Litijum heksafluorofosfat

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Litijum heksafluorofosfat
Lithium hexafluorophosphate.png
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.040.289
Svojstva
F6LiP
Molarna masa 151,905
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Litijum heksafluorofosfat je hemijsko jedinjenje, koje ima molekulsku masu od 151,905 Da, sa formulom LiPF6. To je beli kristalni prah i koristi se u komercijalnim sekundarnim uglavnom litijum-jonskim baterijama. Jedinjenje ima visoku rastvorljivost u nevodenim, polarnim rastvaračima. Konkretno, rastvor litijum-heksafluorofosfata u karbonatnim mešavinama etilen-karbonata, dimetil-karbonata, dietil-karbonata i / ili etil metil-karbonata, sa malom količinom jednog ili više aditiva poput vinilen-karbonata, služi kao elektrolit u polimerskim litijum-jonskim baterijama. Ovo jedinjenje koristi i inertnost anjonskog heksafluorofosfata prema jakim redukcionim agensima, kao što je metal litijuma.


Osobine[уреди | уреди извор]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 0
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 0
Particioni koeficijent[3] (ALogP) 1,2
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) -4,0
Polarna površina[5] (PSA, Å2) 41,6

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]