Ratni slon

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ratni slonovi na Hanibalovim barkama pri prelazu Rone, rad Henrija Mote (1878).

Ratni slon je slon koji je treniran i vođen od strane ljudi. Njihova glavna svrha bila je probijanje ratnih linija i plašenje neprijatelja.

Ratni slonovi su bili glavni element velikih borbi u toku srednjeg veka ali njihovo korišćenje je smanjeno tokom ranog novog veka usled širenja vatrenog oružja. Ali je njihovo korišćenje u borbi nastavljeno u nekim delovima sveta poput Tajlanda i Vietnama do 19. veka.[1][2]

Dresiranje[уреди | уреди извор]

Prikaz iz 17. veka mitološkog rata Lanke iz drevnog indijskog epa Ramajana, na kome se vide ratni slonovi.

Jahač, dreser ili čuvar slonova se zove mahaut.[3][4] Mahauti su odgovorni za hvatanje i rukovanje slonovima. Da bi to postigli, oni koriste metalne lance i specijaliziranu kuku zvanu ankus ili slonovski god. Prema Čanakjevom zapisu u Artašastri, prvo bi mahaut morao da navikne slona da bude vođen.[5] Slon bi morao da nauči kako da podignesvoje noge da bi pomogao jahaču da se popne. Zatim se slonovi uče da trče i manevrišu oko prepreka i da se kreću u formaciji.[5] Ti slonovi bi bili sposobni da nauče kako da sistematski gaze i napadaju neprijatelje.

Prva pripitomljena slonovska vrsta je bio azijski slon, koji je korišten za poljoprivredne svrhe. Pripitomljavanje slonova – ne potpuna domestikacija, pošto su oni još uvek hvatani u divljini, umesto da se uzgajaju u zatočeništvu – se pretpostavlja da je započeta na tri različita mesta. Najstarija evidencija potiče iz civilizacije doline Inda, iz perioda oko 4500 pne.[6] Arheološka evidencija za prisustvo divljih slonova u dolini Žute reke tokom perioda dinastije Šang (1600–1100 pne) ukazuje na to da su slonovi takođe korišteni u ratovanju.[7] Populacije divljih slonova u Mesopotamiji i Kini su brzo opale usled deforestacije i rasta ljuske populacije: do c. 850 pne mesopotamijski slonovi su bili izumrli, i do c. 500 pne kineski slonovi su imali ozbiljno umanjene populacije i ograničeni na oblasti daleko na jug od Žute reke.

Hvatanje slonova iz divljine i dalje je bio težak zadatak, ali neophodan s obzirom na teškoće uzgoja u zatočeništvu i dugo vreme potrebno da slon dostigne dovoljnu zrelost da se uključi u bitku. Šezdesetogodišnji ratni slonovi uvek su se smatrali najpogodnijim za borbenu službu, a pokloni slonova ovog doba smatrali su se posebno izdašnim.[8]:p. 80 U današnje vreme se smatra da je slon na svom vrhuncu sposobnosti i snage u starostnom opsegu 25 do 40. Mada se, čak i slonovi stari 80 godina koriste u lovu na tigrove, jer su disciplinovaniji i iskusniji.[8]:p. 81

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Chakrvarti, P. The Art of War in Ancient India, (2003).
  2. ^ Charles, Michael B. "The Rise of the Sassanian Elephant Corps: Elephants and the Later Roman Empire", Iranica Antiqua 42 (2007) 301-346.
  3. ^ Chinnock, E. J. The Anabasis of Alexander: The Battle of Gaugamela by Arrian (trans).
  4. ^ Mahout". Absolute Elephant Information Encyclopedia. http://www.elephant.se/mahout.php Архивирано на сајту Wayback Machine (1. фебруар 2016)
  5. 5,0 5,1 Kenoyer, Jonathan M.; Heuston, Kimberley Burton (2005). The Ancient South Asian World (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 9780195222432. 
  6. ^ „History Of The Domestication Of Animal”. Historyworld.net. Приступљено 21. 05. 2018. 
  7. ^ Schafer 1957, стр. 289-290.
  8. 8,0 8,1 Singh, Sarva Daman. Ancient Indian Warfare: With Special Reference to the Vedic Period (на језику: енглески). Motilal Banarsidass. ISBN 9788120804869. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13597-7 .
  • Chakrvarti, P. The Art of War in Ancient India, (2003).
  • Charles, Michael B. "The Rise of the Sassanian Elephant Corps: Elephants and the Later Roman Empire", Iranica Antiqua 42 (2007) 301-346.
  • Chinnock, E. J. The Anabasis of Alexander: The Battle of Gaugamela by Arrian (trans).
  • Davis, Paul K. 100 Decisive Battles from Ancient Times to the Present: The World's Major Battles and How They Shaped History. (1999)
  • Ebrey, Patricia Buckley, Anne Walthall, James Palais East Asia: A Cultural, Social, and Political History. Boston: Houghton Mifflin Company. 2006. ISBN 978-0-618-13384-0..
  • Fox, Robin L. Alexander the Great, Penguin. 2004. ISBN 978-0-14-102076-1..
  • Goldworthy, Adrian The Fall of Carthage: The Punic Wars 265-146 BC, Orion. 2003. ISBN 978-0-304-36642-2..
  • Gowers, William "The African Elephant in Warfare," African Affairs, Vol. 46 No. 182.
  • Jayawardhene, Jayantha Elephant in Sri Lanka (1994).
  • Joregensen, Christer, Eric Niderost and Rob S. Rice Fighting Techniques of the Oriental World, Amber Books (2008).
  • Keegan, John A History of Warfare, Pimlico. 1993. ISBN 978-0-679-73082-8..
  • Kistler, John M. War Elephants, Westport, CT: Praeger, (2006).
  • Nossov, Konstantin War Elephants. 2008. ISBN 978-1-84603-268-4..
  • Peers, C.J. (2006), Soldiers of the Dragon: Chinese Armies 1500 BC - AD 1840, Osprey Publishing Ltd 
  • Rance, Philip, "Elephants in Warfare in Late Antiquity", Acta Antiqua Academiae Scientiarum Hungaricae 43 (2003) 355-384.
  • Rance, Philip, "Hannibal, Elephants and Turrets in Suda Θ 438 [Polybius Fr. 162B] – An Unidentified Fragment of Diodorus", Classical Quarterly 59.1 (2009) 91-111.
  • Rawlinson, George The Seven Great Monarchies of the Ancient Eastern World: The Seventh Monarchy: History of the Sassanian or New Persian Empire (1885; reprint 2007). ISBN 978-1-4286-4792-3..
  • Said, Edward Orientalism. 1978. ISBN 978-0-394-74067-6..
  • Sankalia, H.D., Ramayana: Myth or Reality, New Delhi (1963).
  • Schafer, Edward H. "War Elephants in Ancient and Medieval China," Oriens (Volume 10, Number 2, 1957): 289–291.
  • Scullard, H., "Hannibal's elephants", Numismatic Chronicle (ser. 6) 8 (1948) 158-68
  • Scullard, H. H. The Elephant in the Greek and Roman World. London: 1974. ISBN 978-0-500-40025-8..
  • Sun, Laichen. "Chinese Military Technology and Dai Viet: c. 1390-1497", Asia Research Institute Working Paper Series No. 11, Asia Research Institute, Singapore (2003).
  • White, Horace (ed) Appian, The Foreign Wars (1899).

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]