Палацо Пити

С Википедије, слободне енциклопедије
Палацо Пити

Координате: 43° 45′ 55″ С; 11° 15′ 00″ И / 43.7652° С; 11.2501° И / 43.7652; 11.2501

Палацо Пити или Палата Пити (итал. Palazzo Pitti) је велика ренесансна палата у Фиренци. Пројектовао ју је Филипо Брунелески или, вероватније, његов ученик Лука Фанчели. као градску резиденцију амбициозног фирентинског банкара Луке Питија.[1] Палата се налази на јужној обали реке Арно, близу Понте Векија.

На југоисточној страни Палате Пити налази се парк Боболи, изузетан споменик пејзажне архитектуре из периода маниризма.[2].

Историја[уреди | уреди извор]

Рана историја ове грађевине је мешавина мита и чињеница. По причи, Питијева намера је била да сагради палату која би засенила Палацо Медичи. Тврди се да је Пити захтевао да прозори палате буду већи него улаз у Палацо Медичи. Међутим, грађевина у стварности није могла да се мери са величином ни луксузом палата породице Медичи. Лука Пити је умро 1472, а грађевина је остала недовршена. Архитектонски значај Палацо Пити је у њеној једноставности и строгим линијама. Камена фасада је грубо обрађена у сеоском стилу. Највећи део грађевине потиче из 1458.

Породица Медичи је купила ову палату 1539. и претворила је у резиденцију владара Великог војводства Тоскане. Каснији владари из ове лозе дограђивали су палату и уредили вртове око ње (парк Боболи). Већина доградњи потиче из 17. и раног 18. века.

Током 19-ог века, палату Пити је користио Наполеон Бонапарта, а касније је овде била резиденција краља уједињене Италије. Године 1919. палату је, са њеним богатим уметничким благом, италијанском народу поклонио краљ Виторио Емануеле III.

Данас је палата Пити велика уметничка галерија отворена за јавност. У њој се налази седам музеја. Укупно има 140 соба отворених за посетиоце.

Палатинска галерија[уреди | уреди извор]

Палатинска галерија (итал. Galleria Palatina) је главна галерија у Палати Пити. У њој се налази велики ансамбл од преко 500, углавном Ренесансних слика, које су некада представљале приватну уметничку колекцију породице Медичи и њихових наследника, попут војвода Лорене. У њој су, између осталих, изложена дела: Рафаела (11 слика), Тицијана, Ђорђонеа, Перуђина, Коређа, Бронзина, Рубенса и Ван Дајка. Просторије галерије украшене су величанственом барокном декорацијом која је позадина за излагање уметничких дела. Посебно су значајне дворане са митолошком тематиком силикара Пјетра да Кортоне (сале Венере, Аполона, Марса, Јупитера и Сатурна).

У наставку Палатинске галерије су „Краљевски апартмани”, т.ј. 14 соба које је користила породица Медичи, а њихови наследници и за становање. Данашњи изглед ових соба углавном је резултат промена спроведених у 19. веку.

Палацо Пити у данашње време[уреди | уреди извор]

Данас, претворена из краљевске палате у музеј, Палацо је у рукама италијанске државе. Некада под „Поло Музеале Фиорентино“, институцијом која управља са двадесет музеја, од 2015. године је одељење Галерије Уфици, као посебна и независна структура у оквиру Министарства културних добара и делатности, и има крајњу одговорност за 250.000 каталогизованих уметничких дела.[3] Упркос својој метаморфози из краљевске резиденције у јавну зграду у државном власништву, палата која се налази на свом узвишеном месту са погледом на Фиренцу, још увек задржава осећај и атмосферу приватне колекције у великој кући. Ово је у великој мери заслуга „Amici di Palazzo Pitti“ (Пријатеља Палацо Питија), организације волонтера и покровитеља основане 1996. године, која прикупља средства и даје предлоге за текуће одржавање палате и колекција, и за стално побољшање њиховог визуелног приказа.[4]

Галерија значајних дела[уреди | уреди извор]

  • Фра Филипо Липи: Тондо Бартолини (1465)

    Фра Филипо Липи: Тондо Бартолини (1465)

  • Рафаел: Портрет Ањоло Донија (1506)

    Рафаел: Портрет Ањоло Донија (1506)

  • Рафаел: Мадона дела Сеђола (1514)

    Рафаел: Мадона дела Сеђола (1514)

  • Рафаел: Жена са велом (између 1512. и 1515)

    Рафаел: Жена са велом (између 1512. и 1515)

  • Тицијан: Портрет папе Јулија II (око 1545)

    Тицијан: Портрет папе Јулија II (око 1545)

  • Каравађо: Портрет фра Антонија Мартелија (1610)

    Каравађо: Портрет фра Антонија Мартелија (1610)

  • Рубенс: Четири филозофа (1611)

    Рубенс: Четири филозофа (1611)

  • Пјетро да Кортона: Алегорија куће Медичи (1643-44)

    Пјетро да Кортона: Алегорија куће Медичи (1643-44)

  • Пјетро да Кортона: фреско и штуко декорација у Сали Јупитера

    Пјетро да Кортона: фреско и штуко декорација у Сали Јупитера

  • Антонио Канова: Венера италика (детаљ, 1810)

    Антонио Канова: Венера италика (детаљ, 1810)

Остале галерије[уреди | уреди извор]

  • Галерија модерне уметности
  • Трезор Великих војвода
  • Музеј порцелана
  • Галерија костима
  • Музеј кочија

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Marinazzo, Adriano (2014). „Palazzo Pitti: dalla 'casa vecchia' alla reggia granducale”. Bollettino della Società di Studi Fiorentini. 22: 299—306. ISBN 9788894869699. 
  2. ^ „Palazzo Pitti:Giardino di Boboli,Galleria D'Arte Moderna, del Costume,Galleria Palatina,Appartamenti Reali”. www.visitflorence.com. Приступљено 2021-06-15. 
  3. ^ Polo Museale Fiorentino (2007). „Welcome”. Polo Museale Fiorentino. Ministero per i Beni e le Attivit Culturali. Архивирано из оригинала на датум 2007-10-30. Приступљено 2008-01-08. 
  4. ^ „About us”. Amici di Palazzo Pitti. Архивирано из оригинала на датум 2007-07-31. Приступљено 2007-01-12. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Палацо Пити на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Палацо_Пити&oldid=24566059”