Стрнадица жутовољка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Стрнадица жутовољка
Goldammer (Emberiza citrinella) 2011-05-10 crop.jpg
Мужјак
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
Породица:
Род:
Врста:
E. citrinella
Биномијално име
Emberiza citrinella
(Linnaeus, 1758)
Emberizacitronella3.png
      Миграције током летњег периода (парење)
      Резидентна станишта
      Миграције током зимског периода
Миграције током године

Стрнадица жутовољка (лат. Emberiza citrinella) је птица певачица која насељава већи део Европе и Азије, а од 1862. је уобичајена врста на Новом Зеланду. Већина популације жутовољки која насељава јужна и западна станишта остаје током године резидентна, док источне подврсте мигрирају ка јужним областима. Уколико су зиме благе, пролећне миграције крећу крајем фебруара, у супротном дешавају се од марта до средине априла или маја. У Европи и Русији, јесење миграције трају од августа до децембра.[2][3] У оквиру рода, најближа јој је белоглава стрнадица (Emberiza leucocephalos) са којом се често укршта. За станишта, жутовољка бира углавном полуотворене просторе, рубове шума и пашњаке са жбуновима. Уобичајено је да врсте стациониране на отвореном простору зими формирају мала јата. Исхрана се састоји од храњења младунаца инсектима и једењу семена, а појачава се током сезоне парења. Гнезде се на земљи, женке полажу 3-5 јаја која имају карактеристичне шаре.

Изглед[уреди]

Пој жутовољке

Жутовољка је птица дугачка око 16.5cm, тежине од 20-36.5gr са распоном крила од 23–29.5cm. Има кратак, дебели кљун. Мужјак има изразито жуту главу и доњи део тела, пругаста браон леђа са доњим делом леђа боје ораха. Женка је светлије боје и простијих шара.

Мужјак
Женка

Парење[уреди]

Парење почиње углавном током априла и маја, када женке праве купаста гнезда на скривеном месту или близу земље. Женке лежу 3-5 јаја која имају карактеристичну шару у виду мреже црних линија. До излегања прође 12-14 дана и још 11-13 дана док се младунчад не оперја. Оба родитеља хране птиће у гнезду, а изнесу 2-3 легла током године. Гнезда угрожавају углавном пацови и вране, док одрасле лове птице грабљивице.[3]

Исхрана[уреди]

Жутовољка припада омниворима, али јој је исхрана претежно животињског порекла. Храни се црвима, пијавицама, раковима, пауковима, копненим и воденим инсектима и ларвама, водоземцима (жабе и даждевњаци), рибама, птицама и сисарима. Храни се и биљкама, поготову током јесени и зиме, и то изданцима и корењем биљака, семењем, бобицама и воћем.[4]

Подврсте[уреди]

Постоје три регистроване подврсте [3]:

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ BirdLife International (2014). Emberiza citrinella. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2014.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 13. 2. 2015. 
  2. ^ Snow, David; Perrins, Christopher M, ур. (1998). The Birds of the Western Palearctic concise edition (2 volumes). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-854099-1. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Hoyo, Josep del; Elliott, Andrew; Sargatal, Jordi; Christie, David A (eds.). „Emberizidae”. Handbook of the Birds of the World Alive. Lynx Edicions. Приступљено 13. 4. 2014.  (потребна претплата)
  4. ^ Bird Life International, Species FactSheet

Литература[уреди]