Frontotemporalna demencija

С Википедије, слободне енциклопедије

Frontotemporalna demencija
MRI mozga 65-godišnje ženske osobe sa frontotemporalnom demencijom. Atrofija kortikalne i bele materije frontalnih režnjeva je jasna na svim slikama.
SpecijalnostiPsihijatrija, neurologija
Uzrocifrontotemporalna lobarna degeneracija

Frontotemporalna demencija (FTD), ili bolest frontotemporalne degeneracije,[1] ili frontotemporalni neurokognitivni poremećaj,[2] obuhvata nekoliko tipova demencije koji uključuju progresivnu degeneraciju frontalnog i temporalnog režnja.[3] Frontotemporalne demencije su široko prisutne kao poremećaji ponašanja ili jezika sa postepenim početkom.[4] Uobičajeni znaci i simptomi uključuju značajne promene u društvenom i ličnom ponašanju, apatiju, otupljivanje emocija i deficite u ekspresivnom i receptivnom jeziku. Trenutno ne postoji lek za FTD, ali postoje tretmani koji pomažu u ublažavanju simptoma.

Frontotemporalne demencije su uglavnom sindromi ranog početka koji su povezani sa frontotemporalnom lobarnom degeneracijom (FTLD),[5] koju karakteriše progresivni gubitak neurona koji pretežno uključuje frontalni ili temporalni režanj, i tipičan gubitak više od 70% neurona vretena, dok drugi tipovi neurona ostaju netaknuti.[6] Tri glavna podtipa ili varijantna sindroma su varijanta ponašanja (bvFTD) ranije poznata kao Pikova bolest[7][8] i dve varijante primarne progresivne afazije – semantička varijanta (svPPA) i nefluentna varijanta (nfvPPA).[4][8] Dva retka različita podtipa FTD su bolest inkluzije neuronskih intermedijarnih filamenata (NIFID) i bolest bazofilnog inkluzijskog tela. Drugi srodni poremećaji uključuju kortikobazalni sindrom i FTD sa amiotrofičnom lateralnom sklerozom (ALS), FTD-ALS, koji se takođe naziva FTD-MND.[9]

Znaci i simptomi se obično pojavljuju u kasnom odraslom dobu, obično između 45 i 65 godina.[10] Smatra se da su muškarci i žene podjednako pogođeni.[9] FTD je drugi najrasprostranjeniji tip demencije ranog početka nakon Alchajmerove bolesti.[9][11] Posmatrano pojedinačno, svaki od podtipova je relativno redak.[11]

Karakteristike FTD-a je prvi opisao Arnold Pik između 1892. i 1906. godine.[12] Naziv Pikova bolest je skovan 1922. godine.[13] Ovaj termin je sada rezervisan samo za varijantu ponašanja FTD-a koja pokazuje prisustvo karakterističnih Pikovih tela i Pikovih ćelija[14][15] koje je prvi opisao Alojz Alchajmer 1911. godine.[13]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Perez, L., "Ron Oberman, Senior Record Executive and Former Publicist to David Bowie, Dies at 76", The Hollywood Reporter, November 24, 2019.
  2. ^ Diagnostic and statistical manual of mental disorders: DSM-5. (5th изд.). Arlington, VA: American Psychiatric Association. 2013. стр. 614—618. ISBN 978-0-89042-554-1. 
  3. ^ „ICD-11 – Mortality and Morbidity Statistics”. icd.who.int. 
  4. ^ а б Sivasathiaseelan, Harri; Marshall, Charles; Agustus, Jennifer; Benhamou, Elia; Bond, Rebecca; van Leeuwen, Janneke; Hardy, Chris; Rohrer, Jonathan; Warren, Jason (април 2019). „Frontotemporal Dementia: A Clinical Review”. Seminars in Neurology. 39 (2): 251—263. PMID 30925617. S2CID 88481297. doi:10.1055/s-0039-1683379. 
  5. ^ Hofmann JW, Seeley WW, Huang EJ, Kubota M (24. 1. 2019). „RNA Binding Proteins and the Pathogenesis of Frontotemporal Lobar Degeneration”. Annual Review of Pathology. 14: 469—495. PMC 6731550 Слободан приступ. PMID 30355151. doi:10.1146/annurev-pathmechdis-012418-012955. 
  6. ^ „Brain Cells for Socializing”. Smithsonian. Приступљено 30. 10. 2015. 
  7. ^ „What are the Different Types of Frontotemporal Disorders?”. National Institute on Aging (на језику: енглески). Приступљено 1. 11. 2020. 
  8. ^ а б „What is frontotemporal dementia”. Dementia UK. Приступљено 2020-10-19. 
  9. ^ а б в Finger, EC (април 2016). „Frontotemporal Dementias.”. Continuum (Minneapolis, Minn.). 22 (2 Dementia): 464—89. PMC 5390934 Слободан приступ. PMID 27042904. doi:10.1212/CON.0000000000000300. 
  10. ^ Snowden JS, Neary D, Mann DM (фебруар 2002). „Frontotemporal dementia”. Br J Psychiatry. 180 (2): 140—3. PMID 11823324. doi:10.1192/bjp.180.2.140 Слободан приступ. 
  11. ^ а б Borroni B, Graff C, Hardiman O, et al. (март 2022). „FRONTotemporal dementia Incidence European Research Study-FRONTIERS: Rationale and design”. Alzheimers Dement. 18 (3): 498—506. doi:10.1002/alz.12414. 
  12. ^ Mikol J (2018). „History of Pick's disease”. Revue Neurologique (на језику: енглески). 174 (10): 740—741. ISSN 0035-3787. S2CID 81923630. doi:10.1016/j.neurol.2018.09.009. 
  13. ^ а б Pearce JM (2003). „Pick's disease”. J Neurol Neurosurg Psychiatry. 74 (2): 169. PMC 1738259 Слободан приступ. PMID 12531941. doi:10.1136/jnnp.74.2.169. 
  14. ^ Adams and Victor's Principles of Neurology (eleventh изд.). McGraw Hill. 2019. стр. 1096. 
  15. ^ Cardarelli R, Kertesz A, Knebl JA (децембар 2010). „Frontotemporal dementia: a review for primary care physicians”. Am Fam Physician. 82 (11): 1372—7. PMID 21121521. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Frontotemporalna_demencija&oldid=27678990”