Vinogradska strnadica

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Vinogradska strnadica
Emberiza hortulana, vinogradarska strnadica 3.jpg
Emberiza hortulana
Taksonomija
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Passeriformes
Porodica: Emberizidae
Rod: Emberiza
Vrsta: E. hortulana
Binomijalna nomenklatura
Emberiza hortulana
(Linnaeus, 1758)

Vinogradska strnadica[2] ili vinogradarska strnadica[3] ili vrtna strnadica[4] (Emberiza hortulana) je ptica iz porodice strnadica (Emberizidae), male grupe pevačica koja je sada odvojena od svojih najbližih srodnika zeba. Naučno ime strnadica - Emberiza potiče od staronemačke reči Embritz, na kome je imala svoje nomilno značenje, strnadica. Naučno ime vrste hortulana potiče iz italijanskog jezika, hortulane, što je označavalo ovu pticu.[5]

Vinogradarska strnadica se dugo koristila u francuskoj kuhinji, pečena i jedena cela. Ptica je korišćena u svim nivoima socijalne organizacije društva što je dovelo do drastičnog pada populacija, dovodoći do toga da je 1999 stavljena pod strogu zaštitu.

Vinogradarska strnadica
Vinogradarska strnadica na drvetu

Fizičke karakteristike[уреди]

Vinogradarska strnadica je 16 cm dugačka ptica težine između 20-25 g. Po izgledu i ponašanju neodoljivo podseća na svoju srodnu vrstu strnadicu žutovoljku (Emberiza citrinella), s tim da joj nedostaje žuto obojeno perje koje krasi žutovoljku. Glava vinogradarske strnadice je obojena zeleno-sivom bojom, pri čemu se na glavi mogu uočiti „brkovi” žute boje.

Ponašanje[уреди]

Gnezda vinogradarske strnadice su smeštena na zemlji ili blizu zemlje na visini manjoj od 1 m. Regularna ishrana ovih ptica bazira se na semenkama raznih biljaka, ali u toku odgajanja mladunaca ishranu dopunjuju razni insekti, a pre svega bube.

Јаја vinogradske strnadice

Distribucija i stanište[уреди]

Pripada grupi ptica selica. Može se sresti u većini evropskih zemalja i Zapadnoj Aziji pri čemu se može uočiti da je prisustvo ove vrste u njenom arealu rasprostranjenja jako lokalno. Areal javljanja vrste ide do severa skandinavskih država i ulazi u arktički polarni krug. U Srbiji se sreće na teritoriji cele države, s tim da je najčešća na istoku i jugu zemlje.

Zakonska zaštita[уреди]

Lov na vinogradarsku strnadicu je zabranjen 1999. godine u Francuskoj pa se ta zabrana poslednično prenela i na ostatak evropskog kontinenta, gde je sada strogo zaštićena vrsta i jedna je od vrsta koja se nalazi na spiskovima različitih konvencija i mreže zaštićenih područja pod nazivom „Natura 2000”. Pre ove zabrane, godišnje je samo u Francuskoj stradalo preko 50.000 ptica. Prema podacima Francuske Lige za Zaštitu Ptica, u periodu od 1997. pa do 2007. godine, populacija se oporavila za oko 30%.[6]

Države članice Evropske Unije zabranjuju:[7]

  • namerno ubijanje i hvatanje ovih ptica bilo kojom metodom;
  • namerno uništavanje ili oštećivanje gnezda, jaja;
  • sakupljanje jaja iz prirode i njihovo otuđivanje;
  • namerno uznemiravanje ptica pogotovo tokom osetljivog perioda života kao što je podizanje gnezda, inkubacija i podizanje mladih;
  • držanje ptica kao ljubimce i njihovu dalju distribuciju kroz prodaju kako živih ptica, takođe i mrtvih (prepariranih ili samo njihove kože)


Reference[уреди]

  1. ^ BirdLife International (2012). Emberiza hortulana. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ Flora i fauna Rtnja rtanjdobrenade.com
  3. ^ Bogato stanište gnezdarica planamedia.rs
  4. ^ Strogo zaštićene vrste koje se nalaze na Dodacima CITES konvencije, www.pravno-informacioni-sistem.rs
  5. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London, United Kingdom: Christopher Helm. стр. 145, 195. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  6. ^ Wallop, Harry. „Ortolans: could France's cruellest food be back on the menu?”. The Telegraph. Telegraph Media Group. Ltd. Приступљено 12. 7. 2015. 
  7. ^ „Ortalan Bunting, Emberiza hortulana factsheet” (PDF). EU Wildlife and Sustainable Farming project. European Commission. 2009. 

Spoljne veze[уреди]