Subduralna hematoma
| Subduralna hematoma | |
|---|---|
| Sinonimi | Subduralni hematom, subduralno krvarenje |
 | |
| Subduralna hematoma kao što je označeno strelicom sa značajnim pomeranjem srednje linije | |
| Specijalnosti | Neurohirurgija, Neurologija |
| Uzroci | Povreda glave, alkoholizam, smanjenje pritiska cerebrospinalne tečnosti[1][2] |
| Faktori rizika | Starenje, dugotrajno prekomerno konzumiranje alkohola, demencija, i curenje cerebrospinalne tečnosti[3][4] |
Subduralna hematoma (SDH) je tip krvarenja u kome se kolekcija krvi – obično, ali ne uvek povezana sa traumatskom povredom mozga – skuplja između unutrašnjeg sloja dura mater i arahnoidne materije moždanih ovojnica koje okružuju mozak. Obično je rezultat raskida u venama koje prelaze subduralni prostor.
Subduralni hematomi mogu izazvati povećanje pritiska unutar lobanje, što zauzvrat može izazvati kompresiju i oštećenje delikatnog moždanog tkiva. Akutni subduralni hematomi su često opasni po život. Hronični subduralni hematomi imaju bolju prognozu ako se pravilno leče.
Nasuprot tome, epiduralni hematomi su obično uzrokovani oštećenjima arterija, što dovodi do nakupljanja krvi između dura mater i lobanje. Treći tip krvarenja u mozgu, poznat kao subarahnoidalno krvarenje (SAH), uzrokuje krvarenje u subarahnoidalni prostor između arahnoidalne materije i pia mater. SAH se često viđa u uslovima traume ili nakon rupture intrakranijalnih aneurizama.
Znaci i simptomi[уреди | уреди извор]
Simptomi subduralnog hematoma imaju sporiji početak od onih kod epiduralnih hematoma jer uključene vene nižeg pritiska krvare sporije od arterija. Znaci i simptomi akutnog hematoma mogu se pojaviti za nekoliko minuta, ako ne i odmah,[5] ali takođe mogu biti odloženi do dve nedelje.[6] Simptomi hroničnih subduralnih hematoma obično kasne više od tri nedelje nakon povrede.[1]
Ako su krvarenja dovoljno velika da izvrše pritisak na mozak, biće prisutni znaci povećanog intrakranijalnog pritiska ili oštećenja mozga.[3] Ostali simptomi subduralne hematome mogu uključivati bilo koju kombinaciju sledećeg:[7]
- Gubitak svesti ili fluktuirajući nivoi svesti
- Razdražljivost
- Napadi
- Bol
- Utrnulost
- Glavobolja (bilo konstantna ili fluktuirajuća)
- Vrtoglavica
- Dezorijentacija
- Amnezija
- Slabost ili letargija
- Mučnina ili povraćanje
- Gubitak apetita
- Promene ličnosti
- Nemogućnost govora ili nejasan govor
- Ataksija ili otežano hodanje
- Gubitak kontrole mišića
- Promenjeni obrasci disanja
- Gubitak sluha ili zujanje u ušima (tinitus)
- Zamagljen vid
- Skrenut pogled, ili abnormalni pokreti očiju.[3]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ а б Ko BS, Lee JK, Seo BR, Moon SJ, Kim JH, Kim SH (јануар 2008). „Clinical analysis of risk factors related to recurrent chronic subdural hematoma”. Journal of Korean Neurosurgical Society. 43 (1): 11—15. PMC 2588154
. PMID 19096538. doi:10.3340/jkns.2008.43.1.11.
- ^ University of Vermont College of Medicine. "Neuropathology: Trauma to the CNS." Accessed through web archive on August 8, 2007.
- ^ а б в Imaging in Subdural Hematoma at eMedicine
- ^ Beck J, Gralla J, Fung C, Ulrich CT, Schucht P, Fichtner J, et al. (децембар 2014). „Spinal cerebrospinal fluid leak as the cause of chronic subdural hematomas in nongeriatric patients”. Journal of Neurosurgery. 121 (6): 1380—1387. PMID 25036203. S2CID 207731566. doi:10.3171/2014.6.JNS14550.
- ^ „Subdural hematoma : MedlinePlus Medical Encyclopedia”. Nlm.nih.gov. 2012-06-28. Приступљено 2012-07-27.
- ^ Mezue WC, Ndubuisi CA, Chikani MC, Achebe DS, Ohaegbulam SC (јул 2012). „Traumatic extradural hematoma in enugu, Nigeria”. Nigerian Journal of Surgery. 18 (2): 80—84. PMC 3762009 . PMID 24027399. doi:10.4103/1117-6806.103111.
- ^ „Subdural Hematoma: Types, Symptoms Treatments, Prevention”. Cleveland Clinic. Приступљено 2022-03-10.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
| Klasifikacija | |
|---|---|
| Spoljašnji resursi |
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
