Црвенолеђа мишјакиња

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Colius castanotus)

Црвенолеђа мишјакиња
Црвенолеђа мишјакиња
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
C. castanotus
Биномно име
Colius castanotus
Verreaux & Verreaux, 1855
Распрострањеност: шуме и саване Анголе

Црвенолеђа мишјакиња (лат. Colius castanotus) врста је птице из породице мишјакиња.

Опис[уреди | уреди извор]

Као и остале мишјакиње, и црвенолеђа мишјакиња поседује перје које подсећа на мекану длаку миша, али је позната и по својим црвеним или кестењастим перјем на леђима.[2] Дуга је око 35 центиметара, а тешка је између 45 и 60 грама.[3] Леђа су јој карактеристичне смећкасто-црвене боје. Остатак тела је циметасто-смеђе боје. Трбух је бледо-златан. Крила ове птице су кратка и заобљена,[2] тако да она није адаптирана да дуге летове. Лет јој додатно отежава и дуг реп, који углавном заузима половину дужине тела. Просечан животни век црвенолеђе мишјакиње износи између 10 и 12 година.[4]

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Речне обале које обезбеђују изворе воде за вегетацију дрвећа и жбуња представљају идеалне услове за живот мишјакиња, а живе углавном са обе стране границе између Анголе и Намибије.[3] За разлику од осталих припадница своје врсте, црвенолеђе мишјакиње воле шуме са мање дрвећа.[3] Такође воле и грмље, нарочито оно богато трњем, које им обезбеђује да буду далеко од својих предатора.[2]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Исхрана црвенолеђе мишјакиње састоји се углавном од биљних плодова попут бобица или разног семења које налазе у свом окружењу или на усевима и фармама.[3] Остале компоненте у исхрани чине мале животиње попут инсеката или малих кичмењака, као што су гуштери и жабе.[2]

Размножавање[уреди | уреди извор]

Гнездо је неуредно, облика шалице. Направљено је од биљног или животињског материјала (перје) и испуњено лишћем. Обично се налази скривено међу растињем, али понекад је и близу тла. У његовом прављењу учествују и мужјак и женка. Јаја су обично беле боје са црнкастим и браонкастим мрљама.[2] У гнезду се налазе 2-5 јаја,[5] која инкубирају оба пола две до три седмице. Занимљиво код ове врсте је то да родитељима могу помоћи и птице из другог легла, тако да, на пример, још један мужјак може чувати гнездо, а и женка може да дели гнездо са другом женком приликом лежања на јајима.[6] Птићи обично науче да лете 17 дана након излегања из гнезда.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ BirdLife International (2012). Colius castanotus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ а б в г д „Encyclopedia of Animals”. Red-backed mousebird: 1. 2006. 
  3. ^ а б в г Hutchins, Ed. Michaels; Evans, Arthur V.; Jacksons, Jerome A.; Kleiman, Devra G.; Murphy, James B.; Thoney, Dennis A. (2004). Grzimek's Animal Life Encyclopedia Vol. 9 Birds II (2nd изд.). Detroit. стр. 469—470. 
  4. ^ Schifter, Herbert (1985). „Longevity Records of Mousebirds (Coliide) in Captivity”: n. 
  5. ^ Jude Allen, Ed Cathrine; Evans, Arthur V.; McDade, Melissa C.; Schlager, Neil; Mertz, Leslie A.; Harris, Madeline S. (2005). Grzimek's Student Animal Life Resource Vol. 6 Birds: Volume 3. Detroit. стр. 639—641. 
  6. ^ Judge Allen, Ed. Cathrine; Evans, Arthur V.; McDade, Melissa C.; Schlager, Neil; Mertz, Leslie A.; Harris, Madeline S. (2005). Grzimek's Student Animal Life Rescource Vol. 6 Birds: Volume 3. Detroit. стр. 639—641. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Judge Allen, Ed. Cathrine; Evans, Arthur V.; McDade, Melissa C.; Schlager, Neil; Mertz, Leslie A.; Harris, Madeline S. (2005). Grzimek's Student Animal Life Rescource Vol. 6 Birds: Volume 3. Detroit. стр. 639—641. 
  • Jude Allen, Ed Cathrine; Evans, Arthur V.; McDade, Melissa C.; Schlager, Neil; Mertz, Leslie A.; Harris, Madeline S. (2005). Grzimek's Student Animal Life Resource Vol. 6 Birds: Volume 3. Detroit. стр. 639—641. 
  • Hutchins, Ed. Michaels; Evans, Arthur V.; Jacksons, Jerome A.; Kleiman, Devra G.; Murphy, James B.; Thoney, Dennis A. (2004). Grzimek's Animal Life Encyclopedia Vol. 9 Birds II (2nd изд.). Detroit. стр. 469—470. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]