Andrea del Sarto

Andrea del Sarto
Andrea del Sarto
	samoportret
Ime po rođenju	Andrea d'Agnolo di Francesco di Luca
Datum rođenja	16 jul 1486
Mesto rođenja	Firenca; Republika Firenca (današnja Italija)
Datum smrti	29. septembar 1530. (44 god.)
Mesto smrti	Firenca; Republika Firenca (današnja Italija)
Prebivalište	Italija
Državljanstvo	italijansko
Zanimanje	slikar
Radovi	Madonna of the Harpies ; Nativity of the Virgin

Andrea del Sarto (US /ɑːnˌdreɪə dɛl ˈsɑrtoʊ/, UK /ænˌ-/; 16. jul 1486 – 29. september 1530) bio je italijanski slikar iz Firence, čija je karijera cvetala tokom visoke renesanse i ranog manirizma. On je bio poznat kao izuzetan freskni dekorater, slikar oltarskih slka, portretista, crtač i kolorista.^[1] Iako je tokom svog života bio visoko cenjen kao umetnik senza errori („bez grešaka”), njegov renome je nakon njegove smrti bio zasenčen ugledom njegovih savremenika, Leonarda da Vinčija, Mikelanđela i Rafaela.

Rani životi i trening[уреди | уреди извор]

Kuća Andreje del Sarta.

Takozvani Portret skulptora, za koji se već dugo veruje da je Del Sartov samoportret.

Andrea del Sarto je rođen kao Andrea d'Agnolo di Frančesko di Luka^[2] u Firenci dana 16. jula 1486. Njegov otac Agnolo bio je krojač (italijanski: sarto), tako da je on postao poznat kao „del Sarto”" (što znači „krojačev sin”).^[3] Od 1677. godine neki mu pripisuju prezime Vanuči, međutim nema dovoljno pisane podrške za tu tvrdnju. Do 1494. godine Andrea je bio šegrt zlatara, a potom se bavio rezbarenjem drveta i učio je kod slikara po imenu Đan Baril, sa kojim je ostao do 1498. godine.^[4] Prema njegovom biografu Vasariju, on je zatim bio pripravnik kod Pjera di Kozima, a kasnije i kod Rafaelina del Garba (Karlija).

Andrea i jedan njegov prijatelj koji je bio stariji od njega, Franciabiđio odlučili su da zajednički otvore studio na Pjaci del Grano. Prvi proizvod njihovog partnerstva verovatno je bilo Hristovo krštenje za firenčanina Kompanju delo Skalca, to je bio početak serije monohromatskih freski.^[4] Do vremena kada je partnerstvo raskinuto, Sartov stil je nosio pečat individualnosti. Prema Enciklopediji Britanika, to je karakteristično za celokupnu njegovu karijeru i pobuđivalo je interes, posebno među firenčanima, za efekte boje i atmosfere i sofisticiranu neformalnost i prirodan izraz osećaja.^[5]

Parcijalna antologija radova[уреди | уреди извор]

Portrait čoveka, Metropolitenski muzej umetnosti.

Holy Family with St Peter Martyr (1507-1508, Pinakoteka di Bari)
Noli me tangere (c. 1510, Museo del Kenakolo di Andrea del Sarto, Firenca)
Virgin, Child, Elizabeth and John the Baptist (c. 1513, Nacionalna Galerija, London)
Portrait of the Artist's Wife (1513-1514, Muzej Prado, Madrid)
Nativity of the Virgin (1513-1514, Santisima Anunzijata, Firenca)
Madonna of the Harpies (Devica i dete, sa svetim Franjom, svetim Jovanom evanđelistom i dva anđela) (1517, naslikano u S. Frančesku, sad u Ufizi, Firenca)
Charity (1518, Luvr, Pariz)
Julius Caesar receives Tribute (c. 1520, freska u Pođo a Kajano, Italija; kompletirao ju je Alesandro Alori)
Virgin surrounded by Saints (Piti palata, Firenca) ^[6]
Madonna della Scala (c. 1522-1523, Muzej Prado, Madrid)
Panciatichi Assumption (c. 1522-1523, Galerija Palatina, Palaco Piti, Firenca)
Pietà (1523-1524, Galerija Palatina, Palaco Piti, Firenca)
Passerini Assumption (1526, Galerija Palatina, Palaco Piti, Firenca)
Last Supper (1511-1527, Museo del Kenakolo di Andrea del Sarto, Firenca)
Fathers Disputing on the Doctrine of the Trinity (c. 1528, oltarska slika za manastir San Galo, sad u Ufizi, Firenca)
Gambassi Altarpiece (c. 1528, Galerija Palatina, Palaco Piti, Firenca)
Barberini Holy Family (c. 1528, Galerija Nacionale di Arte Antika, Palaco Barberini, Rim)
St. James with Two Youngs (c. 1528-1529, Ufizi, Firenca)
Vallombrosa Polyptych (c. 1528-1529, Ufizi, Firenca)
Holy Family with John the Baptist (c. 1529, Hermitaž, St. Petersburg)
Borgherini Holy Family (c. 1529, Metropolitanski muzej, Njujork)
Medici Holy Family (c. 1529, Galerija Palatina, Palaco Piti, Firenca)
Madonna in Glory with Four Saints (1530, Galerija Palatina, Palaco Piti, Firenca)

Reference[уреди | уреди извор]

^ Norwich, John Julius (1990). Oxford Illustrated Encyclopedia Of The Arts. USA: Oxford University Press. стр. 16. ISBN 978-0198691372.
^ Nesi, Alessandro. „Ser Spillo: Fratello di Andrea del Sarto”. Maniera. 2016: 2 — преко Accademia.
^ Shearman, John (1965). Andrea del Sarto. Oxford.
^ ^а ^б Rossetti 1911, стр. 969.
^ „Encyclopædia Britannica”. Britannica.com. Приступљено 2019-07-11.
^ „Welcome to”. Nelepets.com. Приступљено 2012-09-24.

Literatura[уреди | уреди извор]

Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Rossetti, William Michael (1911). „Andrea del Sarto”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 1 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 969—971.
Freedberg, Sydney J. (1993). Pelican History of Art, ур. Painting in Italy, 1500-1600. стр. 90–95 Penguin Books Ltd.
Hobbes, James R. (1849). Picture collector's manual; Dictionary of Painters. T. & W. Boone, 29 Bond Street, London; Digitized by Googlebooks (2006) from Oxford library.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Andrea del Sarto in the "History of Art"
Browning's "Andrea del Sarto" (aka "The Faultless Painter")
„Andrea del Sarto”. Catholic Encyclopedia. 1913.

[1] Norwich, John Julius (1990). Oxford Illustrated Encyclopedia Of The Arts. USA: Oxford University Press. стр. 16. ISBN 978-0198691372.

[2] Nesi, Alessandro. „Ser Spillo: Fratello di Andrea del Sarto”. Maniera. 2016: 2 — преко Accademia.

[:0-3] Shearman, John (1965). Andrea del Sarto. Oxford.

[FOOTNOTERossetti1911969-4] а ^б Rossetti 1911, стр. 969.

[5] „Encyclopædia Britannica”. Britannica.com. Приступљено 2019-07-11.

[6] „Welcome to”. Nelepets.com. Приступљено 2012-09-24.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]