Nacionalni park Bank-d’Argen

С Википедије, слободне енциклопедије
Nacionalni park Bank-d’Argen
حوض أركين
IUCN kategorija II (nacionalni park)
Bancdarguin map lg.jpg
Mapa zaliva prikazuje nacionalni park Bank-d’Argen
Map of Mauritania showing the location of Banc d'Arguin National Park
Map of Mauritania showing the location of Banc d'Arguin National Park
Nacionalni park Bank-d’Argen u Mauritaniji
LokacijaMauritanija
Najbliži gradNuakšot i Nuadibu
Koordinate20°14′N 16°06′W / 20.233° СГШ; 16.100° ЗГД / 20.233; -16.100Координате: 20°14′N 16°06′W / 20.233° СГШ; 16.100° ЗГД / 20.233; -16.100
Osnovan1976
Upravno teloIUCN
TipPrirodni
Kriterijiix, x
Označen1989 (13. zasedanje)
Referenca br.506
State Party Mauritanija
RegionArapske države
Zvanično imeParc National du Banc d'Arguin
Označen22. 10. 1982
Referenca br.250[1]

Nacionalni park Bank-d’Argen (arapski: حوض آركين, francuski: Parc National du Banc d'Arguin) je nacionalni park u Argenskom zalivu na zapadnoj obali Mauritanije, između mesta Nuakšot i Nuadibu. Bank-d’Argen je osnovan kao park prirode, a 1978. godine je pretvoren u nacionalni park površine od 12.000 km². Upisan je 1989. godine na Uneskov spisak mesta svetske baštine u Africi zbog njegove velike bioraznolikosti u kontrastu škrte pustinje i bogatog primorja.

Istorija[уреди | уреди извор]

Argenski zaliv je zbog svog strateškog položaja promenio kolonijalnu vlast nebrojeno puta. Prvi Evropljanin koji ga je posetio bio je portugalski istraživač Nuno Trištan 1443. godine. Portugalci su 1445. na ostrvu Argen osnovali trgovačku postaju (koja je kasnije utvrđena) sa koje se trgovalo gumarabikom. Do 1455. godine, oko 800 robova je isplovljavalo s Argena svake godine.

Godine 1633, tokom rata protiv Španije (koja je tada vladala Portugalijom), Holandija je preuzela kontrolu nad zalivom koji je ostao pod njihovom vlašću sve do 1678. godine. Britanci su ga osvojili 1665, a Francuzi nakratko u septembru 1678. godine. Zaliv je tada bio napušten sve do 1685. godine. Argenski zaliv je od 1685 - 1721. godine bio kolonija Brandenburga i Pruske (do 1701. kneževine Brandenburg, zatim Kraljevina Pruska). Francuska je tada preuzela kontrolu nad zalivom, samo da bi ga opet sledeće godine predala Holandiji. Francuska ga je vratila od 1724. do 1728. kada se vratio pod kontrolu mauritanskih plemenskih poglavara. Iako je pripao Francuskoj prema Bečkom kongresu 1815. godine, zaliv je postao francuski posed tek tokom ranog dvadesetog veka kao deo francuske kolonije Mauritanije. U njegovom plićaku se 1816. godine nasukao francuski brod Meduza, čija je tragična sudbina mornara postala temom slavne slike Teodora Žerika, Splav Meduze. Zaliv je ostao pod francuskom upravom do Mauritanske neovisnosti 1960. godine.

Odlike[уреди | уреди извор]

Unutar parka Bank-d’Argen nalazi se 15 ostrva od kojih su najveća Argen, Tidra, Nirumi, Ner i Kiži, povezana plićakom koji ispunjava gotovo celi zaliv. Upravo su te peščane obale važno gnezdilište oko 3 miliona jedinki i 108 vrsta ptica selica kao što su morske ptice pelikani, kormorani i čigre, te močvarice: plamenci, čaplje, žličarka (Platalea leucorodia), širokokljuna peščana močvarica Limicola falcinellus, Chlidonias niger, prstenasti kulik (Charadrius hiaticula), sivi kulik (Pluvialis squatarola), Calidris canutus i dr. Okolne vode su jedne od ribom najbogatijih u zapadnoj Africi u kojima obitava više vrsta delfina i morskih kornjača. Retka vrsta ribe Rhynchorhina mauritaniensis jedino obitava u ovom regionu.[2]

Uprkos zaštiti, njegove okolne vode su žrtva prekomjernog ribolova, što uveliko utiče na kolonije ptica u parku. Naime, Mauritanija je 2006. godine prodala koncesiju na ribolov u ovom području Europskoj Uniji za umanjenje njenog vanjskog duga. Taj postupak je osudilo lokalno stanovništvo plemena Imragen (kojih oko 500 živi u selima na obalama parka) nazivajući ga oblikom neokolonijalizma i osudom održivog razvoja.[3]

Od morskih sisara, ugrožene vrste se mogu videti ovde tokom cele godine; na primer, sredozemne morske medvedice, аtlanski grbavi delfini i afalini.[4] Ovde se isto tako mogu videti orke, kitovi ubice, grindi, Risovi delfini, i drugi delfini (obični, krupnozubi). Kitovi perajari i morske svinje isto tako posećuju ovu oblast. Prevashodno priobalske vrste kitova kao što su severoatlantski ledeni kitovi,[5] i sad izumrli atlanski sivi kitovi su isto tako bili zapaženi u ovoj oblasti.[6] Drugi kitovi usani koji su povremeno prisutni su: grbavi kitovi, sej-kitovi, plavi kitovi,[7] Brajdovi, i minkiji.[8] Oni su viđeni u obalskim i priobalskim vodama.[9][10]

Galerija slika[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Parc National du Banc d'Arguin”. Ramsar Sites Information Service. Приступљено 25. 4. 2018. 
  2. ^ Séret, B.; G. Naylor (2016). „Rhynchorhina mauritaniensis, a new genus and species of wedgefish from the eastern central Atlantic (Elasmobranchii: Batoidea: Rhinidae)”. Zootaxa. 4138 (2): 291—308. doi:10.11646/zootaxa.4138.2.4. 
  3. ^ Mauritania demands a more responsible European fishing policy na guinguinbali.com, Posećeno 22. oktobra 2011.
  4. ^ Hoyt E. „Marine Protected Areas for Whales, Dolphins and Porpoises: A World Handbook for Cetacean Habitat Conservation and Planning”. стр. 249. Приступљено 25. 4. 2014. 
  5. ^ University, Duke (2008). „Spatial Ecology of the North Atlantic Right Whale (Eubalaena Glacialis).” (book). The ProQuest. Приступљено 4. 12. 2015. 
  6. ^ „Climate impacts on transocean dispersal and habitat in gray whales from the Pleistocene to 2100 (PDF Download Available)”. ResearchGate. 
  7. ^ Blue whale news (2015). „Ten blue whales sighted off Mauritania, probably migrated from Iceland (!)”. The Twitter. Приступљено 15. 10. 2015. 
  8. ^ WAEREBEEK V.K.; ANDREi M.; SEQUEIRAi M.; MARTIN V.; ROBINEAU D.; COLLET A.; NDIAYE E.P.V. „Spatial and temporal distribution of the minke Whale,Balaenoptera acutorostrata (Lacépede, 1804), in the southernnortheast Atlantic Ocean and the Mediterranean Sea, With reference to stock identity” (PDF). J. CETACEAN RES. MANAGE. l(3): 223—237. Приступљено 20. 12. 2014. 
  9. ^ Reichelt M.; Baines M. „Mauritania”. Приступљено 15. 10. 2015. 
  10. ^ Camphuysen. „Sea bird and cetacean surveys in the vicinity of the Chinguetti oil field, offshore Mauritania. March, 2003” (PDF). Bowman Bishaw Gorham and Woodside Energy Pty Ltd. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 10. 6. 2007. Приступљено 25. 4. 2014.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]