Моксибустија

С Википедије, слободне енциклопедије
Моксибустија
Accupuncture and moxing.jpg
Третман моксом
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностТрадиционална кинеска медицина
МКБ-9-CM93.35
MeSHD009071
Лечење гихта употребом моксе. Илустрација у књизи Хермана Бушофа из 1714. (Музеј Мусеорум, Франкфурт на Мајни)

Моксибустија (кинески: ; пинјин: jiǔ; енг. Moxibustion) је традиционална кинеска медицинска терапија која се базира на спаљивању осушених остатака моксе, односно пелина (Artemisia sp.) на одређеним тачкама на телу. Игра важну улогу у традиционалним медицинским праксама Кине, Тибета, Јапана, Кореје, Вијетнама и Монголије. Кинески знак за акупунктуру, дословно преведен, у ствари значи „акупунктура-мокибустија“. Сврха моксибустије, као и код већине облика традиционалне кинеске медицине, је јачање крви, подстицање протока чи енергије и одржавање општег здравља.[1]

Биљка се припрема тако што се суши и меље у прах, а затим се прах пакује у штапић, попут цигаре. Терапија се врши индиректно, акупунктурним иглама или се штапић спаљује директно на кожи пацијента.

Терапија акупунктуром и моксибустијом у кинеској традиционалној медицини уврштена је 2010. године на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.[2]

Терминологија[уреди | уреди извор]

Прве напомене о овој терапији у западном могу се наћи у писмима и извештајима португалских мисионара у Јапану из 16. века. Назвали су га botão de fogo (дугме за ватру). Исти термин првобитно се користио за једну врсту западњачке пегле.

Прву европску књигу о овој терапији објавио је Херман Бушоф (Hermann Buschoff), 1674. године, а две године касније појавило се и издање на енглеском језику. У преводу је он користио јапански термин „могуса”. Како се глас „у“ у овој речи слабо чује, превео га је као „Мокса". Каснији аутори су комбиновали термин „мокса“ са латинском речју combustio (сагоревање).[3][4]

Врста пелина који се користи за производњу Моксе на кинеском је аи или аицао (,艾草),[5] а на јапанском иомоги (). Кинески називи за моксибустију су јиу () или јиусху (灸術), док Јапанци користе исте знакове и изговарају их као кју и кјујутсу. На корејском језику име биљке је ттеум (). У корејској традицији развој моксибустије приписује се легендарном цару Дангуну .[6]

Узорци јапанске моксе. С лева на десно: обрађена мокса, прва фаза - обрађена мокса, друга фаза - груба мокса за индиректну примену - мокса уобичајеног квалитета за индиректну и директну примену - мокса најбољег квалитета за директну примену

Теорија и пракса[уреди | уреди извор]

Директна примена самолепиве моксе на надланици
Индиректна примена загревањем коже
Индиректна примена преко акупунктурне игле

Практичари ове терапије користе моксу за загревање региона на телу и меридијанских тачака (истих као у акупунктури) [7] са намером да подстакну циркулацију и подстакну блажи проток крви и чи енергије. Верује се да се овом терапијом могу лечити стања повезана са „хладноћом“ или „недостатком јанга“ у кинеској медицини.[8] Тврди се да моксибустија ублажава хладноћу и влагу у телу, а користи се и током порођаја, како би се беба постављена задком окренула у прави положај.[9][10]

Практичари тврде да је моксибустија посебно ефикасна у лечењу хроничних проблема, „дефицитарних стања“ (слабости организма) и у геронтологији. Биан Куе (око 500. пне.) један је од најпознатијих кинеских античких лекара и први специјалиста за моксибустију. У својим делима расправљао је о предностима моксе над акупунктуром. Моксибустија се често користи у комбинацији са акупунктуром.

Постоји неколико метода моксибустије, а неке од њих су:

  • директна примена са ожиљком, када се се мали комад моксе ставља на акупунктурну тачку на кожи и сагорева се док се не појаве пликови после којих остају ожиљци.
  • директна примена без ожиљка, када се горућа мокса уклања пре него што кожа сагори довољно да остане ожиљак.
  • индиректна примена подразумева употребу штапића направљеног од моксе, који се држи у близини акупунктурне тачке како би се кожа на том месту загрејала, или се њиме загрева акупунктурна игла која се већ налази у кожи.[11]

У савременој пракси користи се и самолепива мокса, модеран производ који се продаје у Јапану, Кореји и Кини. Обично је основа лепљива и лепи се на акупунктурну тачку која се третира.

У једном спису из 1869. године, Запис о сувереним учењима (Chuanwu lingji lu) аутора Ђанг Јухенга (Zhang Youheng) налази се 84 илустрације у боји које приказују акупунктурне тачке на телу на којима се примењује мокса:

Медицинска истраживања[уреди | уреди извор]

Хара Шиметаро, фотографисан 1982. године, поводом његовог стотог рођендана

Прву модерну научну публикацију о моксибустији написао је јапански лекар Хара Шиметаро (Hara Shimetarō, 1882-1991) који је 1927. године спровео детаљно истраживање хематолошких ефеката моксибустије. Две године касније Медицински факултет Царског универзитета у Кјушу прихватио је његову докторску дисертацију на ту тему.[12] Последња Харина публикација објављена је 1981. [13]

У британској медицинској ревији Кокран објављен је чланак у ком су дати ограничени докази за употребу третмана моксом у исправљању положаја беба током порођаја. Аутор се у чланку позвао на више експерименталних испитивања. Нежељени ефекти су били мучнина, иритација грла и болови у стомаку због контракција.[14] Моксибустија је такође проучавана за лечење болова,[15] рака, [16] можданог удара,[17] улцерозног колитиса,[18] констипације [19] и хипертензије, [20] али је каснијим проучавањем ових студија утврђено да су оне ниског научног квалитета и да би позитивни налази могли бити резултат пристрасности уредништва публикације.[21]

Сличне употребе пелина у другим културама[уреди | уреди извор]

Пелин се, поред осталих биљака, често користи за израду мирисних штапића. У Европи су се гранчице пелина некада стављале испод јастука, како би се изазвали снови. Биљка је у англосаксонско доба често повезивана са бављењем магијом.[22]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Moxibustion”. Acupuncture Today. Приступљено 19. 2. 2021. 
  2. ^ „Acupuncture and moxibustion of traditional Chinese medicine”. Intangible Cultural Heritage. UNESCO. Приступљено 11. 2. 2021. 
  3. ^ Wolfgang Michel (2005). „Far Eastern Medicine in Seventeenth and Early Eighteenth Century Germany”. Gengo Bunka Ronkyū 言語文化論究. Kyushu University, Faculty of Languages and Cultures. 20: 67—82. ISSN 1341-0032. 
  4. ^ Li Zhaoguo (2013). English Translation of Traditional Chinese Medicine: Theory and Practice. 上海三联书店. стр. 11. ISBN 978-7-5426-4084-0. 
  5. ^ There is a great variety of further Chinese names (bingtai 冰台ecao 遏草xiang'ai 香艾qiai 蕲艾aihao 艾蒿jiucao 灸草yicao 医草huangcao 黄草airong 艾绒)
  6. ^ Needham, J; Lu GD (2002). Celestial lancets: a history and rationale of acupuncture and moxa. Routledge. стр. 262. ISBN 0-7007-1458-8. 
  7. ^ Not all acupuncture points can be used for moxibustion. A few of them are preferred in both classical literature and modern research: Zusanli (ST-36), Dazhui (GV-14).
  8. ^ „Moxibustion”. Yinova. Приступљено 19. 2. 2021. 
  9. ^ Hongyong, Deng; Xueyong, Shen (2013). „The Mechanism of Moxibustion: Ancient Theory and Modern Research”. Hindawi. doi:10.1155/2013/379291. 
  10. ^ Carter, Maria (30. 1. 2020). „What Is Moxibustion and Can It Help Turn a Breech Baby?”. Parents. Приступљено 19. 2. 2021. 
  11. ^ „Moxibustion, Acupuncture Today”. Acupuncturetoday.com. Приступљено 2011-05-17. 
  12. ^ English summary of S. Hara’s findings Архивирано 14 јул 2014 на сајту Wayback Machine
  13. ^ Watanabe, Shinichiro; Hakata, Hiroshi; Matsuo, Takashi; Hara, Hiroshi; Hara, Shimetaro (1981). „Effects of Electronic Moxibustion on Immune Response I”. Zen Nihon Shinkyu Gakkai Zasshi. 31 (1): 42—50. doi:10.3777/jjsam.31.42. 
  14. ^ Coyle, M. E.; Smith, C. A.; Peat, B (2012). „Cephalic version by moxibustion for breech presentation”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 5 (5): CD003928. PMID 22592693. doi:10.1002/14651858.CD003928.pub3. 
  15. ^ Lee, Myeong Soo; Choi, Tae-Young; Kang, Jung Won; Lee, Beom-Joon; Ernst, Edzard (2010). „Moxibustion for Treating Pain: A Systematic Review”. The American Journal of Chinese Medicine. 38 (5): 829—38. PMID 20821815. doi:10.1142/S0192415X10008275. 
  16. ^ Lee, Myeong Soo; Choi, Tae-Young; Park, Ji-Eun; Lee, Song-Shil; Ernst, Edzard (2010). „Moxibustion for cancer care: A systematic review and meta-analysis”. BMC Cancer. 10: 130. PMC 2873382Слободан приступ. PMID 20374659. doi:10.1186/1471-2407-10-130. 
  17. ^ Lee, M. S.; Shin, B.-C.; Kim, J.-I.; Han, C.-h.; Ernst, E. (2010). „Moxibustion for Stroke Rehabilitation: Systematic Review”. Stroke. 41 (4): 817—20. PMID 20150551. doi:10.1161/STROKEAHA.109.566851Слободан приступ. 
  18. ^ Lee, Dong-Hyo; Kim, Jong-In; Lee, Myeong Soo; Choi, Tae-Young; Choi, Sun-Mi; Ernst, Edzard (2010). „Moxibustion for ulcerative colitis: A systematic review and meta-analysis”. BMC Gastroenterology. 10: 36. PMC 2864201Слободан приступ. PMID 20374658. doi:10.1186/1471-230X-10-36. 
  19. ^ Lee, Myeong Soo; Choi, Tae-Young; Park, Ji-Eun; Ernst, Edzard (2010). „Effects of moxibustion for constipation treatment: A systematic review of randomized controlled trials”. Chinese Medicine. 5: 28. PMC 2922210Слободан приступ. PMID 20687948. doi:10.1186/1749-8546-5-28. 
  20. ^ Kim, Jong-In; Choi, Jun-Yong; Lee, Hyangsook; Lee, Myeong Soo; Ernst, Edzard (2010). „Moxibustion for hypertension: A systematic review”. BMC Cardiovascular Disorders. 10: 33. PMC 2912786Слободан приступ. PMID 20602794. doi:10.1186/1471-2261-10-33. 
  21. ^ Lee, Myeong Soo; Kang, Jung Won; Ernst, Edzard (2010). „Does moxibustion work? An overview of systematic reviews”. BMC Research Notes. 3: 284. PMC 2987875Слободан приступ. PMID 21054851. doi:10.1186/1756-0500-3-284. 
  22. ^ Knight, Katherine (2002-01-01). „A Precious Medicine: Tradition and Magic in Some Seventeenth-Century Household Remedies”. Folklore. 113 (2): 237—247. ISSN 0015-587X. doi:10.1080/0015587022000015347. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Традиционална комплементрана и алтернативна медицина
Популарна медицина СамолечењеЛечење домаћим лековимаНародна медицина
Традиционална медицина АјурведаАкупунктураАкупресураДуховна енергетска медицинаЈогаТрадиционална кинеска медицинаОријентална медицинаКвантна медицинаМакробиотикаМоксибустијаПримењена кинезиологијаРефлексологијаСегментна терапијаСуђокТрадиционална домаћа медицинаТуинаШиацу
Методе традиционалне, комплементарне и алтернативне медицине АпитерапијаАроматерапијаБиоенерготерапијаДетекција штетних зрачењаЕнергетска терапијаОстеопатијаХиропрактикаХомеопатијаХербалистикаЛечење звуком Лечење веромНатуропатијаКвантна медицинаКристалотерапије Лечење светломФитотерапијаПородични распоредРеикиТаи чи чуанЋи гонгСу Ђок
Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).