију.[1] Његов предавач био је Армас Линдгрен. Године 1923. после једног студијског пута по Европи Алто је отворио властити архитектонски биро у Јиваскили („Jyväskylä“) који је касније преместио у Турку. Године 1928. био је члан „CIAM-a“ (Congrès Internationaux d'Architecture Moderne).

Био је под утицајем идеја немачког „Werkbunda“ који је обједињавао напредне уметнике и архитекте у Немачкој и идеја уметничке школе Валтер Гропијуса и Лудвиг Мис ван дер Роеа, Баухауса и његови напори су били усмерени у смислу органске архитектуре у једној уској повезености са идејама споја зграде и њене околине чије принципе је формулисао Френк Лојд Рајт.

Године 1933. био је професор за архитектуру на Масачусетс институту за технологију у Кембриџу. Ту је сарађивао на изради око 200 пројеката од којих је половина била изведена.

Алто је био ожењен са Аино Марисио која је 1949. године преминула[1] и он се поново оженио са младом Елисом Макиенеми. Његове обе жене су цртале са њим све пројекте.

Зграде

[уреди | уреди извор]

Већину пројектованих зграда извео је у Финској и САД (Финска; библиотеке, позоришта, робне куће - САД; студентски интернат у Кембриџу) у својим радовима се опрашта од геометријских конвенција и долази до идеја органске архитектуре.[2]

Главна зграда Техничког универзитета у Хелсинкију
Финландија хала
Алто- Театар у Есену- улазни део зграде
Алвар- Алто- зграда културе у Волфсбургу
  • Зграда редакције часописа „Turun Sanomat“, Турку 1929.
  • Санаторијум за болести туберкулозе, Паимио 1933.
  • Градска библиотека, Виборг (Русија) 1927. – 1935.
  • Ресторан са ентеријером „Ravintola Savoy“ Хелсинки 1937.
  • Фински павиљон за светску изложбу у Паризу 1937.
  • Фински павиљон за светску изложбу у Њујорку 1939.
  • Спортски центар и концертну дворану у Бачу 1953.
  • Фински павиљон за бијенале у Венецији 1956.
  • Зграду културе у Хелсинкију 1958.
  • Црква „Три крижа“ (“Kolme Ristia“) у Иматра у Финској 1958.
  • Алто-спратница (стамбена зграда) у Бремену 1962.
  • Културни центар у Леверкусену 1962.
  • Административна зграда „Britisch Petroleum“ у Хамбургу 1964.
  • Кућа севера Рејкјавик 1968.
  • Финландија хала Хелсинки 1962. – 1971.
  • Пројектовао је и почео са извођењем Алто-Театар; зграду опере у Есену која је завршена после његове смрти 1988.

Дизајн

[уреди | уреди извор]
  • Алто-ваза
  • Фотеља „Tank“ (тенк)
  • Модел Бр. 31 љуљајућа столица са рукохватима 1930. – 1931.
  • Модел Бр. 98, колица за чај 1935. – 1936.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 37. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Priručni slovnik naučni ČS Akademia vied, Praha 1966.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Udo Kuterman, Savremena arhitektura, Novi Sad, 1971.
  • Aalto, Alvar (1998). Schildt, Goran, ур. Alvar Aalto in His Own Words. Helsinki, Finland: Rizzoli. ISBN 978-0847820801. 
  • Alvar Aalto Museum (2011). „Alvar Aalto Museo” [Alvar Aalto Museum]. www.alvaraalto.fi. 
  • Anderson, Stanford (2013). Fenske, Gail; Fixler, David, ур. Aalto and America. Cambridge, MASS: MIT Press. ISBN 9780300176001. 
  • Anon (2014). „Honorary Doctors”. NTNU (на језику: Norwegian). Архивирано из оригинала 2. 1. 2014. г. Приступљено 10. 9. 2014. 
  • Anon (2013). „Alvar Aalto : architect biography”. architect.architecture.sk. Architecture.sk. 
  • Anon. „Biography Alvar Aalto 1898–1976” (PDF). Vitra Design Museum. 
  • Boyce, Charles (1985). „Aalto, Hugo Alvar Henrik (1899–1976)”. Dictionary of Furniture. New York, NY: Henry Holt and Co. ISBN 978-0-8050-0752-7. 
  • Brown, Theodore M. (1969). „Alto, Hugo Alvar Henrik”. Ур.: Myers, Bernard S. McGraw-Hill Dictionary of Art. I: AA-Ceylon. New York, NY: McGraw-Hill Book Company. LCCN 68026314. 
  • Chilvers, Ian, ур. (2004) [1988]. „Aalto, Alvar”. The Oxford Dictionary of Art (3rd изд.). Oxford, UK: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860476-1. 
  • Enckell, Ulla (1998). Alvar Aalto: Taiteilija - Konstnären - The Artist. Helsinki: Amos Anderson Museum. ISBN 952-9531-25-7. 
  • Heporauta, Arne (1999). Alvar Aalto: Arkkitehti / Architect 1898–1976 (на језику: Finnish) (1st изд.). Helsinki, Finland: Rakennustieto. ISBN 951-682-546-X. 
  • Eisenbrand, Jochen, ур. (2014). Alvar Aalto - Second Nature. Weil am Rhein: Vitra Design Museum. ISBN 978-3-931936-93-8. 
  • Hipeli, Mia, ур. (2014). Paimio Sanatorium 1929-33: Alvar Aalto Architect Volume 5. Helsinki: Alvar Aalto Foundation. ISBN 978-952-267-074-8. 
  • Holma, Marjo, ур. (2015). House of Culture. Jyväskylä: Alvar Aalto Museum. 
  • Jencks, Charles (1973). Modern Movements in Architecture. Garden City, NY: Anchor Press. ISBN 978-0385025546. 
  • Kairamo, Maija, ур. (2009). Alvar Aalto Library in Vyborg: Saving a Modern Masterpiece. Helsinki: Rakennustieto. ISBN 978-951-682-938-1. 
  • Korvenmaa, Pekka, ур. (2004). Sunila 1936-54: Alvar Aalto Architect Volume 7. Helsinki: Alvar Aalto Foundation. ISBN 952-5498-03-4. 
  • Laaksonen, Esa, ур. (2008). Maison Louis Carré 1956-61: Alvar Aalto Architect Volume 20. Helsinki: Alvar Aalto Foundation. ISBN 978-952-5371-43-7. 
  • Labò, Mario (1968) [1959]. „Aalto, Hugo Alvar Henrik”. Ур.: Crandall, Robert W. Encyclopedia of World Art. I: Aalto-Asia Minor, Western. New York, NY: McGraw Hill Book Company, Inc. LCCN 59013433. 
  • McCarter, Robert (2006). Frank Lloyd Wright. London: Reaktion Books. ISBN 978-1861892683. 
  • Mikkola, Kirmo (1969). „Suomalaisen arkkitehtuurin ajankohtaista pyrkimyksiä”. Arkkitehti (на језику: Finnish). 66: 30—37. 
  • Paatero, Kristiina, ур. (1993). The Line - Original Drawings from the Alvar Aalto Archive. Helsinki: Alvar Aalto Foundation. ISBN 951-9229-81-7. 
  • Paavilainen, Simo, ур. (1982). Nordisk Klassicism – 1910–1930 [Nordic Classicism]. Helsinki: Museum of Finnish Architecture. ISBN 951-9229-21-3. 
  • Pallasmaa, Juhani (1998). Alvar Aalto: Villa Mairea 1938–39 (2nd изд.). Ram Pubns & Dist. ISBN 978-9525371314. 
  • Pelkonen, Eeva-Liisa (2009). Alvar Aalto: Architecture, Modernity, and Geopolitics. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0300114287. 
  • Schildt, Göran (1994). Alvar Aalto, A life's work: Architecture, Design and Art. Helsinki, Finland: Otava Pub. Co. ISBN 978-9511129752. 
  • Suominen-Kokkonen, Renja (2007). Aino and Alvar Aalto – A Shared Journey – Interpretations of an everyday modernism. Helsinki: Alvar Aalto Foundation. ISBN 978-9525371321. 
  • Tafuri, Manfredo; Co, Francesco Dal (1976). Architettura contemporanea [Modern Architecture] (на језику: Italian). Milan: Electa. 
  • Thorne, John, ур. (1984). „Aalto, Alvar”. Chambers Biographical Dictionary (Revised изд.). Chambers. ISBN 978-0-550-18022-3. 
  • Weston, Richard (1997) [1995]. Alvar Aalto. London, UK: Phaidon Press Limited. ISBN 978-0714837109. 
  • Tourney, Michele (2013). „Book of Members, 1780–2010: Chapter A” (PDF). American Academy of Arts and Sciences. Приступљено 13. 11. 2013. 
  • Schildt, Göran (1984). Alvar Aalto. The Early Years. New York, NY: Rizzoli. ISBN 978-0847805310. 
  • Schildt, Göran (1987). Alvar Aalto. The Decisive Years. New York, NY: Rizzoli. ISBN 978-0847807116. 
  • Schildt, Göran (1991). Alvar Aalto. The Mature Years. New York, NY: Rizzoli. ISBN 978-0847813292. 
  • Alvar Aalto Archive Staff (1994). The Architectural Drawings of Alvar Aalto 1917–1939: Aalto's Own Home in Helsinki, the Finnish Pavilion at the 1937 World's Fair in Paris, and Other Buildings and Projects, 1932–1937. Garland Architectural Archives. Routledge. 
  • Schildt, Göran (1994). Alvar Aalto: The Complete Catalogue of Architecture, Design and Art. New York, NY: Rizzoli. ISBN 978-0847818181. 
  • Laaksonen, Esa (2013). Alvar Aalto Architect. 5: Paimio Sanatorium 1928–32. Rakennustieto Publishing. ISBN 978-9516829541. 
  • Holma, Maija; Pallasmaa, Juhani; Suominen-Kokkonen, Renja (2003). Alvar Aalto Architect. 6: The Aalto House 1935–36. Alvar Aalto Foundation. ISBN 978-9525498011. 
  • Korvenmaa, Pekka, ур. (2007). Alvar Aalto Architect. 7: Sunila 1936–1954. Alvar Aalto Foundation. ISBN 978-9525498035. 
  • Aalto, Alvar (2008). Alvar Aalto Architect. 13: University of Technology, Otaniemi 1949–74. Alvar Aalto Foundation. ISBN 978-9525498080. 
  • Hipeli, Mia (2009). Alvar Aalto Architect. 16: Jyväskylä University 1951–71. ASIN B002QH2LMK. 
  • Aalto, Alvar (2008). Alvar Aalto Architect. 20: Maison Louis Carre 1956–63. Alvar Aalto Foundation. ISBN 978-9525498066. 
  • Heporauta, Arne (1998). Alvar Aalto Arkkitehti: 1898–1976 (на језику: Finnish). Helsinki, Finland: Rakennustieto Oy. ISBN 978-9516825468. 
  • Fleig, Karl (1975). Alvar Aalto. Praeger Publishers. ISBN 978-0275496609. 
  • Pearson, Paul David (1978). Alvar Aalto and the International Style. New York: Whitney Library of Design. ISBN 978-0-8230-7023-7. 
  • Porphyrios, Demetri (1982). Sources of Modern Eclecticism. St. Martin's Press. ISBN 978-0312746735. 
  • Pallasmaa, Juhani (1985). Aalto: Alvar Aalto Furniture. MIT Press. ISBN 978-0262132060. 
  • Korvenmaa, Pekka; Treib, Marc (2002). Reed, Peter, ур. Alvar Aalto: Between Humanism and Materialism. New York, NY: The Museum of Modern Art. ISBN 978-0870701078. 
  • Quantrill, Malcolm (1983). Alvar Aalto: A Critical Study. Secker & Warburg. ISBN 9780941533355. 
  • Ruusuvuori, Aarno, ур. (1978). Alvar Aalto 1898–1976. Helsinki, Finland: The Museum of Finnish Architecture. ASIN B0000ED4GS. 
  • Jormakka, Kari; Gargus, Jacqueline; Graf, Douglas The Use and Abuse of Paper. Essays on Alvar Aalto. Datutop 20: Tampere 1999.
  • Connah, Roger (2008). Aaltomania. Rakennustieto Publishing. ISBN 978-9516826137. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Алвар Алто на Викимедијиној остави.
Archives
Каалози
Зграде и прегледи
Дизајн
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алвар_Алто&oldid=28538088”