Музеј Прадо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Музеј Прадо
Logo del Museo Nacional del Prado.png
Madrid-1758045.jpg
Музеј Прадо, Мадрид
Оснивање1819.
ЛокацијаМадрид
 Шпанија
Врстауметнички музеј
Посетиоци2.892.937 (2018)[1]
Ranked 18th globally (2013)[1]
ОснивачФернандо VII
ДиректорМигел Фаломир[2]
АрхитектаХуан де Виљануева
Веб-сајтwww.museodelprado.es

Музеј Прадо (шп. Museo del Prado) је шпански народни музеј уметности који се налази у Мадриду. Музеј поседује једну од најбољих светских колекција уметничких слика.

У Музеју Прадо се налазе важне колекције европске уметности коју по подацима из фебруара 2017. године, чини више од 35.000 уметничких и других предмета. Око 8.045 слика, око 1.000 склуптура[3] и око 9.561 цртеж, 5973 графичких отисака, 34 графичке матрице, 2.155 кованих новчића, ордена и медаља и скоро 1.155 украсних предмета и других декоративних уметничких дела, преко 15.000 фотографија, 4 рукописане књиге и 155 ручно цртаних и графички отиснутих мапа. Музеј је примио 2,8 милиона посетилаца 2012. године.[4] Он је један од највећих музеја у Шпанији.

Најпознатији рад у музеју су Веласкезове Младе племкиње. Веласкез и његово оштро око и сензибилитет су такође били одговорни за довођење великог дела музејске колекције италијанских мајстора у Шпанију, сада највећу изван Италије.

Због ендемских ограничења простора, у музеју је излаган избор најквалитетнијих дела (њих око 900). Са проширењем капацитета које је спроведено под управом Рафаела Монеа, инаугурисано 2007. године, било је предвиђено да ће изложена селекција дела порасти за 50%, са још 450 уметничких дела. Поред тога, 2018. године собе северног атика су поново отворене, након чега је укупни број изложених предмети порастао на око 1700, а када се доврши реконструкција Дворане краљевстава, у њој ће се изложити између 250 и 300 слика. Музеј планира проширење од 16% у оближњој Дворани краљевстава, предвиђене за отварање током 2019. године. [5]

Као и други велики европски музеји, као што су Лувр у Паризу и Уфици у Фиренци, Прадо дугује своје порекло хобију колекционарства владајућих краљевских династија кроз период од неколико векова. Укупна збирка Прада одражава личне укусе шпанских краљева и њихову мрежу савеза, али и политичких непријатељстава, што је чини једном асиметричном збирком, ненадмашном у броју и квалитету дела одређених уметника и стилова, док је у другим ограничена. Тек од двадесетог века тежи се, са неједнаким резултатима, решавању проблема најочигледнијих недостатака збирке.

Историја[уреди]

Музеј Прадо је основао Фернандо VII у Мадриду 1818. године, а за јавност је први пут отворен 19. новембра 1819. године, под називом „Краљевски музеј сликарства Прадо’’. Изложена дела сакупљана су преко 300 година и потичу из различитих уметничких збирки краљева Шпаније којe су припадалe династијама Хабзбурга и Бурбона. Након прогона Изабеле II 1868. године, музеј мења име у „Национални музеј Прадо”. Године 1872. музеј је у своју богату колекцију уврстио бројна нова уметничка дела која су до тада била у поседу шпанских манастира. Посебно су занимљиве изванредне колекције слика Ел Грека, Франсиска Гоје као и многих других шпанских мајстора какви су били Дијего Веласкез , Хосе де Рибера, Франсиско Зурбаран и Бартоломео Естебан Муриљо. Прадо поседује и богату збирку скулптура античке Грчке и Рима, као и бројна ремек дела фламанских и италијанских мајстора, међу којима се истичу дела Хијеронима Боша.

Зграду у којој се налази музеј Прадо првобитно је замислио Јосе Моњино и Редондо, гроф Флоридабланке и први државни секретар краља Карлоса III, као Краљевски кабинет природне историје, у оквиру низа научних институција замишљених за ново доба просветитељства. За тај циљ, Карлос III је имао једног од својих омиљених архитекти, Хуана Виљануеву, такође аутора суседног ботаничког врта и астрономске опсерваторије, с којом је учинила групу познату као „брежуљак наука”.

Архитектонски пројекат садашње пинакотеке Карлос III је одобрио 1786. године. То је био врхунац каријере Виљануеве и један од врхунаца шпанског неокласицизма, мада, и с обзиром на дуготрајност радова и накнадне трошкове, коначни резултат донекле одступа од почетног пројекта.

Грађевински радови су спроведени током владавине Карлоса III и Карлос IV, и зграда је била практично завршена на почетку 19. века. Али, долазак француских трупа у Шпанију и рат за независност оставили су свој траг на њој; коришћена је у војне сврхе (као касарна коњице) и у то време практично сведена на рушевину; оловне плоче кровова су топљене за производњу метака.

Занимљивости[уреди]

Галерија најпознатијих експоната[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Top 100 Art Museum Attendance, The Art Newspaper, 2014. Приступљено 15 July 2014.
  2. ^ Barrigós, Concha (21. 3. 2017). „Miguel Falomir, nuevo director del Prado: "Nunca, nunca pediré el traslado del 'Guernica'"”. 20 minutos. Приступљено 1. 4. 2017. 
  3. ^ „Збирка вајарских и дела декоративне уметности”. Музеј Прадо. Приступљено 15. 3. 2019. 
  4. ^ "El Prado perderá un cuarto de sus visitantes" El País. Приступљено 28 June 2013.
  5. ^ „Prado Hall of Realms Redesign Competition - artnet News”. artnet.com. 21. 3. 2016. Приступљено 14. 4. 2018. 

Литература[уреди]

  • Alcolea Blanch, Santiago. The Prado, translated by Richard-Lewis Rees and Angela Patricia Hall. Madrid: Ediciones Polígrafa 1991.
  • Araujo Sánchez, Ceferino. Los museos de España. Madrid 1875.
  • Blanco, Antonio. Museo del Prado. Catálago de la Escultura. I Esculturas clásicas. II. Escultura, copia e imitaciones de las antiguas) (siglos XVI–XVIII). Madrid 1957.
  • Luca de Tena, Consuelo and Mena, Manuela. Guía actualizada del Prado. Madrid: Alfiz 1985.
  • Rumeu de Armas, Antonio. Origen y fundación del Museo del Prado. Madrid: Instituto de España 1980.

Спољашње везе[уреди]

Координате: 40°24′50″N 3°41′33″W / 40.41389° СГШ; 3.69250° ЗГД / 40.41389; -3.69250