Пређи на садржај

Bakar(II) oksid

С Википедије, слободне енциклопедије
Bakar(II) oksid
Nazivi
IUPAC naziv
Bakar(II) oksid
Drugi nazivi
Kupri oksid
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.013.882
RTECS GL7900000
UNII
  • [Cu]=O
  • [Cu+2].[O-2]
Svojstva
CuO
Molarna masa 79,545 g/mol
Agregatno stanje crni do smeđeg praha
Gustina 6,315 g/cm3
Tačka topljenja 1.326 °C (2.419 °F; 1.599 K)
Tačka ključanja 2.000 °C (3.630 °F; 2.270 K)
nerastvoran
Rastvorljivost rastvoran u amonijum hloridu, kalijum cijanidu
nerastvoran u alkoholu, amonijum hidroksidu, amonijum karbonatu
Energijska barijera 1,2 eV
Indeks refrakcije (nD) 2,63
Struktura
Kristalna rešetka/struktura monoklinična, mS8[3]
Kristalografska grupa C2/c, #15
a = 4,6837, b = 3;4226, c = 5;1288
α = 90°, β = 99,54°, γ = 90°
Termohemija
Standardna molarna entropija So298 43 J·mol−1·K−1
−156 kJ·mol−1
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja Fischer Scientific
Štetan (Xn)
Opasan za životnu sredinu (N)
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 2: Intense or continued but not chronic exposure could cause temporary incapacitation or possible residual injury. E.g., chloroformReactivity code 1: Normally stable, but can become unstable at elevated temperatures and pressures. E.g., calciumSpecial hazards (white): no code
0
2
1
Tačka paljenja Nezapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Bakar(II) sulfid
Drugi katjoni
Nikak(II) oksid
Cink oksid
Srodna jedinjenja
Bakar(I) oksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Bakar(II) oksid ili kupri oksid (CuO) je viši oksid bakra. U obliku minerala poznat je kao tenorit.

Bakar(II) oksid je crni čvrst materijal sa jonskom strukturom. On se topi iznad 1200 °C uz delimičan gubitak kiseonika. On se može formirati zagrevanjem bakra na vazduhu:

2 Cu + O2 → 2 CuO

Ovde se on formira zajedno sa bakar(I) oksidom kao sporednim proizvodom; tako da je bolje da se priprema zagrevanjem bakar(II) nitrata, bakar(II) hidroksida ili bakar(II) karbonata:

2 Cu(NO3)2 → 2 CuO + 4 NO2 + O2
Cu(OH)2 (s) → CuO (s) + H2O (l)
CuCO3 → CuO + CO2

Bakar(II) oksid je bazni oksid, te se rastvara u mineralnim kiselima kao što su hlorovodonična kiselina, sumporna kiselina ili azotna kiselina, čime se formiraju odgovarajuće bakar(II) sali:

CuO + 2 HNO3 → Cu(NO3)2 + H2O
CuO + 2 HCl → CuCl2 + H2O
CuO + H2SO4 → CuSO4 + H2O

On reaguje sa koncentrovanim alkalijama da formira odgovarajuće kupratne soli:

2 XOH + CuO + H2O → X2[Cu(OH)4]

On se može redukovati do metalnog bakra koristeći vodonik ili ugljen-monoksid:

CuO + H2 → Cu + H2O
CuO + CO → Cu + CO2

Laboratorijski metod za pripremu bakar(II) oksida je elektroliza vode koja sadrži natrijum bikarbonat na umerenom naponu sa bakarnom anodom. Sakupi se proizvedena smeša bakar hidroksida, baznog bakar karbonata i bakar karbonata i zagreva se.

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Forsyth, J. B.; Hull, S. (1991). „The effect of hydrostatic pressure on the ambient temperature structure of CuO”. Journal of Physics: Condensed Matter. 3 (28): 5257—5261. S2CID 250922396. doi:10.1088/0953-8984/3/28/001. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]