Guns N' Roses

Guns N' Roses
Guns N' Roses 2012.
Лични подаци
Друга имена	„ганси“
Музички рад
Активни период	1985. - данас
Место оснивања	Лос Анђелес, Калифорнија, САД
Жанр	Хард рок, хеви метал
Чланови
Садашњи чланови	Аксл Роуз Слеш Даф Макејген Ричард Фортус Дизи Рид Френк Ферер
Бивши чланови	Изи Страдлин Стивен Адлер Мет Сорум Гилби Карк
Остало
Веб-сајт	Guns n Roses

Guns N' Roses (транскр. Ганс ен’ роузиз — досл. „пиштољи и руже”) америчка је хард-рок група, коју су у Лос Анђелесу у јуну 1985. основали певач Аксл Роуз, гитаристи Трејси Ганс и Изи Стредлин, басиста Оле Бејх (којег је касније заменио Даф Макејган) и бубњар Роб Гарднер. Име бенда је настало спајањем имена две групе из којих су оригинални чланови дошли: Hollywood Rose и L.A. Guns. Њихова музика, у то време јединствена је била, мешавина панка, блуза и глама. Бенд важи за један од најутицајнијих и комерцијално најуспешнијих рок бендова свих времена.

Историја

Почеци раних ’80-их

Историја групе почиње почетком ´80-их, када су се школске колеге Аксл Роуз и Изи Страдлин из свог родног града Лафајета, Индијани, доселили у велеград Лос Анђелес. Године 1983. Аксел и Страдлин су основали бенд „Роуз“ (енгл. Rose) који је касније преименован у „Холивуд Роуз“ (енгл. Hollywood Rose), а остали чланови су били: гитариста Крис Вебер, басиста Андре Рокс и бубњар Џони Крејс. Годину дана касније разилазе се и Аксл приступа „Ел-еј гансима“, а Страдлин бенду „Лондон“, да би се 1985. године поново ујединили под именом „Ганс ен роузис“.

Ганс и Гарднер су напустили бенд исте године, а њих су заменили познаници Макејгана: Сол Хадсон - Слеш (водећа гитара) и Стив Адлер (бубњеви), који је пре свирао у бенду Роуд кру (енгл. Road Crew). С том поставом почињу да освајају публику и исте године издат је и албум у сопственој ограниченој (10.000 примерака) продукцији „Live ?!*@Like A Suicide“ на коме су биле и две обраде других бендова и две ауторске песме. Неколико година након издавања овог албума, откривено је да су Ганс ен роузис снимили све четири песме у студију, али су додали звук публике како би се створила атмосфера уживо.

Касне ’80-те

Године 1986. позната издавачка кућа Гефен рекордс понудила је саставу уговор (истовремено је отворена и сарадња с независном продукцијском кућом Узи-Суисајд).

Певач Аксл Роуз, препознатљив по свом високом вокалу

Крајем јула 1987. године излази албум Appetite For Destruction, који у почетку није био добро прихваћен и с омотом који је изгледао као сцена силовања. Након тога омот је промењен, а изворни је постао раритет и вредан код сакупљача. Но ни након тога продаја није забележила осетан пораст, све до објављивања видео-спота „Sweet Child O'Mine“ на МТВ-у. У августу 1988. албум је доспео на бр. 1 америчке топ-листе албума са продатих 20 милиона примерака. Тако су песме с тог албума "Welcome to the Jungle", "Paradise City" и "Sweet Child O'Mine" биле у првих десет синглова на Билборд листи. До данас је Appetite for Destruction најбоље продаван дебитантски албум свих времена.

Након велике турнеје по Сједињеним Америчким Државама, у јесен 1988. године уследио је позив на фестивал Монстерс оф рок (енгл. Monsters of Rock) у Европи на коме су наступали с осталим познатим групама као што су Ајрон мејден, Кис и Џудас прист.

Пажњу медија је почело да привлачи и понашање чланова бенда под утицајем дроге и алкохола (Макејган, Слеш и Адлер), а током концерта Монстерс оф рок у Уједињеном Краљевству погинула су два обожаваоца за време скакања и гурања, међутим Ганси нису сазнали за тај трагичан догађај до краја концерта. Свеједно је састав за време Аppetite турнеје зарадио наслов „најопаснијег бенда на свету“.

Песма "Welcome to the Jungle" изашла је на саундтреку за филм The Dead Pool, петом филму о инспектору Харију Калахану познатијем као прљави Хари.

Исте године објављен је G´N´R Lies албум, заправо ЕП, с четири песме из ´86. г. и четири песме из ´88. г. одсвиране с акустичним гитарама ("Patience", "Used to love her", "You're Crazy", "One in a Million". Изворни назив албума је требало да буде Lies! The Sex, The Drugs, The Violence, The Shocking Thruth, што није одговарало издавачкој кући. Песма "One in a million" изазвала је жестоке критике због свог расистичког садржаја, а Слеш је на концертима одбијао да свира ту песму јер се и сам осећао погођеним с обзиром да је дете Афроамериканке и Јевреја. Све то ипак није пореметило успех састава и били су једини бенд 80-их година с истовремено два албума на првих пет.

У августу 1989. на аеродрому Финикс, Аризона, Изи Страдлин је ухапшен због кршења јавног реда, а Стив Адлер је имао проблема са прекомерним уживањем дроге, и крајем 1990. је због тога и избачен из бенда. Њега је замијенио Мет Сорум, бивши бубњар групе Калт и још се придружио Дизи Рид на клавијатурама.

То је био тежак период у коме су некако пребродили разне кризе и одржали четири концерта у Лос Анђелесу као предгрупа легендарним Ролингстонсима.

Врхунац каријере (1991—1993)

Период највећих успеха започиње 23. јануара 1991. године наступом на фестивалу Рок у Рију у Рио де Жанеиру (Бразил). Након тога је у мају почела велика светска турнеја која је трајала пуних 28 месеци.

Гитариста Слеш, данас често помињан у контексту једних од најбољих гитариста на свету

Гансе су и даље пратили разни инциденти, па тако и познати инцидент у Сент Луису, Мисури (енгл. St. Luis Incident), који се догодио 2. јулa, Аксел је скочио с позорнице на обожаваоца који је имао видео-камеру, међутим сведоци су потврђивали да Аксел никада није дохватио тог обожаватеља. Међутим након тога Аксел се вратио на позорницу, оптужио осигурање за пропусте и прекинуо концерт [1]. Прекид концерта је изазвао праву буру негодовања, а нереди су завршили с повређенима. Последица свега је била да је састав остао без комплетне опреме, а Аксел је морао да одговара пред судом због узроковања тешких нереда. Овај случај је само потврдио лош глас групе као скандалозне и непоуздане, а и медији су се окренули против њих. 31.августа 1991. године наступају на Вемблију у Лондону, након чега Изи Стредлин напушта бенд (због све већег истицања Акселовог егоизма и управљања бендом), а замењује га гитариста Гилби Кларк

Напокон након дугих најава и током турнеје 17. септембра 1991. излазе Use Your Illusion I и Use Your Illusion II албуми. Ова два албума носе нешто мекши звук и неке од најуспешнијих рок балада ´90-их година.

Песме, односно видео-спотови "Don't Cry", "November Rain" [2] и "Estranged" чине неку врсту трилогије, који на крају нису направљени по првобитној замисли због отезања и померања рокова (а и раскида Аксела Роуза са Стефани Симор). На крају видео-спота "November Rain" пише да се темељи на причи "Без тебе" објављеној у књизи "Језик страха" писца хорора Дела Џејмса, иначе доброг пријатеља Аксела Роуза (причу можете прочитати овде). Та три видео-спота спадају у међу најскупље икада направљене, а одскачу и својим трајањем.

Песма "You Could Be Mine" је направљена за филмски хит из 1991. године Терминатор 2: Судњи дан с Арнолдом Шварценегером у главној улози и у видео-споту се измењује наступ Ганса са сценама и бројним ефектима из филма.

На концерту у Токију фебруара 1992. снимљени су материјали за DVD на којима су, између осталих, изврсне соло деонице Сорума и Слеша за тему филма Кум.

У априлу 1992. Ганс ен роузи наступају и на Концерту у част Фредија Меркјурија изводећи "Paradise City" и "Knockin' on Heaven's Door", Аксел и Квин изводе "We Will Rock You" и непоновљива "Bohemian Rhapsody" у дуету Аксела и Елтона Џона.

У августу 1992. за време мини турнеје с хеви-метал бендом Металика на Олимпијском стадиону у Монтреалу, фронтмен Металике, Џејмс Хетфилд, добио је опекотине пришавши преблизу пиротехници. Металика је отказала свој део наступа, требало је да Ганси одраде свој део, али су извели свега неколико песама, Аксел се извлачио на проблеме с гласом, и опет су настали нереди. Исте године у септембру на MTV Video Music Award, Елтон Џон је пратио Гансе на клавиру у песми "November Rain".

Историјска турнеја се завршила у Буенос Ајресу (Аргентина), 17. јула 1993. након готово три године и више од 200 наступа. Последњи наступ у Буенос Ајресу је био и последњи заједнички наступ најуспешније поставе Ганс ен роузиса.

Залазак

Године 1993. излази The Spaghetti Incident?, као својеврсна посвета панк бендовима, критике и нису биле тако лоше, али је то ипак било далеко од врхунца посљедних албума.

Турнеја је отказана и у групи влада стваралачко затишје, али се учестало спомиње Роузов егоизам и комуникација међу музичарима постаје све лошија. Гибли Кларк напушта бенд 1994, а исте године снимљена је обрада песме "Sympathy for the Devil" за филм "Интервју с вампиром" с Томом Крузом и Бредом Питом у главним улогама.

Састав се све више расипа, Слеш редовно свира с другим музичарима (с Мајклом Џексоном, Ленијем Кравицом), да би на крају основао сасвим нов бенд Слеш Снејкпит. Данас под именом Велвет Револвер наступају Слеш, Даф Макаган и Мет Сорум.

Година 1997. до данас

Званичним изласком Макејгана из бенда то више нису Ганс ен роузис који су обележили историју рока. Аксел Роуз је судским путем добио право на коришћење имена и уз њега је од старе поставе остао само још Дизи Рид. Од тада рад Ганса је готово неприметан, 1999. године појављује се саундтрек (песма "Oh My God") за филм "Крај дана" с Арнолдом Шварценегером у главној улози.

Роуз, Слеш и Мекаган, тројица оригиналних чланова бенда, поново свирају заједно од 2016. године. Слика је са концерта у Лондону, одржаног 16. јуна 2017.

Године 2000. објављено је да бенд ради на новом албуму Chinese Democracy, посљедњи телевизијски наступ био је на MTV Video Music Awards у Њујорку у септембру 2002. године, а музички магазин Ку (енгл. Q) је исте године уврстио Ганс ен роузис на своју листу "50 бендова које треба видети пре смрти".

У септембру 2005. појавила се гласина да Ганси раде песму за саундтрек филма "Да Винчијев код".

Последња информација је да албум Chinece Democracy дефинитивно излази 2006. године.

Тренутну поставу Ганса сачињавају певач Аксел Роуз, соло гитара Слеш, бас гитара Даф Макејган, Дизи Рид, Френк Ферер и Ричард Фортус. Бенд је тренутно на једној од 5 најуспешнијих турнеја икада - Not in this Lifetime Tour .

Велвет Револвер је био нови бенд састављен од бивших чланова Ганса (Слеш, Даф Макаган, и Мет Сорум) и певача Скота Вејланда и гитаристе Дејва Кушнера који је Слеш окупио касније, након што је изашао из Ганса.

Ганс ен роузис је засигурно један од 5 најуспешнијих и најутицајнијих рок бендова свих времена, с обзиром на то да се њихова музика слуша чак тридесет година касније и да они и даље увелико одржавају концерте широм света.

Концерт у Београду

Ганс ен роузис одржао је 23. септембра 2010. незабораван концерт у Београдској арени. Током наступа који је трајао два и по сата, бенд је извео неколико нумера са свог последњег албума "Chinese democracy", али и скоро све старе хитове, који нису звучали ништа слабије у односу на период од пре двадесетак година, тако да је састав, за који су скоро сви присутни давно изгубили сваку наду да ћи их икада чути уживо, пружио својеврстан спектакл скоро пуној Београдској арени. По речима организатора, чланови Ганса су били презадовољни после наступа за који кажу да им је био један од најбољих на турнеји. За људе који су били у „Арени“ ту нема никакве дилеме, јер Роуз је звучао одлично, као и остатак бенда, а атмосфера у хали ће се дуго препричавати. Уосталом, другачије и није могло да буде када се погледа застрашујућа листа мегахитова које Ганси имају на репертоару. Довољно је само поменути врисак публике који се проломио након првог акорда нумере „Sweet Child O’ Mine“ током које је Аксел раширио српску заставу коју му је добацио један од обожавалаца, песму „Don’t Cry“ коју публика сама пева (Аксел се придружио на самом крају), феноменалну „November Rain“... Наступ за памћење су завршили на једини могући начин - песмом „Paradise City“.

Дискографија

Студијски албуми

• Apetite For Destruction (31. јул 1987)
• Gn´R Lies (06. децембра 1988)
• Use Your Illusion I (17. септембра 1991)
• Use Your Illusion II (17. септембра 1991)
• The Spaghetti Incident? (12. јануара 1993)
• Chinese Democracy (23. новембра 2008)

Албуми уживо и компилације

• Gn`R Live Era ´87-´93 (22. новембра 1999)
• Greatest Hits (23. марта 2004)
• Greatest Hits (нова верзија)

Видео издања

• Use Your Illusion I (Светска турнеја - 1992 Токио), (DVD/ВХС)
• Use Your Illusion II (Светска турнеја - 1992 Токио), (DVD/ВХС)
• Welcome To The Videos (DVD/ВХС)

Литература

• Adler Steven, Spagnola Lawrence J. (2010). My Appetite for Destruction: Sex, and Drugs, and Guns N' Roses. It Books. ISBN 978-0061917110. 
• Essi, Berelian (2005). The Rough Guide to Heavy Metal. Rough Guides. ISBN 978-1843534150. 
• Marc, Canter (2007). Reckless Road: Guns N' Roses and the Making of Appetite for Destruction. RecklessRoad.com. ISBN 978-0979341878. 
• Robert, John (1993). Guns N' Roses: The Photographic History. Bulfinch Press. ISBN 978-0316466950. 
• Duff, McKagan (2011). It's So Easy (And Other Lies). Touchstone. ISBN 978-1451606638. 
• Phillips William, Cogan Brian (2009). Encyclopedia of Heavy Metal Music. Greenwood Press. ISBN 978-0313348006. 
• Martin, Popoff (2000). 20th Century Rock and Roll: Heavy Metal. Collectors Guide Publishing Inc. ISBN 978-1896522470. 
• Slash, Bozza Anthony (2007). Slash. HarperEntertainment. ISBN 978-0061351426. 
• Paul, Stenning (2005). The Band That Time Forgot: The Complete Unauthorised Biography of Guns N' Roses. Chrome Dreams. ISBN 978-1842403143. 
• Danny, Sugerman (1991). Appetite for Destruction: The Days of Guns N' Roses. St. Martin's Press. ISBN 978-0312076344. 
• Wall Mick (1992). Guns N' Roses: The Most Dangerous Band in the World. Hyperion Press. ISBN 978-1562829513. 
• Mick, Wall (2008). W.A.R.: The Unauthorized Biography of William Axl Rose. St. Martin's Press. ISBN 978-0312377670. 

Спољашње везе

• Here Today...Gone To Hell незванични ГнР сајт
• newgnr.com
• critical-solution.com Архивирано на сајту Wayback Machine (13. фебруар 2010)
• gnrontour.com