Kargo

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Vrlo mali teretni transporter - teretni tricikl
Životinje korištene za prenos robu - mazge koje nose crepove od škriljca u Indiji 1993. godine.

U ekonomiji, reči kargo i teret odnose se posebno na robu ili proizvode koji se prevoze - uglavnom u komercijalne svrhe - putem vode, vazduha ili kopna. Kargo je prvobitno bio brodski teret. Kargo sada pokriva sve vrste tereta, uključujući one koji se prevoze železnicom, kombijem, kamionom ili intermodalnim kontejnerom.[1] Termin se takođe koristi u slučaju robe u hladnom lancu, jer je pokvarljivi inventar uvek u tranzitu ka krajnjem mestu upotrebe, čak i kada se drži u hladnom kladištu ili nekom drugom sličnom klimatizovanom objektu. Termin teret se obično koristi za opisivanje kretanja tokova robe koja se prevozi bilo kojim načinom prevoza.[2]

Multimodalne kontejnerske jedinice, dizajnirane kao višekratni nosači kako bi se olakšalo rukovanje teretom sadržane robe, takođe se nazivaju teretom, posebno brodske linije i logistički operateri. Slično tome, ULD kutije aviona se takođe dokumentuju kao teret, sa pripadajućom spiskom pakovanja predmeta koji se nalaze u njima. Kada se otpremaju prazni kontejneri, svaka jedinica se dokumentuje kao teret, a kada se roba skladišti unutar njih, sadržaj se naziva kontejnerizovanim kargom.

Opis[уреди | уреди извор]

Transportacioni tipovi: kargo može putovati na različite načine:

Pomorski kargo[уреди | уреди извор]

Kontejnerski brod u luci Helsinki u Finskoj

Terminali morskih luka rukuju širokim spektrom pomorskih tereta.

Vazdušni kargo[уреди | уреди извор]

Kargoluks Boing 747-400F sa otvorenim vratima za nosni utovar

Vazdušni kargo, obično poznat kao avio kargo, firme preuzimaju od brodara i dostavljaju ga kupcima. Avioni su prvi put korišćeni za nošenje pošte kao tereta 1911. godine. Kasnije su proizvođači počeli da dizajniraju avione i za druge vrste tereta.

Postoji mnogo tipova komercijalnih aviona pogodnih za prevoz tereta, poput Boinga 747 i većeg An-124, koji je namenski napravljen za lako pretvaranje u teretni avion. Takvi veliki avioni koji koriste kontejnere za brzi utovar poznati su kao jedinično utovarni uređaji (engl. Unit load device - ULD), slično kao i kontejnerizovani kargo brodovi. ULD avioni se utovaraju sa prednje sekcije letelice.

Većina država poseduje i koristi veliki broj vojnih teretnih aviona, kao što je C-17 Globemaster III, za logističke potrebe.

Popularni komercijalni avion transformisan u teretni avion, kao što je Sab 340A dizajniran je za velike prihode i profitabilnost u operacijama na kratkim / srednjim linijama.

Železnički kargo[уреди | уреди извор]

P&O Nedlojdova intermodalni teretni vagoni u stanici Barberi u Engleskoj, (2001)
Dvokontejnerski vagoni u vlasništvu TTKS kompanije. Ganderson Maksi-IV je vagon sa kapacitetom od 53 ft (16,15 m).

Vozovi imaju sposobnost prevoza velikog broja kontejnera koji dolaze iz brodskih luka. Vozovi se takođe koriste za transport vode, cementa, žitarica, čelika, drveta i uglja. Oni se koriste se, jer mogu da nose veliku količinu i uglavnom imaju direktan put do odredišta. Pod odgovarajućim okolnostima, teretni prevoz železnicom je ekonomičniji i energetski efikasniji od drumskog, posebno kada se prevozi u rinfuzu ili na velike udaljenosti.

Glavni nedostatak železničkog tereta je nedostatak fleksibilnosti. Iz tog razloga, železnica je izgubila veći deo teretnog posla zbog drumskog transporta. Železnički prevoz tereta često podleže troškovima pretovara, jer se roba mora preemstiti sa jednog načina prevoza na drugi. Prakse poput kontejnerizacije imaju za cilj minimiziranje ovih troškova. Pri transportu rasutih tereta od tačke do tačke, kao što su cement ili žito, sa specijalizovanim instalacijama za rukovanje rasutom teretom na šinskim kolosecima, šinski način prevoza ostaje najpogodnija i najpoželjnija opcija.

Mnoge vlade trenutno pokušavaju da podstaknu brodare da češće koriste vozove, zbog koristi za životnu sredinu.

Drumski kargo[уреди | уреди извор]

Mnoge firme, kao što su Parcelforce, FedEx i R+L Carriers prevoze sve vrste tereta drumskim putem. Dostavljajući sve, od pisama do kuća i kargo kontejnera, ove firme nude brzu, ponekad istodnevnu, dostavu.

Dobar primer drumskog tereta je hrana, jer supermarketi svakodnevno zahtevaju dostavu kako bi svoje police napunili robom. Trgovci na malo i proizvođači svih vrsta oslanjaju se na dostavna vozila, bilo da su to poluprikolični ili manji dostavni kamioni. Ove manje kompanije za drumski transport neprestano teže najboljim rutama i cenama za isporuku svojih proizvoda.[4] Zapravo, nivo komercijalnog tereta koji prevoze manja preduzeća često je dobar barometar zdravog ekonomskog razvoja, jer se ove vrste vozila kreću i prevoze bukvalno sve, uključujući kurire koji prevoze pakete i poštu.[5] Mogu se uočiti različite vrste i težine vozila koja se koriste za premeštanje tereta.[6]

U Sjedinjenim Državama, pošiljke veće od oko 7.000 kg (15.432 lb) obično se klasifikuju kao kamionski teret (engl. truckload (TL) freight). To je zato što je za veliku pošiljku efikasnije i ekonomičnije ekskluzivno koristiti jedan veći kamion, a ne deliti prostor na manjoj prikolici.

Prema Federalnoj mostovskoj formuli bruto težine, ukupna težina natovarenog kamiona (tegljač i prikolica, 5-osovinski sistem) ne može da pređe oko 15.000 kg (33.069 lb) u Sjedinjenim Državama. U uobičajenim okolnostima, oprema za velike razdaljine težiće oko 15.000 kg (33.069 lb), što ostavlja oko 20.000 kg (44.092 lb) za teret. Slično tome, teret je ograničen na prostor dostupan u prikolici, obično 48 ft (14,63 m) ili 53 ft (16,15 m) dužine, 26 m (1.023,6 in) širine, 27 m (88 ft 7,0 in) visine i 13 ft 6 in or 4,11 m sveukupne visine.

Dok se ekspresne, paketne i LTL pošiljke uvek mešaju sa ostalim pošiljkama na jednom komadu opreme i obično se pretovaruju na više delova opreme tokom njihovog transporta, TL pošiljke obično putuju kao jedina pošiljka na prikolici. Zapravo, TL pošiljke se obično isporučuju na potpuno istoj prikolici na kojoj se preuzimaju.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wikisource-logo.svg Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Cargo”. Encyclopædia Britannica (11. изд.). Cambridge University Press. 
  2. ^ McLeod, Sam; Schapper, Jake H.M.; Curtis, Carey; Graham, Giles (2019). „Conceptualizing freight generation for transport and land use planning: A review and synthesis of the literature”. Transport Policy (на језику: енглески). 74: 24—34. doi:10.1016/j.tranpol.2018.11.007. 
  3. ^ CambridgeSystematics 1998, стр. 79.
  4. ^ „An example of a British commercial freight forwarding agency.”. Freightlink. Архивирано из оригинала на датум 10. 2. 2014. Приступљено 12. 1. 2014. 
  5. ^ „Transportation is a crucial driver of economic growth and poverty reduction.”. The World Bank. Архивирано из оригинала на датум 30. 6. 2013. Приступљено 14. 4. 2013. 
  6. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 2015-02-10. Приступљено 2015-01-29. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]