Gregarinasina
| Gregarinasina | |
|---|---|
| |
| септатна еугрегарина | |
| Научна класификација | |
| Домен: | |
| Царство: | |
| Надтип: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Поткласа: | Gregarinasina Dufour, 1828
|
| редови[1] | |
Gregarinasina је поткласа у оквиру филума Apicomplexa, која обухвата око 250 родова са преко 1650 врста[2]. Врсте ове поткласе су једноћелијски екстрацелуларни паразити бескичмењака. Највећи број врста живе као цревни и миксоцелни паразити инсеката, док мањи број врста паразитира у целому чланковитих глиста, бодљокожаца и плашташа[3].
Грађа[уреди]
Грегарине су релативно крупне, око пола милиметра дужине, док неке врсте достижу и 1 цм. Тело грегарина је једноставно и црволико, или је подељено септама на три морфолошки јасно одвојена дела ћелије: епимерит, протомерит и деутомерит[3]. Иако су неке еволуционе линије грегарина задржале карактере који упућују на примитиван статус у оквиру Apicomplexa, већина врста представља веома специјализоване паразите са новим, изведеним ултраструктурним и понашајним адаптацијама[4].
Животни циклус[уреди]
Животни циклус грегарина најчешће отпочиње ингестијом ооциста од стране домаћина, иако се поједине преносе и током копулације. Ооцисту напушта 4 или више спорозоита, који проналазе одговарајућу (циљну) шупљину у телу домаћина и ту се настањују. Спорозоити се хране, расту и диференцирају се у трофозоите. Код појединих врста грегарина дешава се бесполно размножавање у стадијумима трофозоита и спорозита, кроз шизогонију.
Два одрасла трофозоита се спарују у процесу (ступњу) званом сизиги, и развијају се у гамонте. Око сваког пара гамонта ствара се зид гаметоцисте, у оквиру којег се у процесу гаметогеније гамонти деле у стотине гамета. Гамети пореклом од различитих родитељских трофозоита се спарују и формирају зиготе, око којих се формира зид ооцисте. Унутар ооцисте дешава се мејоза и стварају се спорозоити. Велики број (на хиљаде) ооциста акумулира се у свакој гаметоцисти и ослобађају се у спољашњу средину после смрти домаћина[5][6].
Класификација[уреди]
Група грегарина се традиционално, на основу домаћина и морфолошких карактера, дели у три групе (реда): Archigregarinorida, Eugregarinorida и Neogregarinorida[6].
У ред Archigregarinorida спадају најпримитивнији представници грегарина. Они су задржали низ предачких карактеристика, попут распрострањења само у морским срединама, или морфолошке сличности трофозоита са спорозоитима. Типичан представник ове групе грегарина је род Selenidium.
Представници групе Eugregarinorida насељавају маринска, слатководна и сувоземна станишта. Њихови трофозоити су крупни и морфолошки се знатно разликују од спорозоита. Апикални комплекс у овој групи замењен је епимеритом. На основу морфологије тела еугрегарине подељене су у септатне (представници Gregarina, Corycella) и асептатне (представници Monocystis, Pterospora)[3][6].
Ред Neogregarinorida обухвата паразите копнених бескимењака. Трофозоит је редукован и најчешће се не налазе у дигестивном систему[4].
Литература[уреди]
- ^ Adl S.M. et al. 2005. The New Higher Level Classification of Eukaryotes with Emphasis on the Taxonomy of Protists. J. Eukaryot. Microbiol. 52(5): 399–451. (doi: 10.1111/j.1550-7408.2005.00053.x )
- ^ Hausmann, K., Hülsmann, N., Radek, R. 2003. Protistology. 3rd completely revised edition. E. Schweizerbart’sche Buchhandlung (Nägele u. Obermiller) Stuttgart, 379pp.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Brajković, M. 2006. Zoologija invertebrata I. Beograd: Biološki fakultet. pp. 64–67. ISBN 978-86-7078-036-1
- ↑ 4,0 4,1 Leander, B.S. 2008. Marine gregarines: evolutionary prelude to the apicomplexan radiation? Trends in Parasitology, 24(2): 60–67.
- ^ Olsen, O.W. 1974. Animal Parasites: Their Life Cycles and Ecology. Courier Dover Publications, Mineola, NY, USA. pp. 84–98. ISBN 978-0-486-65126-2
- ↑ 6,0 6,1 6,2 Rueckert, Sonja I. and Brian S. Leander. 2008. Gregarina Dufour 1828. Gregarines. Version 23 September 2008. The Tree of Life Web Project.
Спољашње везе[уреди]
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Таксономија на Викиврстама
 |
Gregarinasina на Викимедијиној остави. |
