o-Krezol

Из Википедије, слободне енциклопедије
o-Krezol
Kekulé, skeletal formula of o-cresol with some implicit hydrogens shown
Spacefill model of o-cresol
Nazivi
Sistemski IUPAC naziv
2-Metilfenol[1]
Drugi nazivi
2-Hidroksitoluen
Identifikacija
3D model (Jmol)
3DMet B00313
Bajlštajn 506917
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.002.204
EC broj 202-423-8
Gmelin Referenca 101619
KEGG[2]
MeSH 2-Cresol
RTECS GO6300000
UNII
UN broj 2076, 3455
Svojstva
C7H8O
Molarna masa 108,14 g·mol−1
Agregatno stanje Bezbojni kristali
Gustina 1,0465 g cm-3
Tačka topljenja 31 °C; 88 °F; 304 K
Tačka ključanja 191 °C; 376 °F; 464 K
31 g dm-3 (na 40 °C)
Rastvorljivost u etanol meša se (na 30 °C)
Rastvorljivost u dietil etar Meša se (na 30 °C)
log P 1.962
Napon pare 40 Pa (na 20 °C)
Kiselost (pKa) 10,316
Baznost (pKb) 3,681
Indeks refrakcije (nD) 1,5353
Viskoznost 35,06 cP (na 45 °C)
Termohemija
Specifični toplotni kapacitet, C 154,56 J K-1 mol-1
Standardna molarna entropija So298 165,44 J K-1 mol-1
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 -204,3 kJ mol-1
Std entalpija
sagorevanja
ΔcHo298
-3,6936 MJ mol-1
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja External MSDS
Toxic T Corrosive C
R-oznake R24/25, R34
S-oznake (S1/2), S36/37/39, S45
Tačka paljenja 81 °C
5.989 °C (10.812 °F; 6.262 K)
Srodna jedinjenja
Srodne materije
m-krezol, p-krezol, fenol
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Orto-krezol (2-metilfenol) je fenol sa formulom (CH3)C6H4(OH).[5][6]

On je izomer p-krezola, m-krezola i anizola. Krezoli su široko rasprostranjeni u prirodi. Njihova tačka topljenja je blizo sobne temperature. Poput drugih tipova fenola, oni se sporo oksiduju pri dugotrajnom izlaganju vazduhu. Nečistoće često daju krezolima žućkastu boju.

Reference[уреди]

  1. „2-Cresol - PubChem Public Chemical Database”. The PubChem Project. USA: National Center for Biotechnology Information. 
  2. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  4. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  6. Morrison Robert Thornton; Boyd Robert Neilson (2006). Organic chemistry. Engelwood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 8120307658. 

Spoljašnje veze[уреди]