Andrea del Sarto

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Andrea del Sarto
Self-portrait
samoportret
Ime po rođenjuAndrea d'Agnolo di Francesco di Luca
Datum rođenja16 jul 1486(1486-07-16)
Mesto rođenjaFirenca
 Republika Firenca (današnja Italija)
Datum smrti29. septembar 1530.(1530-09-29) (44 god.)
Mesto smrtiFirenca
 Republika Firenca (današnja Italija)
PrebivališteItalija
Državljanstvoitalijansko
Zanimanjeslikar
RadoviMadonna of the Harpies
Nativity of the Virgin

Andrea del Sarto (US /ɑːnˌdrə dɛl ˈsɑrt/, UK /ænˌ-/; 16. jul 1486 – 29. september 1530) bio je italijanski slikar iz Firence, čija je karijera cvetala tokom visoke renesanse i ranog manirizma. On je bio poznat kao izuzetan freskni dekorater, slikar oltarskih slka, portretista, crtač i kolorista.[1] Iako je tokom svog života bio visoko cenjen kao umetnik senza errori („bez grešaka”), njegov renome je nakon njegove smrti bio zasenčen ugledom njegovih savremenika, Leonarda da Vinčija, Mikelanđela i Rafaela.

Rani životi i trening[уреди | уреди извор]

Kuća Andreje del Sarta.
Takozvani Portret skulptora, za koji se već dugo veruje da je Del Sartov samoportret.

Andrea del Sarto je rođen kao Andrea d'Agnolo di Frančesko di Luka[2] u Firenci dana 16. jula 1486. Njegov otac Agnolo bio je krojač (italijanski: sarto), tako da je on postao poznat kao „del Sarto”" (što znači „krojačev sin”).[3] Od 1677. godine neki mu pripisuju prezime Vanuči, međutim nema dovoljno pisane podrške za tu tvrdnju. Do 1494. godine Andrea je bio šegrt zlatara, a potom se bavio rezbarenjem drveta i učio je kod slikara po imenu Đan Baril, sa kojim je ostao do 1498. godine.[4] Prema njegovom biografu Vasariju, on je zatim bio pripravnik kod Pjera di Kozima, a kasnije i kod Rafaelina del Garba (Karlija).

Andrea i jedan njegov prijatelj koji je bio stariji od njega, Franciabiđio odlučili su da zajednički otvore studio na Pjaci del Grano. Prvi proizvod njihovog partnerstva verovatno je bilo Hristovo krštenje za firenčanina Kompanju delo Skalca, to je bio početak serije monohromatskih freski.[4] Do vremena kada je partnerstvo raskinuto, Sartov stil je nosio pečat individualnosti. Prema Enciklopediji Britanika, to je karakteristično za celokupnu njegovu karijeru i pobuđivalo je interes, posebno među firenčanima, za efekte boje i atmosfere i sofisticiranu neformalnost i prirodan izraz osećaja.[5]

Parcijalna antologija radova[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Norwich, John Julius (1990). Oxford Illustrated Encyclopedia Of The Arts. USA: Oxford University Press. стр. 16. ISBN 978-0198691372. 
  2. ^ Nesi, Alessandro. „Ser Spillo: Fratello di Andrea del Sarto”. Maniera. 2016: 2 — преко Accademia. 
  3. ^ Shearman, John (1965). Andrea del Sarto. Oxford. 
  4. 4,0 4,1 Rossetti 1911, стр. 969.
  5. ^ „Encyclopædia Britannica”. Britannica.com. Приступљено 2019-07-11. 
  6. ^ „Welcome to”. Nelepets.com. Приступљено 2012-09-24. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]