Squatina dumeril

С Википедије, слободне енциклопедије

Squatina dumeril
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Chondrichthyes
Ред: Squatiniformes
Породица: Squatinidae
Род: Squatina
Врста:
S. dumeril
Биномно име
Squatina dumeril
Lesueur, 1818
Распрострањеност на мапи света[1]

Squatina dumeril је врста рибе која припада роду Squatina из породице Squatinidae и аутохтона је за северозападне воде Атлантског океана. Пописана је у источним водама Сједињених Америчких Држава, од севера Мексичког залива до Карипског мора.

Ова ајкула настањује плитке обалне воде током лета и јесени, а дубоке воде током зиме и пролећа. Сиве је или браон броје са раштрканим малим тамном мрљама. Ова врста досеже од 1,2 до 1,5 м дужине. Храни се углавном ситним рибама и лигњама, а лови из заседе. Тек рођене јединке хране се жуманцем, женке имају вишегодишњи репродуктивни циклус и рађају од 4 до 25 јединки у пролеће или почетком лета, после 12 месеци гестацијског периода.

Squatina dumeril није агресивна, али напада ако се осети угроженом. Иако економски није цењена, често се лови мрежама.[2]

Опис и таксономија[уреди | уреди извор]

Француски природњак Чарсл Лесур описао је ову врсту 1818. године у часопису Academy of Natural Sciences of Philadelphia. Раније се Squatina dumeril сматрала истом врстом као склат. Лесур је своју студију засновао на одраслом мужјаку дужине 1,2 м, уловљеном у источним водама Сједињених Америчких Држава.[3] На основу филогетске анализе закључено је да су Squatina dumeril и Squatina californica сестринске врсте.

Squatina dumeril има спљоштено тело са великим грудним и карличним перајима. Кожни набори дуж бочних страна главе имају кратке рубове. Велике очи налазе се на врху главе, а на њима су истакнути шарени капци. Ноздрве ове врсте су шиљате са глатким или благо испрекиданим ивицама. Уста су шиљата, а чељусти садрже 10 горњих и 9 доњих зуба. Сваки зуб има широку базу и један шиљати рез са главним ивицама. Squatina dumeril има пет пари шкржних прореза.

Пераја ове врсте су широка са уским задњим врховима. Два леђна пераја су сличне величине и облика, а постављена су на задњем делу тела. Доњи режањ каудалног пераја је већи од горњег. Боја доњег дела тела ове врсте варира од зелене, плаво-сиве до црвено-смеше, са много малих тамних и понекада неправилних мрља. Ова врсте досеже од 1,3 до 1,5 м у дужину, а буде тешка до 16 кг.[3]

Биологија и контакт са људима[уреди | уреди извор]

Squatina dumeril настањује воде Атлантског океана од Масачусетса до Флорида Кејса, ге је уобичајена. Такође, пописана је у Мексичком заливу, а посотоје непотрвђени подаци да настањује воде Кубе, Јамајке, Никарагве и Венецулеле. Јужни опсег ове врсте је неизвестан, због збрке са сличним врстама.[3]

Због тога што насељавају дубоке воде, постоји врло мали број података о овој врсти. Током већег дела дана ова врста проводи време на пешчаном или муљевитом дну. У источном водама Сједињених Америчких Држава, документовано је да ова врста сезонски мигрира. Лети се креће према обали до дубина мањих од 35 м, а може се наћи и у водама дубоким само неколико метара.[4] Зиму и пролеће проводи на дубинама од 90 м, а поједини примерци забележени су и на 1290 м дубине..[3][2]

Squatina dumeril је предатор који лови из заседе, углавном укопан у песак или седимент. Његова исхрана састоји се од ситних риба, али храни се и раковима, шкампима и шкољкама.[2][5] Лови подједнако дању и ноћу.[6] Разноликост плена највећа је у јесен, а најмање бира хранузими.[7] У северним водама Мексичког залива најважније врсте којима се храни Squatina dumeril су Micropogonias undulatus, Stenotomus caprinus, Leiostomus xanthurus, Peprilus burti, Mullus auratus, Upeneus parvus и Doryteuthis pealeii. Исхрана ове врсте разликује се по годишњим добима, Squatina dumeril најчешће зими једе лигње. Познати паразит ове врсте је Eudactylina spinula.[8]

Попут осталих морских паса, ова врста храни се жуманцем док је у ембриону. Зреле женке имају један функционални јајник са леве стране и две функционалне матернице. Парење се обавља у пролеће, женке се размножавају једном у две године, а можда и дуже.[3][9] Величина младих примерака варира и креће се до 25, а није повезана са величином женке.[3][9] Период гестације траје око 12 месеци, а женке се угланом порађају између фебруара и јуна надубинама до 30 м. Тек рођени примерци су дужине од 25 до 30 цм.[3][6] Мужјаци полно сазревају када буду 93 цм дужине, а женке када буду дужине око 86 цм.[10][1]

Иако ова врста није агресивна према људима, Squatina dumeril може нанети озбиљне повреде, ако буде изазван.[3][9] Међународна унија за заштиту природе оценила је да за ову врсту постоји мала брига.[6]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Squatina dumeril може бити жућкасте боје и имати мале тамне мрље
    Squatina dumeril може бити жућкасте боје и имати мале тамне мрље
  • Задња страна тела врсте Squatina dumeril
    Задња страна тела врсте Squatina dumeril
  • Вилица
    Вилица
  • Вилица
    Вилица
  • Централни зуби
    Централни зуби
  • Доња вилица
    Доња вилица

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Baremore, I. 2019. Squatina dumeril. The IUCN Red List of Threatened Species 2019: e.T197087A22515424. „Squatina dumeril: Baremore, I”. 2017. doi:10.2305/IUCN.UK.2019-1.RLTS.T197087A22515424.en. . Downloaded on 26 July 2019.
  2. ^ а б в Baremore, I.E.; Murie, D.J.; Carlson, J.K. (2010). „Seasonal and size-related differences in diet of the Atlantic angel shark Squatina dumeril in the northeastern Gulf of Mexico”. Aquatic Biology. 8 (2): 125—136. doi:10.3354/ab00214 Слободан приступ. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж Castro, J.H. (2011). The Sharks of North America. Oxford University Press. стр. 167—169. ISBN 978-0-19-539294-4. 
  4. ^ Pearse, A.S. (1950). „A new species of parasitic copepod from the angel shark”. The Journal of Parasitology. 36 (6): 515—516. JSTOR 3273282. doi:10.2307/3273282. 
  5. ^ Baremore, I.E.; Murie, D.J.; Carlson, J.K. (2008). „Prey selection by the Atlantic angel shark Squatina dumeril in the northeastern Gulf of Mexico”. Bulletin of Marine Science. 82 (3): 297—313. 
  6. ^ а б в Baremore, I. E. (2010). „Reproductive aspects of the Atlantic angel shark Squatina dumeril”. Journal of Fish Biology. 76 (7): 1682—1695. PMID 20557624. doi:10.1111/j.1095-8649.2010.02608.x. 
  7. ^ Driggers, Williams B.. (2018). „Distribution of angel sharks (Squatinidae) in United States waters of the western North Atlantic Ocean” (PDF). Fishery Bulletin. 116 (3–4): 337—347. S2CID 54807345. doi:10.7755/FB.116.3-4.11. 
  8. ^ Lesueur, C.A. (1818). „Description of several new species of North American fishes”. Journal of the Academy of Natural Sciences of Philadelphia. 1 (2): 222—235, 359—368. 
  9. ^ а б в Compagno, L.J.V. (1984). Sharks of the World: An Annotated and Illustrated Catalogue of Shark Species Known to Date. Food and Agricultural Organization of the United Nations. стр. 145—146. ISBN 92-5-101384-5. 
  10. ^ Stelbrink, B.; von Rintelen, T.; Cliff, G.; Kriwet, J. (2010). „Molecular systematics and global phylogeography of angel sharks (genus Squatina)”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 54 (2): 395—404. PMID 19647086. doi:10.1016/j.ympev.2009.07.029. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Samuel AM (1918) The herring: its effect on the history of Britain. 1918.  J. Murray. Original from the University of Michigan.
  • Frank Stephenson, E. (2007). Herring Fishermen: Images of an Eastern North Carolina Tradition. History Press. ISBN 9781596292697. 
  • Waters B (1809) Letters upon the subject of the herring fishery: addressed to the secretary of the Honourable the Board for the Herring Fishery at Edinburgh, to which is added, a petition to the lords of the treasury on the same subject Original from Harvard University.
  • Food and Agriculture Organization (1992). FAO yearbook 1990. Fishery statistics. Catches and landings FAO Fish. Ser. (38). FAO Stat. Ser. 70:(105):647 p.
  • Joensen, J.S. and Å. Vedel Tåning (1970) Marine and freshwater fishes. Zoology of the Faroes LXII - LXIII, 241 p. Reprinted from,
  • Jonsson, G. (1992). Islenskir fiskar. Fiolvi, Reykjavik, 568 pp.
  • Kinzer, J. (1983) Aquarium Kiel: Beschreibungen zur Biologie der ausgestellten Tierarten. Institut für Meereskunde an der Universität Kiel. pag. var.
  • Koli, L. (1990) Suomen kalat. [Fishes of Finland] Werner Söderström Osakeyhtiö. Helsinki. 357 p. (in Finnish).
  • Laffaille, P., E. Feunteun and J.C. Lefeuvre (2000) Composition of fish communities in a European macrotidal salt marsh (the Mont Saint-Michel Bay, France) Estuar. Coast. Shelf Sci. 51(4):429-438.
  • Landbrugs -og Fiskeriministeriet. (1995). Fiskeriårbogen 1996 Årbog for den danske fiskerflåde Fiskeriårbogens Forlag ved Iver C. Weilbach & Co A/S, Toldbodgade 35, Postbox 1560, DK-1253 København K, Denmark. p 333–338, 388, 389 (in Danish).
  • Linnaeus, C. (1758) Systema Naturae per Regna Tria Naturae secundum Classes, Ordinus, Genera, Species cum Characteribus, Differentiis Synonymis, Locis 10th ed., Vol. 1. Holmiae Salvii. 824 p.
  • Munroe, Thomas, A. / Collette, Bruce B., and Grace Klein-MacPhee, eds. 2002 Herrings: Family Clupeidae. Bigelow and Schroeder's Fishes of the Gulf of Maine, Third Edition. Smithsonian Institution Press. Washington, DC, USA. 111–160. . ISBN 1-56098-951-3.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Muus, B., F. Salomonsen and C. Vibe (1990) Grønlands fauna (Fisk, Fugle, Pattedyr) Gyldendalske Boghandel, Nordisk Forlag A/S København, 464 p. (in Danish).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Squatina dumeril на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Squatina dumeril.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Squatina_dumeril&oldid=26786040”