Богољуб Јовановић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Богољуб Јовановић
Богољуб Јовановић (1839—1924)
Лични подаци
Датум рођења(1839-06-02)2. јун 1839.
Место рођењаБохданеч, Аустријско царство
Датум смрти13. април 1924.(1924-04-13) (84 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина СХС
Научни рад
Пољестатистика
ИнституцијаУправа државне статистике
АкадемијаСрпско учено друштво, Српска краљевска академија

Богољуб Јовановић (Бохданеч, 2. јун 1839 — Београд, 13. април 1924) био је српски статистичар, аутор и академик. Јовановић је био управник Државне статистике, редовни члан Српског ученог друштва и почасни члан Српске краљевске академије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 2. јуна 1839. године као Бохумил Сњећиви (чеш. Bohumil Snětivý) у месту Бохданеч (данашње Лазње Бохданеч, чеш. Lázně Bohdaneč, у Чешкој Републици), од оца Јана (чеш. Jan Křtitel Snětivý, 1811—1892) и мајке Катарине рођ. Нахлик (чеш. Kateřina Náhlík, 1814—1892). Похађао је средњу школу (нем. Musterhauptschule) у Прагу. Године 1852, Богољуб је са родитељима и четири сестре напустио Бохданеч, и после краћих боравака у Буковици крај Слатине и Сентомашу (данашњи Србобран) 1857. године дошао у Кнежевину Србију, у Београд. Ту се отац бавио столарским занатом, у чему му је син помагао. 1870. године је примљен у српско „сажитељство” (држављанство), а кратко затим је примио име Богољуб и презиме Јовановић, по очевом имену Јан – Јован.

Крајем 1866. ступио је у службу београдске царинарнице, одакле је ускоро премештен у министарство финансија, а крајем 1868. у њено статистичко одељење. Отада па до пензионисања 1907. године, без прекида је остао у служби државне статистике, мењајући положаје како је надлежност за статистику прелазила из једног министарства у друго. 1888. долази на чело статистичког одељења у министарству народне привреде, односно 1901. на чело новоосноване Управе државне статистике.[1]

Као управник државне статистике наставио је рад свога претходника Владимира Јакшића, оснивача и првог начелника одељења за статистику у Србији, афирмишући и усавршавајући службену статистику у Краљевини Србији. Проучавао је и преводио дела европских економа и статистичара (фон Шел (нем. Hans von Scheel), фон Шмолер (нем. Gustav von Schmoller), Блок (франц. Maurice Block)) и примењивао њихове модерне мисли и методе. Као начелник државне статистике био је одговоран за уређивање и издавање Државописа Србије, Статистике Краљевине Србије, Статистичког годишњака, као и осталих званичних издања државне статистике, која су, поред статистичких података и графика, садржавала и Јовановићеве ауторске уводе, објашњења и стручне доприносе. Многобројни посебни радови објављени су у стручним часописима или као самостална издања.[2] Учествовао је у формулисању низа закона којима су крајем 19. и почетком 20. века установљени систем и методе званичне статистике у Србији.[3][4] Године Јовановићевог руковођења државном статистиком окарактерисане су као време њеног процвата.[5][6][7] Међутим, сам Јовановић је временом све више критички оцењивао утицај емпиријских сазнања на тадашње политичко одлучивање у смислу друштвеног бољитка.[8] Са историјског гледишта, Јакшићево и Јовановићево статистичко дело пружа детаљну слику друштва и прилика у Кнежевини и Краљевини Србији, и до данашњег дана служи историчарима као поуздан извор.[9][10]

Прва страна другог тома књиге Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart који је, као и трећи том после Каницове смрти уредио и издао Јовановић

Јовановићев интелектуални интерес и допринос прелазили су оквире његове уже струке. Објављивао је научне радове из разних области културе и науке. Био је дописник чешких и немачких листова, и сарадник великих немачких енциклопедија.[3] Његово главно и најпознатије дело ван области статистике је Краљевина Србија и српски народ од римског доба до садашњости (нем. Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart). Први том је написао аустријски балканолог Феликс Каниц (нем. Felix Kanitz) уз Јовановићеву сарадњу, други том је приредио и издао Јовановић после Каницове смрти на основу његових белешки, а трећи том је написао сам Јовановић.

Дана 24. јуна 1879. примљен је у Српско учено друштво као редовни члан Одбора за науке државне и историјске, а након гашења те установе 1892. године преведен је у редове његове наследнице, Српске краљевске академије, као почасни члан.[11] Био је редовни члан Међународног статистичког инстутута и почасни члан Париског статистичког друштва и Српског пољопривредног друштва.

Оженио се 1883. Емилијом Димић (1860—1939) из Новог Сада, кћерком Персиде и Тодора Димића, учитеља Алмашке школе. Емилија је завршила Препарандију у Сомбору и до пред удају била наставница на Крагујевачкој гимназији. Богољуб и Емилија су имали синове Бранка (1885—1967) и Драгослава (1886—1939) и кћерку Милицу (1892—1918). Син Драгослава Јовановића, сликар Богољуб Јовановић (1924—2021) је добио име по свом деди.

Богољуб је умро 13. априла 1924. године у Београду и сахрањен је на Топчидерском гробљу, поред својих родитеља и кћерке. Породична гробница је касније премештена на Ново гробље.

Додељен му је Краљевски орден Карађорђеве звезде, Краљевски орден Белог орла, Краљевски орден Светог Саве, Орден Таковског крста и Орден Милоша Великог.[12]

Дела[уреди | уреди извор]

  • Јовановић, Богољуб (1873). Организација званичне статистике. По Scheel-у написао Богољуб Јовановић. Београд.
  • Јовановић, Богољуб (1878—1888). Статистичке белешке. Том 1-5. Београд.
  • Државопис Србије (1889—1894). Том 14-20. Београд: Статистичко одељење Министарства народне привреде.
  • Статистика Краљевине Србије (1893—1907). Том 1-30. Београд: Статистичко одељење Министарства народне привреде; Краљевско-српска управа државне статистике; Управа државне статистике.
  • Статистички годишњак (1895—1907). Св. 1-10. Београд: Статистичко одељење Министарства народне привреде; Краљевско-српска управа државне статистике; Управа државне статистике.
  • Прилози за статистику Краљевине Србије (1895—1907). Св. 1-7. Београд: Статистичко одељење Министарства народне привреде; Краљевско-српска управа државне статистике; Управа државне статистике.
  • Kanitz, Felix; Jovanović, Bogoljub (1904, 1909, 1919). Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart. Band I, II, III. Leipzig: Meyer. Српски превод: Каниц, Феликс (1987). Србија: земља и становништво од римског доба до краја XIX века. Превео Глигорије Ерњаковић. Београд: Српска Књижевна Задруга.

За библиографију види још:

  • Народна Енциклопедија (1927), стр. 172.
  • Sundhaussen, Holm (1989), стр. 613-643.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Народна енциклопедија. 1927. стр. 171.
  2. ^ Вулетић 2017, стр. 243
  3. ^ а б Народна енциклопедија. 1927. стр. 172.
  4. ^ Николић 2004, стр. 234–235
  5. ^ Обрадовић, Сава; Шентић, Милица (1964), стр. 105, према: Sundhaussen, Holm. 1989. стр. 33.
  6. ^ Николић 2004, стр. 247–248
  7. ^ Вулетић 2017, стр. 242
  8. ^ Вулетић 2017, стр. 244
  9. ^ Vuletić, Aleksandra (2012). Стр. 4-5.
  10. ^ Sundhaussen, Holm (1989). Стр. 31-36.
  11. ^ Никић, Љубомир; Жујовић, Гордана; Радојчић-Костић, Гордана (2007)
  12. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 562. 

Литература[уреди | уреди извор]

За литературу види још:

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Богољуб Јовановић на Викимедијиној остави.



управник државне статистике
1888 — 1907
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Богољуб_Јовановић&oldid=27100365”