Ratni slon

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ratni slonovi na Hanibalovim barkama pri prelazu Rone, rad Henrija Mote (1878).

Ratni slon je slon koji je treniran i vođen od strane ljudi. Njihova glavna svrha bila je probijanje ratnih linija i plašenje neprijatelja.

Ratni slonovi su bili glavni element velikih borbi u toku srednjeg veka ali njihovo korišćenje je smanjeno tokom ranog novog veka usled širenja vatrenog oružja. Ali je njihovo korišćenje u borbi nastavljeno u nekim delovima sveta poput Tajlanda i Vietnama do 19. veka.[1][2]

Dresiranje[уреди]

Prikaz iz 17. veka mitološkog rata Lanke iz drevnog indijskog epa Ramajana, na kome se vide ratni slonovi.

Jahač, dreser ili čuvar slonova se zove mahaut.[3][4] Mahauti su odgovorni za hvatanje i rukovanje slonovima. Da bi to postigli, oni koriste metalne lance i specijaliziranu kuku zvanu ankus ili slonovski god. Prema Čanakjevom zapisu u Artašastri, prvo bi mahaut morao da navikne slona da bude vođen.[5] Slon bi morao da nauči kako da podignesvoje noge da bi pomogao jahaču da se popne. Zatim se slonovi uče da trče i manevrišu oko prepreka i da se kreću u formaciji.[5] Ti slonovi bi bili sposobni da nauče kako da sistematski gaze i napadaju neprijatelje.

Prva pripitomljena slonovska vrsta je bio azijski slon, koji je korišten za poljoprivredne svrhe. Pripitomljavanje slonova – ne potpuna domestikacija, pošto su oni još uvek hvatani u divljini, umesto da se uzgajaju u zatočeništvu – se pretpostavlja da je započeta na tri različita mesta. Najstarija evidencija potiče iz civilizacije doline Inda, iz perioda oko 4500 pne.[6] Arheološka evidencija za prisustvo divljih slonova u dolini Žute reke tokom perioda dinastije Šang (1600–1100 pne) ukazuje na to da su slonovi takođe korišteni u ratovanju.[7] Populacije divljih slonova u Mesopotamiji i Kini su brzo opale usled deforestacije i rasta ljuske populacije: do c. 850 pne mesopotamijski slonovi su bili izumrli, i do c. 500 pne kineski slonovi su imali ozbiljno umanjene populacije i ograničeni na oblasti daleko na jug od Žute reke.

Hvatanje slonova iz divljine i dalje je bio težak zadatak, ali neophodan s obzirom na teškoće uzgoja u zatočeništvu i dugo vreme potrebno da slon dostigne dovoljnu zrelost da se uključi u bitku. Šezdesetogodišnji ratni slonovi uvek su se smatrali najpogodnijim za borbenu službu, a pokloni slonova ovog doba smatrali su se posebno izdašnim.[8]:p. 80 U današnje vreme se smatra da je slon na svom vrhuncu sposobnosti i snage u starostnom opsegu 25 do 40. Mada se, čak i slonovi stari 80 godina koriste u lovu na tigrove, jer su disciplinovaniji i iskusniji.[8]:p. 81

Reference[уреди]

  1. ^ Chakrvarti, P. The Art of War in Ancient India, (2003).
  2. ^ Charles, Michael B. "The Rise of the Sassanian Elephant Corps: Elephants and the Later Roman Empire", Iranica Antiqua 42 (2007) 301-346.
  3. ^ Chinnock, E. J. The Anabasis of Alexander: The Battle of Gaugamela by Arrian (trans).
  4. ^ Mahout". Absolute Elephant Information Encyclopedia. http://www.elephant.se/mahout.php
  5. 5,0 5,1 Kenoyer, Jonathan M.; Heuston, Kimberley Burton (2005). The Ancient South Asian World (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 9780195222432. 
  6. ^ „History Of The Domestication Of Animal”. Historyworld.net. Приступљено 21. 05. 2018. 
  7. ^ Schafer 1957, стр. 289-290.
  8. 8,0 8,1 Singh, Sarva Daman. Ancient Indian Warfare: With Special Reference to the Vedic Period (на језику: енглески). Motilal Banarsidass. ISBN 9788120804869. 

Literatura[уреди]

  • Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13597-7 .
  • Chakrvarti, P. The Art of War in Ancient India, (2003).
  • Charles, Michael B. "The Rise of the Sassanian Elephant Corps: Elephants and the Later Roman Empire", Iranica Antiqua 42 (2007) 301-346.
  • Chinnock, E. J. The Anabasis of Alexander: The Battle of Gaugamela by Arrian (trans).
  • Davis, Paul K. 100 Decisive Battles from Ancient Times to the Present: The World's Major Battles and How They Shaped History. (1999)
  • Ebrey, Patricia Buckley, Anne Walthall, James Palais East Asia: A Cultural, Social, and Political History. Boston: Houghton Mifflin Company. 2006. ISBN 978-0-618-13384-0..
  • Fox, Robin L. Alexander the Great, Penguin. 2004. ISBN 978-0-14-102076-1..
  • Goldworthy, Adrian The Fall of Carthage: The Punic Wars 265-146 BC, Orion. 2003. ISBN 978-0-304-36642-2..
  • Gowers, William "The African Elephant in Warfare," African Affairs, Vol. 46 No. 182.
  • Jayawardhene, Jayantha Elephant in Sri Lanka (1994).
  • Joregensen, Christer, Eric Niderost and Rob S. Rice Fighting Techniques of the Oriental World, Amber Books (2008).
  • Keegan, John A History of Warfare, Pimlico. 1993. ISBN 978-0-679-73082-8..
  • Kistler, John M. War Elephants, Westport, CT: Praeger, (2006).
  • Nossov, Konstantin War Elephants. 2008. ISBN 978-1-84603-268-4..
  • Peers, C.J. (2006), Soldiers of the Dragon: Chinese Armies 1500 BC - AD 1840, Osprey Publishing Ltd 
  • Rance, Philip, "Elephants in Warfare in Late Antiquity", Acta Antiqua Academiae Scientiarum Hungaricae 43 (2003) 355-384.
  • Rance, Philip, "Hannibal, Elephants and Turrets in Suda Θ 438 [Polybius Fr. 162B] – An Unidentified Fragment of Diodorus", Classical Quarterly 59.1 (2009) 91-111.
  • Rawlinson, George The Seven Great Monarchies of the Ancient Eastern World: The Seventh Monarchy: History of the Sassanian or New Persian Empire (1885; reprint 2007). ISBN 978-1-4286-4792-3..
  • Said, Edward Orientalism. 1978. ISBN 978-0-394-74067-6..
  • Sankalia, H.D., Ramayana: Myth or Reality, New Delhi (1963).
  • Schafer, Edward H. "War Elephants in Ancient and Medieval China," Oriens (Volume 10, Number 2, 1957): 289–291.
  • Scullard, H., "Hannibal's elephants", Numismatic Chronicle (ser. 6) 8 (1948) 158-68
  • Scullard, H. H. The Elephant in the Greek and Roman World. London: 1974. ISBN 978-0-500-40025-8..
  • Sun, Laichen. "Chinese Military Technology and Dai Viet: c. 1390-1497", Asia Research Institute Working Paper Series No. 11, Asia Research Institute, Singapore (2003).
  • White, Horace (ed) Appian, The Foreign Wars (1899).

Spoljašnje veze[уреди]