Need for Speed: Underground 2

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Nid for Spid Andergraund 2
Karakteristike
RazviliEA Black Box
Pocketeers (GBA)
PublikovaliElectronic Arts
OsmislioTom Salta
SerijalNid for Spid
Softverski FrejmvorkEAGL
PlatformeMicrosoft Windows, Game Boy Advance, GameCube, PlayStation 2, Xbox, PlayStation Portable, Nintendo DS, Mobile
Verzije na tržištuMicrosoft Windows
Novembar 9, 2004
Game Boy Advance, GameCube, PlayStation 2' & Xbox
SAD : Novembar 15, 2004
Evropa : Novembar 19, 2004
PlayStation Portable
SAD : Mart 14, 2005
Evropa : Septembar 1, 2005
Nintendo DS

SAD : Maj 10, 2005
Evropa : Maj 27, 2005
Mobilni telefoni
SAD : Jul 15, 2005
ŽanrTrkačka
ModoviJedan igrač, Dva igrača
Below text

Need for Speed: Underground 2 je višeplatformska trkačka video igra i osma po redu u Need for Speed-ovom izdanju, koje je objavljivala i razvijala kompanija Electronic Arts. Publikovana 2004. godine, to je nastavak na prethodni deo : Need for Speed : podzemlje, i to je deo Nid for Spid serije igara. Dostupna je na operativnom sistemu Microsoft Windows, kao i na Game Boy Advance - u, Gejmkjub-u, igračkoj stanici PlayStation 2, Xbox - u, PlayStation Portable - u, Nintendo DS-u i mobilnim telefonima. Kao i njegova prethodna verzija, takođe je marketinški uspela i prodato je 11 miliona kopija širom sveta.

Igra podrazumeva modifikovana kola ( tuning cars ) za ulične trke, predstavljajući nastavak na temu iz Nid for Spid-a : Podzemlje. Ova igra nam daje na raspolaganju nekoliko novih mogućnosti, kao što je širi spektar modifikovanja automobila, nove metode selektovanja uličnih trka, mod za istraživanje grada u kom se nalazimo( slobodna vožnja gradom kao u igri Midnight Club, u velikom gradu u kom se nalazimo poznatijem kao "Bayview" ). Centar grada ( City center ) je baziran na Filadelfiji, Svetionik brdo ( Beacon Hill ) je baziran na Beverli Hilsu, a luka uglja ( Coal Harbor ) je baziran na Kamden u Nju Džersiju. Bayview je zapravo mikrokosmos zapadne obale Sjedinjenih Država. Podzemlje 2 takođe nam predstavlja nekoliko SUV-a, odnosno džipova, koji se modifikuju isto kao i ostala kola samo sa određenim nadogradnjama i oni se trkaju protiv drugih SUV vozila. Brooke Burke je pozajmila glas karakteru iz igre Rachel Teller, osobi koja je igračev vodič kroz igru.

Igra je omogućena i na Plejstešn-u pod nazivom potreba za brzinom : podzemni rivali (Need for Speed: Underground Rivals). Nintendo verzija ove igre nam prikazuje novu mogućnost u kojoj je korisniku omogućeno da dizajnira natpise za ukrašavanje bilo kog automobila u igri.

Sadržaj

Gejmplej[уреди]

U nameri da se nastave trkačke mogućnosti objedinjene u prethodnoj verziji igre (Kružna ( Circuit ), jednosmerna ( Sprint ), pravčane ( Drag ) i zanošenje u krivini ( Drift )), četiri varijacije trka su omogućene u Nid for Spid Andergraundu 2. Jedna vrsta trke je izbačena u ovoj verziji a to su eliminaciona takmičenja ( Knockout competitions ). Ipak, ova mogućnost postoji u kružnim trkama u van-karijerijskim trkama ( Non-career races ). Andergraund 2 je unikatna u odnosu na ostale igre u Nid for Spid serijalu, po tome što moramo da se odvezemo do neke trke koja je na mapi, dok u ostalim verzijama možemo izabrati neku trku sa menija. Većina trka je obeležena na radaru, ali neke su skrivene i igrač ( player ) ih mora tražiti ukoliko želi da ih igra.

Kružna trka je standardna trka koja podrazumeva do 4 automobila koji kruže stazom, prolaze kroz start i nastavljaju. Kružna trka ima najčešće između 4 i 2 kruga. Jednosmerna ( Sprint ) trka je slična kao i kružna samo što se kola ne vraćaju na startnu poziciju. To je trka od tačke A do tačke B podrazumevajući najviše 4 vozila, i zbog dizajna staze postoji samo jedan krug. Uvijene staze ( Street X ) su slične kružnim ali su zbog nekih stvari sličnije drift trkama.

Driftovanje je jedno od lakših načina trkanja ( zaviseći od težine gameplay-a ) u Nid for Spidu. Jedina razlika u ovom drift modu poredeći sa prethodnim delom je u tome što igrač driftuje sa takmičarima u isto vreme. Igrač se takmiči protiv najviše 3 takmičara. Poeni se zarađuju tako što igrač završi sa proklizavanjem bez da udari zid ili druge učesnike saobraćaja. Kao u modu Street X, nije dozvoljena upotrebna nitro-oksida ( nitrous oxide ). Postoje takođe neke trke nizbrdo u kojima igrač treba da dođe od vrha do podnožja, naravno uz što više proklizavanja, kao i u sprint trkama odnosno od tačke A do tačke B. U ovakvim trkama se vozi bez protivnika, odnosno kroz normalan saobraćaj. Poeni se dodatno uvećavaju tako što se proklizava blizu drugih učesnika u saobraćaju. Dreg trke ( potezanje na pravcu )su trke od tačke A do B koje forsiraju igrače da koriste manuelnu transmisiju. Upravljanje vozilom je simulirano kao kod menjanja traka. Dok se igra brine oko upravljanja u traci, igrač se koncentriše na brzinu automobila. Skala koja prikazuje nitro-oksid je uvećana i nalazi se na desnoj strani ekrana.

Liga podzemnog trkanja ( Underground Racing League (URL) ) je skup turnira koja podrazumeva ograđene staze van gradskih ulica - ili kružno trkanje ili piste na aerodromu. Ovi turniri obično se sastoje od jedne do tri trke, sa igračem koji se trka protiv 5 protivnika. Na turnirima sa 2 ili više trke, koristi se sistem bodovanja. Na kraju svake trke, vozač dobija određenu vrednost bodova u skladu sa osvojenom pozicijom na trci. Konačni rezultat na kraju ovih trka proglašava pobednika turnira.

Tokom vožnje gradom, igrači mogu izazvati na trke ostale protivnike dok se voze gradom u "jedan na jedan" trkama. Vodećem je dodeljena sloboda da izabere njegovu rutu trke i mora pokušati da distancira protivnika minimum 300 metara da bi pobedio. Pobeda u ovim trkama može rezultovati mogućnošću da igrač dobije besplatno neko jedinstveno modifikovanje. Sistem trkanja je sličan kao onaj u Tokyo Xtreme Racer i Wangan Midnight video igrama, koji koristi životne podeoke umesto da na osnovu distanciranja proglasi pobednika. Kada je osvojen određeni broj trka od strane igrača, nagradiće ga sa jedinstvenim delom automobila besplatno, od drugog trkača. Ovi delovi su neophodni da bi se postigao stoti procenat "pređenosti" igre.

Kola[уреди]

Kao i u Nid For Spid-u : Andergraund, Andergraund 2 nastavlja da nudi slična vozila za dogradnju i unapređivanje, od kojih su najviše Japanski modeli, sa prilično velikim brojem Evropskih i Američkih modela. Dodatno, Andergraund 2 je prva igra u Nid for Spid serijalu koja nudi tri džipa (SUV-a) kao trkačka vozila, koji mogu da se modifikuju još više od njihovih "kolega". Takođe to je druga igra u Nid for Spid serijalu posle Nid for Spid : Andergraund-a da nudi Korejski automobil ( Hyundai Tiburon ), kao trkački auto. Ukupno je dostupan 31 automobil.

Modifikacija u Andergraundu 2 je značajno proširena u poređenju sa prošlim iteracijama iz izdanja. Vizuelna kastomizacija se proširila mogućnošću da se modifikuju prednji i zadnji branici automobila, kao i bočni, zatim spojleri, haube, auspusi, vrata, krovni spojleri, točkovi (uključujući i mogućnost da se stavljaju spineri ( spinners ), prednja i zadnja svetla, retrovizore i boju automobila. Šare i nalepnice se takođe mogu dodati, kao i ozvučenje u autu (zvučnici, pojačala i vuferi), hidraulika, boce nitro-oksida i neonsko osvetljenje ispod auta. Većina vizuelnih modifikacija automobila nemaju nikakav efekat na performanse automobila. Sistem ozvučenja, na primer, mogu da se smeste u gepek auta, ali nemaju nikakvu svrhu sem vizuelnih efekata. Hidraulika se može koristiti u kombinaciji sa nitro-oksidom pri započinjanju trke, koja kod nekih vozila mogu doprineti boljem ubrzanju pri startu. Performanse i upravljanje kolima je poboljšano "šminkerskom" modifikacijom kao što su spojleri i haube, koji rezultuju boljom aerodinamičnošću. Sve ove modifikacije se zahtevaju za prelaženje igrice.

Performanse automobila takođe mogu biti regulisane nadogradnjom motora, jedinicom za kontrolu motora (ECU), transmisijom, ogibljenjem, dodavanjem nitro-oksida, guma, kočnica, smanjivanjem ukupne mase automobila i dodavanje Turba. Igrač ima sposobnost da ili poboljša performanse kroz nadogradne pakete ili da nadogradi neki specifični deo iz nekog nadogradnog paketa po želji. Nid for Spid : Andergraund 2 takođe predstavlja sistem odnosno traku za merenje performansa automobila, koja dozvoljava igraču da specifično "tjunira" neki deo mehaničkog sklopa kao što je vešanje opruga ( suspension springs ), prednje i zadnje amortizere ( shock absorbers ), opseg stepena prenosa ( gear ratios ), aerodinamika ( aerodynamics ), koncentraciju kočenja, prijanjanje guma ( tire grip ), itd. Igrač može testirati podešavanja koja je napravio na traci za merenje performansa, gde će mu biti saopštene informacije kao što je ubrzanje od 0 do 100 kilometara na sat, vreme, maksimalni obrtni moment, itd.

Džipovi, takođe poznati kao SUV ( Sport Utility vehicles ), su nov element dodat u igru Nid for Spid : Andergraund 2. U ovom slučaju, igrači mogu da modifikuju, "tjuniraju" i voze džipove isto kao i obična kola. Igrači mogu da biraju da se trkaju sa džipovima, ili "miksovano", odnosno i sa džipovima i sa normalnim kolima. Kao i kod kola, igračima je omogućeno da nadograđuju džipove zarad poboljšanja performansi i upravljanja. Kako god, džipovima je dosta teže upravljati zbog njihove ukupne mase, pogotovu pri većim brzinama. Džipovi se nisu pojavljivali ni u jednoj kasnijoj verziji igre, sem kao policijska vozila, sve do 2012. kada je izašla prerada igre Need for Speed : Most Wanted ( Potreba za brzinom : Najtraženiji ).

Multiplejer[уреди]

Nid for Spid Andergraund 2 je imao mogućnost igranja sa drugim igračima na radnoj stanici Playstation 2, personalnim kompjuterima i Xbox-u. Ipak, 2010. godine kompanija EA Games je izbacila tu mogućnost.[1][2]

Priča[уреди]

Igrač se trka u njegovom Nissan Skyline GTR-u kroz grad Olimpik, početak u Nid for Spid : Andergraund-u. On dobija izazov na trku od osobe sa pretećim sadržajem, koji mu nudi mesto u njegovoj ekipi, ali ne prihvata "ne" kao odgovor. Igrač započinje trku, Samanta nazove igrača da ga informiše o žurci samo da bi mu misteriozni vozač u crnom hameru (Hummer H2) napravio zasedu, koji zaslepljuje igrača sa svetlima, zatim uništava Nissan-a i dalje se ničeg ne seća.

U sadašnjosti, igrač se pojavljuje u Bayview-u sa ključevima od Nissan 350z-a, koji ga čeka ispred aerodroma. Igrač je u mogućnosti da kompletira par trka pre nego što ga vrati Rachel. Nakon što se pojavljuje na parking u centru grada, on bira jedan od automobila besplatno, pošto je platio uništenim Skajlajnom.

To je tada, kada se igrač ukrcava na put da postane najbolji trkač u Bayview gradu i eventualno porazi čoveka koji mu je sabotirao auto mesecima unazad. Nakon pobeđivanja u više trka i dobijanja mnogo sponzora, igrač ulazi u klinč sa ekipom uličnih trka pod nazivom "The Wraiths". Posle pobede nad njima, igrač napreduje dok ne čuje još informacija o njima, koji su manipulisali sponzorima u njihovu korist ( i ujedno protiv igrača i Rachel ), pre URL trka( Lige podzemnih trka ). Igrač izaziva njih na seriju URL trka i dolazi do Caleb-a, čoveka koji je odgovoran za uništavanje igračevog Skajlajna. Nakon što igrač pobeđuje tu ekipu u još jednoj URL trci, pobesneli Caleb sa njegovim modifikovanim GTO-om izaziva igrača na finalnu trku. Trka je zapravo kružna sa 5 krugova i ona se pojavljuje na mapi tek kada se završi poslednja URL trka. Nakon što je Caleb izgubio u trci, igrač postaje najbolji vozač u gradu Bayview.

Kritike[уреди]

Nid for Spid : Andergraund 2 dobija pozitivne preglede. GameRankings i Metacritic su dali 86% bodova za mobilnu verziju[3] ; 83.50% i 82 od 100 bodova za PC igricu[4][5], 82.61% i 83 od 100 bodova za Xbox verziju[6][7], 80.77% i 82 od 100 bodova za PlayStation 2 verziju[8][9], 79.98% i 77 od 100 bodova za Nintendo verziju[10][11], 76.44% i 74 od 100 bodova za Playstation Portable verziju[12][13], 69.45% i 72 od 100 bodova za GameBoy Advance verziju[14][15] i 65.44% i 65 od 100 bodova za DS verziju[16][17]. U japanu, kompanija Famitsu je ocenila PSP verziju sa 28 bodova od 40[18].

Igra je široko smatrana kao jedna od najboljih igra u serijalu ( kao i "Most Wanted" ( Najtraženiji ) ), i upamćena je po kvalitetu gameplay-a, veličine igre, modifikovanje kome kao da nema kraja, zanimljive sporedne misije, grafika i mogućnost "Free Roam"-a ( slobodna vožnja po gradu ). Kako god, neki od elemenata su dosta kritikovani, kao što je to da moramo voziti duge relacije da bi smo došli do željene lokacije, tih glas u igri i jako plasiranje produkta od kompanija koje nemaju veze sa auto-trkama, kao što je integrisani logo od Cingular-a, Američke kompanije za bežičnu komunikaciju, na bilbordima u igrici i prikazivanje istih tokom većeg dela gameplay-a. Verzija na GameCube-u je takođe kritikovana za nestabilno osvežavanje slike i internu grafiku. Hip-hop sleng korišćen pomoću karaktera ( banka - sinonim za novac ), prikazivanje isečaka scena u stilu stripova i nedostatak policije je takođe zaradilo kritike.

Gamespot kompanija je dodelila mobilnoj verziji ocenu od 9.2 od 10 i izjavila:"Ovo nije samo najbolja mobilna verzija trkačke igrice ikada, već i jako potreban prikaz za V Cast ( V uloga ) tehnologiju. Ova igra ima dužinu igre i ponovnog igranja toliko puta od norme mobilnih telefona da poziva na formiranje nove paradigme. Jednostavno rečeno, mobilno gejmerstvo je upravo dobilo jako potreban "udarac" nagore na lestvici evolucije"[19]. IGN je dao ocenu istoj verziji 8 od 10 i izjavio: "Ovo je veliki korak za mobilno gejmerstvo, po mom mišljenju. Dok tu postoje neke stvari koje mi se nisu svidele u igri - učitavanje i neki problemi kontrola. Ne mogu poreći da je ovo jedan od boljih proizvoda. Ako želite igru koja će upotpuniti vaš 3D telefon, Need for Speed Underground 2 je prava igra za vas"[20].

Detroit Free Press dao je verziji Rivals ( Rivali ) sve četiri zvezdice, dodajući: "Ovde je zabava samo trkanje na ravnom pravcu, sa urlikanjem motora, skokovima i prečicama koji vam dozvoljavaju da prođete kroz ograde. Ali tu su još neke mogućnosti, uključujući Party play ( Žurka )"[21]. The Sydney Morning Herald, ipak, daje Rivalima 3.5 zvezdice od 5 i kaže:"Dokle god nije PSP-ova najbolja trkačka igrica, Rivali je impresionistička igra koja nudi brza uzbuđenja"[22]. U drugi ruku, iste novine su dali GameCube-u, Playstation-u 2, Kompjuterskoj i Xbox verziji ocenu 4 od 5 zvezdica i izjavile:"Dok vozačko-akciona igrica nije skoro zadovoljavajuća igirca kao superiorni Burnout 3, ipak je dovoljno da bi te držalo budnim da igraš 150 ili više trka"[23]. The Times su takođe dali igrice ocenu od 4 od 5 zvezdica i izjavili: "Detalji u ovoj igrici su otprilike kao i zvezde i kola. Zaslepljujuće lokacije u centru grada su velike, ističući višespratnice, čija svetla dobacuju do ulica i osvetljavajući ih"[24].

Igra je prodata u oko 11 miliona kopija[25] i postala "best-seler" kao i Greatest Hits sa Playstation-a 2, Platinum Hits sa Xbox-a i Players Choice sa Gamecube-a.

Критички пријем
Оцене агрегатора
АгрегаторОцена
GameRankings(PC) 83.50%[4]
(Xbox) 82.61%[6]
(PS2) 80.77%[8]
(GC) 79.98%[10]
(PSP) 76.44%[12]
(GBA) 69.45%[14]
(NDS) 65.44%[16]
Metacritic(Xbox) 83/100[7]
(PC) 82/100[5]
(PS2) 82/100[9]
(GC) 77/100[11]
(PSP) 74/100[13]
(GBA) 72/100[15]
(NDS) 65/100[17]
Оцене рецензената
ПубликацијаОцена
Edge6/10[26]
EGM8.33/10[27]
(PSP) 7.83/10[28]
Eurogamer6/10[29][30]
Game Informer8/10[31][32]
(GBA) 3.5/10[33]
GamePro5/5 звездица[34]
(PSP) 4/5 звездица[35]
Game RevolutionB[36]
(GC & PSP) B−[37][38]
GameSpot(GBA) 8/10[39]
(PSP) 7.9/10[40]
7.4/10[41]
(NDS) 7.2/10[42]
(GC) 7.1/10[43]
GameSpy4.5/5 звездица[44][45][46]
(PSP) 3.5/5 звездица[47]
(NDS) 3/5 звездица[48]
IGN9.1/10[54]
(PS2) 9/10[55]
(GC) 8.3/10[56]
(GBA) 8/10[57]
(PSP) 7.9/10[58]
(NDS) 7/10[59]
Nintendo Power(GC) 3.8/5[60]
(NDS) 6/10[61]
(GBA) 2.8/5[62]
OPM (US)(PS2) 5/5 звездица[63]
(PSP) 3.5/5 звездица[64]
OXM (US)8.9/10[65]
PC Gamer (US)88%[66]
Detroit Free Press4/4 звездице[21]
The Times4/5 звездица[24]

Spoljašnji linkovi[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ „Online Service Updates”. Electronic Arts. Архивирано из оригинала на датум 1. 03. 2010. Приступљено 11. 08. 2015. 
  2. ^ Hinkle, David (17. 02. 2010). „Next wave of EA game server shutdowns detailed”. Engadget (Joystiq). Приступљено 11. 08. 2015. 
  3. ^ „Need for Speed Underground 2 for Mobile”. GameRankings. Приступљено 11. 08. 2015. 
  4. 4,0 4,1 „Need for Speed: Underground 2 for PC”. GameRankings. Приступљено 12. 03. 2013. 
  5. 5,0 5,1 „Need for Speed: Underground 2 for PC Reviews”. Metacritic. Приступљено 12. 03. 2013. 
  6. 6,0 6,1 „Need for Speed Underground 2 for Xbox”. GameRankings. Приступљено 12. 03. 2013. 
  7. 7,0 7,1 „Need for Speed Underground 2 (xbx: 2004): Reviews”. Metacritic. Архивирано из оригинала на датум 13. 09. 2008. Приступљено 11. 08. 2015. 
  8. 8,0 8,1 „Need for Speed Underground 2 for PlayStation 2”. GameRankings. Приступљено 12. 03. 2013. 
  9. 9,0 9,1 „Need for Speed Underground 2 for PlayStation 2 Reviews”. Metacritic. Приступљено 12. 03. 2013. 
  10. 10,0 10,1 „Need for Speed Underground 2 for GameCube”. GameRankings. Приступљено 12. 03. 2013. 
  11. 11,0 11,1 „Need for Speed Underground 2 for GameCube Reviews [mislabeled as "Xbox"]”. Metacritic. Архивирано из оригинала на датум 13. 09. 2008. Приступљено 11. 08. 2015. 
  12. 12,0 12,1 „Need for Speed Underground Rivals for PSP”. GameRankings. Приступљено 11. 08. 2015. 
  13. 13,0 13,1 „Need for Speed Underground Rivals for PSP Reviews”. Metacritic. Приступљено 11. 08. 2015. 
  14. 14,0 14,1 „Need for Speed Underground 2 for Game Boy Advance”. GameRankings. Приступљено 12. 03. 2013. 
  15. 15,0 15,1 „Need for Speed Underground 2 for Game Boy Advance Reviews”. Metacritic. Приступљено 12. 03. 2013. 
  16. 16,0 16,1 „Need for Speed Underground 2 for DS”. GameRankings. Приступљено 12. 03. 2013. 
  17. 17,0 17,1 „Need for Speed Underground 2 for DS Reviews”. Metacritic. Приступљено 12. 03. 2013. 
  18. ^ „ニード・フォー・スピード アンダーグラウンド ライバルズ”. Famitsu. 846. 5. 03. 2005. 
  19. ^ Score, Avery (15. 07. 2005). „Need for Speed Underground 2 Review (Mobile)”. GameSpot. Приступљено 12. 08. 2015. 
  20. ^ Buchanan, Levi (13. 07. 2005). „Need for Speed Underground 2 (Cell)”. IGN. Приступљено 12. 08. 2015. 
  21. 21,0 21,1 Schaefer, Jim (27. 03. 2005). „A FAB FIVE: First PSP games race to the front of the pack”. Detroit Free Press. Архивирано из оригинала на датум 29. 03. 2005. Приступљено 12. 08. 2015. 
  22. ^ Hill, Jason (24. 09. 2005). „Need for Speed Underground Rivals”. The Sydney Morning Herald. Приступљено 12. 08. 2015. 
  23. ^ Ring, Bennett (23. 10. 2004). „Hot wheels”. The Sydney Morning Herald. Приступљено 12. 08. 2015. 
  24. 24,0 24,1 Wapshott, Tim (4. 12. 2004). „Need for Speed Underground 2”. The Times. Архивирано из оригинала на датум 21. 08. 2008. Приступљено 12. 08. 2015. (потребна претплата)
  25. ^ Balestriere, Vincent (15. 06. 2015). „Need For Speed 2015: EA Reboots Franchise With 'Underground' Street Cred”. International Business Times. IBT Media. Приступљено 22. 08. 2015. 
  26. ^ staff, Edge (25. 12. 2004). „Need for Speed Underground 2”. Edge (144): 60. 
  27. ^ staff, EGM (25. 12. 2004). „Need for Speed Underground 2 (GC, PS2, XBOX)”. Electronic Gaming Monthly (186): 96. 
  28. ^ staff, EGM (мај 2005). „Need for Speed Underground Rivals”. Electronic Gaming Monthly]] (191): 94. 
  29. ^ Reed, Kristan (22. 11. 2004). „Need for Speed Underground 2 (Xbox)”. Eurogamer. Приступљено 12. 08. 2015. 
  30. ^ Jennings, Ronan (3. 10. 2005). „Need for Speed Underground: Rivals”. Eurogamer. Приступљено 12. 08. 2015. 
  31. ^ McNamara, Andy (децембар 2004). „Need for Speed: Underground 2 (GC, PS2, Xbox)”. Game Informer (140): 162. Архивирано из оригинала на датум 8. 01. 2006. Приступљено 11. 08. 2015. 
  32. ^ Mason, Lisa (мај 2005). „Need for Speed Underground: Rivals”. Game Informer (145): 132. Архивирано из оригинала на датум 21. 08. 2009. Приступљено 11. 08. 2015. 
  33. ^ Mason, Lisa (фебруар 2005). „Need for Speed: Underground 2 (GBA)”. Game Informer (142): 125. Архивирано из оригинала на датум 10. 06. 2009. Приступљено 11. 08. 2015. 
  34. ^ Four-Eyed Dragon (15. 11. 2004). „Need for Speed Underground 2 (GC, PS2, Xbox)”. GamePro. Архивирано из оригинала на датум 7. 02. 2005. Приступљено 12. 08. 2015. 
  35. ^ Four-Eyed Dragon (22. 03. 2005). „Need for Speed Underground Rivals Review for PSP”. GamePro. Архивирано из оригинала на датум 23. 03. 2005. Приступљено 12. 08. 2015. 
  36. ^ Gee, Brian (29. 11. 2004). „Need for Speed Underground 2 Review (PC, PS2, Xbox)”. Game Revolution. Приступљено 13. 08. 2015. 
  37. ^ Gee, Brian (29. 11. 2004). „Need for Speed: Underground 2 - GameCube”. Game Revolution. Архивирано из оригинала на датум 25. 07. 2008. Приступљено 13. 08. 2015. 
  38. ^ Dodson, Joe (14. 04. 2005). „Need for Speed Underground Rivals Review”. Game Revolution. Приступљено 13. 08. 2015. 
  39. ^ Provo, Frank (17. 11. 2004). „Need for Speed Underground Review (GBA)”. GameSpot. Приступљено 12. 08. 2015. 
  40. ^ Gerstmann, Jeff (17. 03. 2005). „Need for Speed Underground Rivals Review”. GameSpot. Приступљено 12. 08. 2015. 
  41. ^ Gerstmann, Jeff (16. 11. 2004). „Need for Speed Underground 2 Review (PC, PS2, Xbox)”. GameSpot. Приступљено 12. 08. 2015. 
  42. ^ Gerstmann, Jeff (26. 05. 2005). „Need for Speed Underground 2 Review (DS)”. GameSpot. Приступљено 12. 08. 2015. 
  43. ^ Gerstmann, Jeff (16. 11. 2004). „Need for Speed Underground 2 Review (GC)”. GameSpot. Приступљено 12. 08. 2015. 
  44. ^ O'Donnell, Ryan (17. 11. 2004). „GameSpy: Need for Speed Underground 2 (PC)”. GameSpy. Приступљено 12. 08. 2015. 
  45. ^ O'Donnell, Ryan (17. 11. 2004). „GameSpy: Need for Speed Underground 2 (PS2, Xbox)”. GameSpy. Приступљено 12. 08. 2015. 
  46. ^ O'Donnell, Ryan (17. 11. 2004). „GameSpy: Need for Speed Underground 2 (GCN)”. GameSpy. Приступљено 12. 08. 2015. 
  47. ^ Williams, Bryn (25. 03. 2005). „GameSpy: Need for Speed Underground Rivals”. GameSpy. Приступљено 12. 08. 2015. 
  48. ^ Chapman, David (23. 05. 2005). „GameSpy: Need for Speed Underground 2 (NDS)”. GameSpy. Приступљено 12. 08. 2015. 
  49. ^ Zacarias, Eduardo (26. 11. 2004). „Need for Speed Underground 2 - XB - Review”. GameZone. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2008. Приступљено 12. 08. 2015. 
  50. ^ Knutson, Michael (22. 11. 2004). „Need for Speed Underground 2 - PC - Review”. GameZone. Архивирано из оригинала на датум 2. 10. 2008. Приступљено 12. 08. 2015. 
  51. ^ Romano, Natalie (28. 11. 2004). „Need for Speed Underground 2 - GC - Review”. GameZone. Архивирано из оригинала на датум 28. 09. 2008. Приступљено 12. 08. 2015. 
  52. ^ Sandoval, Angelina (18. 04. 2005). „Need for Speed Underground Rivals - PSP - Review”. GameZone. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2008. Приступљено 12. 08. 2015. 
  53. ^ Knutson, Michael (22. 05. 2005). „Need for Speed Underground 2 - NDS - Review”. GameZone. Архивирано из оригинала на датум 28. 09. 2008. Приступљено 12. 08. 2015. 
  54. ^ Perry, Douglass C. (12. 11. 2004). „Need for Speed Underground 2 (PC, Xbox)”. IGN. Приступљено 12. 08. 2015. 
  55. ^ Perry, Douglass C. (12. 11. 2004). „Need for Speed Underground 2 (PS2)”. IGN. Приступљено 12. 08. 2015. 
  56. ^ Perry, Douglass C. (12. 11. 2004). „Need for Speed Underground 2 (GCN)”. IGN. Приступљено 12. 08. 2015. 
  57. ^ Harris, Craig (9. 12. 2004). „Need for Speed Underground 2 (GBA)”. IGN. Приступљено 12. 08. 2015. 
  58. ^ McNamara, Tom (21. 03. 2005). „Need for Speed Underground Rivals”. IGN. Приступљено 12. 08. 2015. 
  59. ^ Harris, Craig (13. 05. 2005). „Need for Speed Underground 2 (NDS)”. IGN. Приступљено 12. 08. 2015. 
  60. ^ „Need for Speed Underground 2 (GC)”. Nintendo Power. 188: 113. фебруар 2005. 
  61. ^ „Need for Speed Underground 2 (DS)”. Nintendo Power. 193: 99. јул 2005. 
  62. ^ „Need for Speed Underground 2 (GBA)”. Nintendo Power. 187: 140. јануар 2005. 
  63. ^ „Need for Speed Underground 2”. Official U.S. PlayStation Magazine: 120. децембар 2004. 
  64. ^ „Need for Speed Underground Rivals”. Official U.S. PlayStation Magazine: 108. мај 2005. 
  65. ^ „Need for Speed Underground 2”. Official Xbox Magazine: 76. 25. 12. 2004. 
  66. ^ „Need for Speed Underground 2”. PC Gamer: 54. фебруар 2005.