Kašikare

С Википедије, слободне енциклопедије

Kašikare
Roseate spoonbill (Ajaia ajaja).JPG
Ružičasta kašikara
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Pelecaniformes
Porodica: Threskiornithidae
Potporodica: Plataleinae
Rod: Platalea
Linnaeus, 1758
Vrste

Pogledajte tekst.

Kašikare (Platalea), su rod velikih, dugonogih gacajućih ptica. Kašikare imaju globalnu distribuciju, i prusutne su na svim kontinentima, osim na Antarktika. Ime roda Platalea potiče od latinskog i znači „široko”, što se odnosi na karakteristični oblik kljuna.[1] Prepoznato je šest vrsta, koje su iako obično smeštene u jednom rodu, ponekad podeljene u tri roda.

Sve kašikare imaju velike, ravne, kašikaste kljunove i hrane se probiranjem kroz plitku vodu, pomičući delimično otvoreni kljun sa jedne na drugu stranu. Onog trenutka kada bilo koje malo vodeno stvorenje dodirne unutrašnjost kljuna - insekt, rak ili sićušna riba - kljun se naglo zatvara. Kašikare uglavnom preferiraju neslanu vodu, mada su prisutne u oba okruženja. One na hranjenju provode veliki broj sati svakog dana.

Taksonomija[уреди | уреди извор]

Za njih se tradicionalno smatralo da formiraju jednu od dve podfamilije, Plataleinae, u porodici Threskiornithidae, koja takođe uključuje ibise (Threskiornithinae). Molekularne studije, uključujući i jednu studiju iz 2013, sugerisale su da oni formiraju kladu u porodici s nekoliko kosmopolitskih ibis rodova, odvojenih od druge klade ibisa iz Novog sveta.[2]

Jedno istraživanje mitohondrijalne DNK kašikara iz 2010. godine otkrilo je da su ružičaste i žutokljune kašikare međusobno najsrodnije, a da su proistekle od ranih izdanaka od predaka ostale četiri vrste kašikara. Autori su smatrali da genetski dokazi znače da je podjednako validno da se svih šest klasifikuje unutar roda Platalea ili da se alternativno te dve grupe smeste u monotipske rodove Platibis i Ajaja, respektivno. Međutim, kako je tih šest vrsta bilo morfološki tako slično, njihovo smeštanje unutar jednog roda imalo je više smisla.[3]

Opis[уреди | уреди извор]

Kašikare se najlakše raspoznaju od ibisa po obliku kljuna, koji je dugačak, ravan, i proširen na kraju. Nozdrve su smeštene u blizini osnove kljuna, tako da ptica može da diše dok je kljun uronjen u vodu. Oči su postavljene tako da omogućavaju kašikarama binokularni vid, mada su u potrazi za hranom, takođe važna i čula dodira. Poput ibisa, kašikare imaju gole segmente kože oko kljuna i očiju.[4]

Uzgoj[уреди | уреди извор]

Kašikare su monogamne, ali, koliko je poznato, bar u toku date sezone. Većina vrsta se gnezdi na drveću ili trščanicima, često zajedno sa ibisima ili čapljama. Mužjak prikuplja materijal za gnežđenje - uglavnom pruće i trsku, ponekad uzet iz starog gnezda - ženka ga tka u veliku plitku posudu ili platformu koja varira po obliku i strukturnom integritetu u skladu sa vrstama.

Ženka polaže oko tri glatka, ovalna, bela jajeta i oba roditelja ih inkubiraju; pilići se izlegu jedan po jedan, a ne svi zajedno. Novoizleženi mladi su slepi i ne mogu se odmah strati o sebi; oba roditelja ih hrane delimičnim regurgitacijama. Kljunovi pilića su kratki i ravni, a dobijaju karakterističan oblik kašike dok odrastaju. Hranjenje se nastavlja još nekoliko nedelja nakon što porodica napusti gnezdo. Smatra se da je predacija glavni uzrok neuspešnog podizanja mladih, pre nego gladovanje.

Vrste i distribucija[уреди | уреди извор]

Šest vrsta kašikara je distribuirano širom većeg dela sveta.

Vrste roda Platalea
Narodna i binomijalna imena Slika Opis Opseg
Evroazijska kašikara
(Platalea leucorodia)[1][5]
Eurasian Spoonbill-2.jpg Odrasli i mladunci su uglavnom beli s crnim spoljašnjim vrhovima krila i tamnim kljunovima i nogama. Gnezde se u trstenicima, obično bez drugih vrsta. Ovo je najrasprostranjenija vrsta, koja se javlja na severoistoku Afrike i velikom delu Evrope i Azije, sve do Japana.
Crnolika kašikara
(Platalea minor)[6][7]
Black faced spoonbill at Niigata.JPG Brisko srodna sa evroazijskim kašikarama. Prisutna je u Tajvanu, Kini, Koreji i Japanu.
Afrička kašikara
(Platalea alba)[8][9]
Platalea-alba-Lake-Nakuru.JPG Velika bela vrsta slična evroazijskoj kašikari, od koje se može razlikovati po ružičastom licu i obično bleđem kljunu. Njena hrana uključuje insekte i druga sitna stvorenja, a gnezdi se na drveću, u močvarama ili na stenama. Gnezdi se u Africi i na Madagaskaru
Kraljevska kašikara
(Platalea regia)[10][11]
Royal Spoonbill mouth open.jpg Velika bela kašikara sa crnim licem. Najčešće je prusutna na jugoistoku Australije, ali se redovno nalazi u manjim brojevima na drugim delovima kontinenta kada se formiraju privremene močvare; na Novom Zelandu, posebno na Južnom ostrvu, a ponekad kao manja lutajuća jata na Novoj Gvineji, u Indoneziji i na ostrvima Tihog okeana.
Žutokljuna kašikara
(Platalea flavipes)[12][13]
Yellow-billed Spoonbill at Perth Zoo.jpg Bela kašikara sa kljunom žute boje. Jugoistočna Australija.
Ružičasta kašikara
(Platalea ajaja)[14][15]
Roseate Spoonbill - Myakka River State Park.jpg Odrasle ptice su velike sa ružičastim perjem. Južna Amerika, Karibi, i jugoistočne Sjedinjene Države

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 309. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  2. ^ Ramirez, J.L.; Miyaki, C.Y.; Del Lama, S.N. (2013). „Molecular phylogeny of Threskiornithidae (Aves: Pelecaniformes) based on nuclear and mitochondrial DNA” (PDF). Genetics and Molecular Research. 12 (3): 2740—2750. PMID 23979898. doi:10.4238/2013.July.30.11. 
  3. ^ Chesser, R.Terry; Yeung, Carol K.L.; Yao, Cheng-Te; Tians, Xiu-Hua; Li Shou-Hsien (2010). „Molecular phylogeny of the spoonbills (Aves: Threskiornithidae) based on mitochondrial DNA”. Zootaxa (2603): 53—60. ISSN 1175-5326. 
  4. ^ Matheu, E.; del Hoyo, J. (2017). del Hoyo, Josep; Elliott, Andrew; Sargatal, Jordi; Christie, David A.; de Juana, Eduardo, ур. „Ibises, Spoonbills (Threskiornithidae)”Неопходна новчана претплата. Handbook of the Birds of the World Alive. Barcelona, Spain: Lynx Edicions. Приступљено 5. 12. 2017. 
  5. ^ Chesser, R. Terry; Yeung, Carol K.L.; Yao, Cheng-Te; Tians, Xiu-Hua; Li, Shou-Hsien (2010). „Molecular phylogeny of the spoonbills (Aves: Threskiornithidae) based on mitochondrial DNA”. Zootaxa. 2603 (2603): 53—60. ISSN 1175-5326. doi:10.11646/zootaxa.2603.1.2. 
  6. ^ Swennen, C.; Yu, Y. (2005). „Food and Feeding Behavior of the Black-faced Spoonbill”. Waterbirds. 28 (1): 19—27. JSTOR 1522310. doi:10.1675/1524-4695(2005)028[0019:fafbot]2.0.co;2. 
  7. ^ Jin, Jianjun; Wang, Zhishi; Liu, Xuemin (2008). „Valuing black-faced spoonbill conservation in Macao: A policy and contingent valuation study”. Ecological Economics. 68 (1–2): 328—335. doi:10.1016/j.ecolecon.2008.03.014. 
  8. ^ BirdLife International (2016). Platalea alba. Црвена листа угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T22697564A93620935. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22697564A93620935.enСлободан приступ. 
  9. ^ "African Spoonbill." Архивирано 2011-07-07 на сајту Wayback Machine Honoluluzoo.org. Accessed June 2011.
  10. ^ BirdLife International (2016). Platalea regia. Црвена листа угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T22697561A93620678. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22697561A93620678.enСлободан приступ. 
  11. ^ Gould, John (1865). Handbook to The birds of Australia, Volume 2. self. стр. 287. »Gould regia.« 
  12. ^ BirdLife International (2016). Platalea flavipes. Црвена листа угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T22697571A93621758. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22697571A93621758.enСлободан приступ. 
  13. ^ Gould, John (1865). Handbook to The birds of Australia, Volume 2. self. стр. 288—89. 
  14. ^ BirdLife International (2016). Platalea ajaja. Црвена листа угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T22697574A93621961. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22697574A93621961.enСлободан приступ. 
  15. ^ „Roseate Spoonbill”. Waterbird Conservation. National Audubon Society. Архивирано из оригинала на датум 24. 10. 2008. Приступљено 23. 7. 2009. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]