Hrom pentafluorid

С Википедије, слободне енциклопедије
Hrom pentafluorid
CrF5cain.tif
Nazivi
IUPAC naziv
Hrom(V) fluorid
Drugi nazivi
Hrom fluorid, hrom(V) fluorid, pentafluorohrom, pentafluoridohrom
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
  • F[Cr](F)(F)(F)F
Svojstva
CrF5
Molarna masa 291.71 g/mol
Agregatno stanje crveni kristali[3]
Gustina 2.89 g/cm3[3]
Tačka topljenja 34 °C (93 °F; 307 K)[3]
Tačka ključanja 117 °C (243 °F; 390 K)[3]
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Orthorhombic[3]
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Hrom pentafluorid je neorgansko jedinjenje sa hemijskom formulom CrF5.[4] To je crvena isparljiva čvrsta materija koja se topi na 30 °C; lako se hidrolizuje do hroma(III) i hroma(VI).[5] Ovo jedinjenje ima istu kristalnu strukturu kao i vanadijum pentafluorid.[6] Ono ima najviše oksidaciono stanje među poznatim fluoridima hroma, pošto hipotetični hrom heksafluorid još uvek nije sintetisan.[7]

Hrom pentafluorid je jedan od produkata dejstva fluora na smešu kalijumnih i hromnih hlorida.[8]

U pogledu strukture, ovo jedinjenje je jednodimenzioni koordinacioni polimer. Svaki Cr(V) centar ima oktaedralnu molekularnu geometriju.[9]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ а б в г д Perry, Dale L. (2011). Handbook of Inorganic Compounds, Second Edition. Boca Raton, Florida: CRC Press. стр. 125. ISBN 978-1-43981462-8. Приступљено 2014-01-10. 
  4. ^ Jacques Guertin; James A. Jacobs; Cynthia P. Avakian, ур. (2004). Chromium(VI) Handbook. CRC Press. стр. 30. ISBN 9780203487969. 
  5. ^ Amit Aora (2005). Text Book Of Inorganic Chemistry. Discovery Publishing House. стр. 649. 
  6. ^ A. G. Sharpe (1983). Advances in Inorganic Chemistry. 27. Academic Press. стр. 103. ISBN 9780080578767. 
  7. ^ Riedel, Sebastian; Kaupp, Martin (2009). „The highest oxidation states of the transition metal elements” (PDF). Coordination Chemistry Reviews. 253 (5–6): 606—624. doi:10.1016/j.ccr.2008.07.014. [мртва веза]
  8. ^ A. G. Sharpe (2012). J.H. Simons, ур. Fluorine Chemistry. 2. Elsevier. стр. 24. ISBN 9780323145435. 
  9. ^ "The structures of CrF5 and CrF5*SbF5" Shorafa, H.; Seppelt, K. Zeitschrift für Anorganische und Allgemeine Chemie 2009, vol. 635, p112-p114.