Gregarinasina

Gregarinasina
	септатна еугрегарина
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Кладус:	Diaphoretickes
Кладус:	SAR
Инфрацарство:	Alveolata
Тип:	Apicomplexa
Класа:	Conoidasida
редови
	Archigregarinorida; Eugregarinorida; Neogregarinorida;

Gregarinasina је поткласа у оквиру филума Apicomplexa, која обухвата око 250 родова са преко 1650 врста^[2]. Врсте ове поткласе су једноћелијски екстрацелуларни паразити бескичмењака. Највећи број врста живе као цревни и миксоцелни паразити инсеката, док мањи број врста паразитира у целому чланковитих глиста, бодљокожаца и плашташа^[3].

Грађа

Грегарине су релативно крупне, око пола милиметра дужине, док неке врсте достижу и 1 cm. Тело грегарина је једноставно и црволико, или је подељено септама на три морфолошки јасно одвојена дела ћелије: епимерит, протомерит и деутомерит^[3]. Иако су неке еволуционе линије грегарина задржале карактере који упућују на примитиван статус у оквиру Apicomplexa, већина врста представља веома специјализоване паразите са новим, изведеним ултраструктурним и понашајним адаптацијама^[4].

Животни циклус

Животни циклус грегарина најчешће отпочиње ингестијом ооциста од стране домаћина, иако се поједине преносе и током копулације. Ооцисту напушта 4 или више спорозоита, који проналазе одговарајућу (циљну) шупљину у телу домаћина и ту се настањују. Спорозоити се хране, расту и диференцирају се у трофозоите. Код појединих врста грегарина дешава се бесполно размножавање у стадијумима трофозоита и спорозита, кроз шизогонију.

Два одрасла трофозоита се спарују у процесу (ступњу) званом сизиги, и развијају се у гамонте. Око сваког пара гамонта ствара се зид гаметоцисте, у оквиру којег се у процесу гаметогеније гамонти деле у стотине гамета. Гамети пореклом од различитих родитељских трофозоита се спарују и формирају зиготе, око којих се формира зид ооцисте. Унутар ооцисте дешава се мејоза и стварају се спорозоити. Велики број (на хиљаде) ооциста акумулира се у свакој гаметоцисти и ослобађају се у спољашњу средину после смрти домаћина^[5]^[6].

Класификација

Група грегарина се традиционално, на основу домаћина и морфолошких карактера, дели у три групе (реда): Archigregarinorida, Eugregarinorida и Neogregarinorida^[6].

У ред Archigregarinorida спадају најпримитивнији представници грегарина. Они су задржали низ предачких карактеристика, попут распрострањења само у морским срединама, или морфолошке сличности трофозоита са спорозоитима. Типичан представник ове групе грегарина је род Selenidium.

Представници групе Eugregarinorida насељавају маринска, слатководна и сувоземна станишта. Њихови трофозоити су крупни и морфолошки се знатно разликују од спорозоита. Апикални комплекс у овој групи замењен је епимеритом. На основу морфологије тела еугрегарине подељене су у септатне (представници Gregarina, Corycella) и асептатне (представници Monocystis, Pterospora)^[3]^[6].

Ред Neogregarinorida обухвата паразите копнених бескимењака. Трофозоит је редукован и најчешће се не налазе у дигестивном систему^[4].

Литература

^ Adl S.M. et al. 2005. The New Higher Level Classification of Eukaryotes with Emphasis on the Taxonomy of Protists. J. Eukaryot. Microbiol. 52(5): 399–451. (. doi:10.1111/j.1550-7408.2005.00053.x. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) )
^ Hausmann, K., Hülsmann, N., Radek, R. 2003. Protistology. 3rd completely revised edition. E. Schweizerbart’sche Buchhandlung (Nägele u. Obermiller) Stuttgart, 379pp.
^ ^а ^б ^в Brajković, M. 2006. Zoologija invertebrata I. Beograd: Biološki fakultet. ISBN 978-86-7078-036-1. стр. 64—67.
^ ^а ^б Leander, B.S. 2008. Marine gregarines: evolutionary prelude to the apicomplexan radiation? Trends in Parasitology, 24(2): 60—67.
^ Olsen, O.W. 1974. Animal Parasites: Their Life Cycles and Ecology. Courier Dover Publications, Mineola, NY, USA. ISBN 978-0-486-65126-2. стр. 84—98.
^ ^а ^б ^в Rueckert, Sonja I. and Brian S. Leander. 2008. Gregarina Dufour 1828. Gregarines Архивирано на сајту Wayback Machine (12. новембар 2013). Version 23 September 2008. The Tree of Life Web Project.

Спољашње везе

Микроскопски снимци грегарина

[adl-1] Adl S.M. et al. 2005. The New Higher Level Classification of Eukaryotes with Emphasis on the Taxonomy of Protists. J. Eukaryot. Microbiol. 52(5): 399–451. (. doi:10.1111/j.1550-7408.2005.00053.x. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) )

[2] Hausmann, K., Hülsmann, N., Radek, R. 2003. Protistology. 3rd completely revised edition. E. Schweizerbart’sche Buchhandlung (Nägele u. Obermiller) Stuttgart, 379pp.

[Brajković-3] а ^б ^в Brajković, M. 2006. Zoologija invertebrata I. Beograd: Biološki fakultet. ISBN 978-86-7078-036-1. стр. 64—67.

[Leander-4] а ^б Leander, B.S. 2008. Marine gregarines: evolutionary prelude to the apicomplexan radiation? Trends in Parasitology, 24(2): 60—67.

[5] Olsen, O.W. 1974. Animal Parasites: Their Life Cycles and Ecology. Courier Dover Publications, Mineola, NY, USA. ISBN 978-0-486-65126-2. стр. 84—98.

[tol-6] а ^б ^в Rueckert, Sonja I. and Brian S. Leander. 2008. Gregarina Dufour 1828. Gregarines Архивирано на сајту Wayback Machine (12. новембар 2013). Version 23 September 2008. The Tree of Life Web Project.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]