Пређи на садржај

Stefan Banah

С Википедије, слободне енциклопедије
Stefan Banah
Ime po rođenjuStefan Banach
Datum rođenja30 mart 1892(1892-03-30)
Mesto rođenjaKrakov, Veliko Vojvodstvo Krakov
 Austrougarska
(today Poljska)
Datum smrti31. avgust 1945.(1945-08-31) (53 god.)
Mesto smrtiLavov, Ukrajinska SSR,
 Sovjetski Savez (danas Ukrajina)
PrebivališteAustrougarsa, Sovjetski Savez
Državljanstvopoljsko
UniverzitetTehnički univerzitet u Lavovu
PoslodavacUniverzitet u Lavovu
Delovanjematematika
RadoviBanahov prostor
Funkciona analiza[1]
Banahova algebra
Banah-Tarski paradoks
Banahova teorema o nepokretnoj tački
Teorema Banaha-Štajnhausa
Banah-Mazurova teorema
Teorema o otvorenom preslikavanju
Han-Banahova teorema
Teorema Banaha-Alaoglu

Stefan Banah (Poljski: [ˈstɛfan ˈbanax]; 30. mart 1892 – 31. avgust 1945) bio je poljski matematičar[2] koji se generalno smatra jednim od najznačajnijih i najuticajnijih matematičari 20. veka. On je zasnivač moderne funkcionalne analize,[3] i originalni član Matematičke škole u Lavovu. Njegovo glavno delo bila je knjiga iz 1932. godine, Théorie des opérations linéaires (Teorija linearnih operacija), prva monografija o opštoj teoriji funkcionalne analize.

Rođen u Krakovu, Banah je pohađao IV gimnaziju, srednju školu, i radio na matematičkim problemima sa svojim prijateljem Vitoldom Vilkošem. Nakon diplomiranja 1910. godine, Banah se preselio u Lavov. Međutim, tokom Prvog svetskog rata Banah se vratio u Krakov, gde se sprijateljio sa Hugom Stajnhausom. Nakon što je Banah rešio neke matematičke probleme koje je Stajnhaus smatrao teškim, objavili su svoj prvi zajednički rad. Godine 1919, sa nekolicinom drugih matematičara, Banah je osnovao matematičko društvo. Godine 1920, dobio je poziciju asistenta na Politehnici u Lavovu. U svojoj disertaciji, napisanoj 1920. godine, on je aksiomatski definisao ono što se danas naziva Banahov prostor.[4] On je organizovao Matematičku školu Lavov. Oko 1929. godine počeo je da piše svoju Teoriju linearnih operacija.

Stefan Banah je rođen 30. marta 1892. godine u Opštoj bolnici Sveti Lazar u Krakovu, tada u sastavu Austrougarske imperije, u rimokatoličkoj porodici Gorala,[5] a potom ga je otac krstio.[6][7] Banahovi roditelji su bili Stefan Greček i Katažina Banah, oboje rodom iz Podhalskog kraja.[8][9] Greček je bio vojnik Austrougarske vojske stacionirane u Krakovu. Malo se zna o Banahovoj majci.[6] Prema njegovoj krštenici, rođena je u Borovni i radila je kao kućna pomoćnica.[9]

Neobično je da se Stefan prezivao po majci umesto po oca, iako je dobio očevo ime Stefan. Vojni propisi nisu dozvoljavali vojnicima ranga Stefana Grečeka da se venčaju; on je bio redov i pošto je majka bila previše siromašna da bi izdržavala dete, par je odlučio da ga odgajaju porodica i prijatelji.[10] Stefan je prvih nekoliko godina života proveo sa svojom bakom, ali kada se ona razbolela, Greček je organizovao da njegovog sina odgajaju Frančiška Plova i njena nećakinja Marija Puhalska u Krakovu. Mladi Stefan je počeo da smatra Francišku svoju hraniteljicom, a Mariju svojom starijom sestrom.[11] U njegovim ranim godinama Banaha je podučavao Juliusz Mijen, francuski intelektualac i prijatelj porodice Plova, koji je emigrirao u Poljsku i izdržavao se fotografijom i prevodima poljske književnosti na francuski. Mijen je Banaha učio francuski i najverovatnije ga je ohrabrivao u njegovim ranim matematičkim istraživanjima.[12]

Godine 1902, Banah, sa 10 godina, upisao se u IV gimnaziju u Krakovu (poznatu i kao Gecova gimnazija). Dok je škola bila specijalizovana za humanističke nauke, Banah i njegov najbolji prijatelj Vitold Vilkoš (takođe budući matematičar) su većinu svog vremena provodili radeći na matematičkim problemima tokom raspusta i posle škole.[13] Kasnije u životu Banah je pripisao zasluge dr Kamilu Kraftu, nastavniku matematike i fizike u školi, što je podstakao njegovo interesovanje za matematiku.[14] Dok je Banah bio vredan učenik, povremeno je dobijao niske ocene (nije položio grčki tokom prvog semestra u školi), i kasnije je kritički govorio o školskim nastavnicima matematike.[15]

Nakon sticanja mature (srednjoškolske diplome) sa 18 godina 1910. godine, Banah se preselio u Lavov sa namerom da studira na Lavovskoj politehnici. U početku je odabrao inženjerstvo kao svoju oblast studija pošto je u to vreme bio ubeđen da u matematici nema ništa novo da otkrije.[16] Tokom tog perioda je takođe pohađao Jagelonski univerzitet u Krakovu na pola radnog vremena. Pošto je Banah morao da zarađuje novac da bi izdržavao svoje studije, tek je 1914. godine, konačno sa 22 godine, položio diplomske ispite.[17]

Kada je izbio Prvi svetski rat, Banah je bio oslobođen vojne službe zbog svoje levorukosti i slabog vida. Kada je Ruska armija otvorila ofanzivu prema Lavovu, Banah je otišao u Krakov, gde je proveo ostatak rata. Zarađivao je za život kao nastavnik u lokalnim školama, radio u knjižari i kao predradnik ekipe za izgradnju puteva. Pohađao je nekoliko predavanja na Jagelonskom univerzitetu u to vreme, uključujući predavanja čuvenih poljskih matematičara Stanislava Zarembe i Kazimiježa Žoravskog, ali se o tom periodu njegovog života malo zna.[18]

  1. ^ Stefan Banach (1922). „Sur les opérations dans les ensembles abstraits et leur application aux équations integrals (On operations in the abstract sets and their application to integral equations)”. Fundamenta Mathematicae (на језику: French и Polish). 3. 
  2. ^ „“Stefan Banach polish mathematician. 
  3. ^ „“Polish mathematician who founded modern functional analysis and helped develop the theory of topological vector spaces.. 
  4. ^ „Математичний міст між Краковом і Львовом: як Стефан Банах став одним із найвеличніших математиків століття - krakow1.one” (на језику: украјински). 2022-11-16. Приступљено 2022-11-16. 
  5. ^ „Home Page of Stefan Banach”. kielich.amu.edu.pl. Приступљено 19. 8. 2017. 
  6. ^ а б O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Stefan Banach”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. 
  7. ^ Stachura 1999, стр. 51.
  8. ^ Waksmundzka-Hajnos 2006, стр. 16.
  9. ^ а б Duda 2009, стр. 29.
  10. ^ Kałuża 1996, стр. 2–4
  11. ^ Kałuża 1996, стр. 1–3
  12. ^ Kałuża 1996, стр. 3
  13. ^ Kałuża 1996, стр. 137
  14. ^ Jakimowicz & Miranowicz 2007, стр. 4
  15. ^ Kałuża 1996, стр. 3–4
  16. ^ Jakimowicz & Miranowicz 2007, стр. 5
  17. ^ Kałuża 1996, стр. 13
  18. ^ Kałuża 1996, стр. 16

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]