Клавуланска киселина

Клавуланска киселина
Клинички подаци
Drugs.com	acid.html Монографија
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације	1,0 h
Идентификатори
CAS број	58001-44-8
ATC код	None
PubChem	CID 5280980
DrugBank	DB00766
ChemSpider	4444466
KEGG	C06662
ChEBI	CHEBI:3736
ChEMBL	CHEMBL777
Хемијски подаци
Формула	C8H9NO5
Моларна маса	199,161
	SMILES [H][C@@]12CC(=O)N1[C@@H](C(O)=O)\C(O2)=C\CO; ;
	InChI InChI=1S/C8H9NO5/c10-2-1-4-7(8(12)13)9-5(11)3-6(9)14-4/h1,6-7,10H,2-3H2,(H,12,13)/b4-1-/t6-,7-/m1/s1 ; Key:HZZVJAQRINQKSD-PBFISZAISA-N ;
Физички подаци
Тачка топљења	1.175—118 °C (2.147—244 °F)

Клавуланска киселина је инхибитор бета-лактамазе који се најчешће комбинује са неким пеницилинима, примарно амоксицилином и тикарцилином, и примењује код случајева инфекција изазваних подложним сојевима бактерија које луче бета-лактамазу. Препарати са клавуланском киселином омогућавају, дакле, лечење и неких резистентних сојева.

Ради се о органском једињењу, које садржи 8 атома угљеника и имамолекуларну масу од 199,161 Da.^[1]^[2]

Име је добила по микроорганизму Streptomyces clavuligerus из којег је клавуланска иницијално изолована. Највећа количина ове киселине данас се добија биосинтезом из аминокиселине аргинина.

Механизам деловања[уреди | уреди извор]

Упркос постојању бета-лактамског прстена у њеној структури, клавуланска киселина има маргиналан антибактеријски учинак. Ипак, сличност између хемијских структура дозвољава да молекул клавуланске делује као конкурентни инхибитор дејства бета-лактамазе на бета-лактам код антибиотика (ови инхибитори се често називају суицидалним инхибиторима). Овим се смањује количина ензима доступног за деловање против самог антибиотика чиме је омогућено постизање одговарајуће концентрације лека и везивање за ПВП, али чак ни оваква комбинација није гарант успешног третмана против сојева који луче пеницилазу.

Клавуланска киселина постојана је при оралном уносу, а нејчешће се примењује у облику њене калијумове соли - калијум клавуланата. Метаболише је јетра а излучује се реналним путем.

Нежељени ефекти[уреди | уреди извор]

Приликом примене клавуланске киселине забележена је појава краткотрајне холестатичне жутице и акутног хепатитиса који углавном нестају без посебног третмана нешто после престанка примене препарата. Овакви нежељени ефекти су ретки, и погађају првенствено оне старије од 65 година.

Већина фармакотераписјких смерница препоручују примену препарата амоксицилина са клавуланском киселином (познати под називима: Panklav®, Amoksiklav®...) само након прављења антибиограма чији резултати упућују на сој који лучи пеницилазу, а сензитиван је на споменуту комбинацију. Чак и када је примена препарата индикована не би требало да траје дуже од 14 дана.

Особине[уреди | уреди извор]

Особина	Вредност
Број акцептора водоника	5
Број донора водоника	2
Број ротационих веза	2
Партициони коефицијент^[3] (ALogP)	-1,2
Растворљивост^[4] (logS, log(mol/L))	0,1
Поларна површина^[5] (PSA, Å²)	87,1

Референце[уреди | уреди извор]

^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. уреди
^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. уреди
^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. уреди
^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. уреди

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. уреди

[2] David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. уреди

[3] Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.

[4] Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. уреди

[5] Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. уреди

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]