Пређи на садржај

Milivoje Katnić

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Milivoje Katnić
Лични подаци
НадимциKatana
Датум рођења(1957{{month}}{{{day}}})1957. (66/67 год.)
Мјесто рођењаFNRJ
ДржављанствоCrna Gora

Milivoje Katnić (1957) crnogorski je pravnik, bivši tužilac, sudija i rezervni oficir.

Biografija

[уреди | уреди извор]

Kao pripadnik Jugoslovenske narodne armije, aktivno je učestvovao u građanskom ratu u Jugoslaviji, na dubrovačkom ratištu boreći se protiv hrvatskih secesionista.[1] U javnim nastupima tokom devedesetih godina bio je izraziti protivnik NATO-a. Tokom 2011. godine, jedan od zatvorenika u vojnom logoru Morinj optužio je Katnića da je kao rezervni poručnik KOS-a odgovaran za pljačke i paljevine u Cavtatu.[2] On je ove navode demantovao.[3] Nekoliko građana Hrvatske tvrdilo je da se ništa nije dešavalo na tom dijelu ratišta bez njegovog odobrenja ili znanja.[4] Jedan svjedok tvrdio je da je neimenovani muškarac izašao iz Katnićeve kancelarije navodno krvave glave.[4] Tokom rata Katnić je promovisan u čin majora.[4]

On je radio u Sekretarijatu za narodnu odbranu SO Cetinje, Republičkom štabu teritorijalne odbrane SRCG Titograd, Vojnom sudu u Podgorici i kao sudija Apelacionog suda.[5]

Za glavnog specijalnog tužioca izabran je 2015. godine[5] na sugestiju tadašnjeg v. d. vrhovnog državnog tužioca Ivice Stankovića.[6] Njegovo postavljanje na funkciju negativno su komentarisale pojedine NVO i mediji u Hrvatskoj.[7] U početku mandata je predvodio hapšenje budvanske kriminalne grupe, što je dovelo i do presude bivšem predsjedniku državne zajednice i visokorangiranom članu DPS-a Svetozaru Marović.[8] U junu 2020. ponovo je izabran na istu funkciju, kao jedini kandidat.[9]

Sa pozicije glavnog specijalnog tužioca, Katnić je organizatore opozicionih protesta Odupri se etiketirao kao „kriminalnu organizaciju” i „plaćene sa Istoka”.[10]

Tokom mandata podigao je više od 250 optužnica protiv članova kriminalnih organizacija ali nije procesuirao koruptivne i druge afere koje su povezane sa vladajućim režimom na čelu sa Milom Đukanovićem.[11]

Od 2015. do 2020. nekoliko vođa opozicije je procesuirano od strane tužilaštva na čelu sa Milivojem Katnićem za navodno počinjena kriminalna djela poput kriminalnog udruživanja i pranja novca.[12]

Katnić je bio specijalni državni tužilac u sudskom postupku za navodni pokušaj terorizma na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 2016. godine. Vodeći opozicioni političari Andrija Mandić i Milan Knežević, dva ruska državljanina (navodno agenti GRU-a) osuđeni su za terorizam, general žandarmerije Srbije Bratislav Dikić kao i nekoliko građana Srbije osuđeno je za stvaranje kriminalne organizacije.[13][14] Nebojša Medojević je optužen za navodno pranje novca.[15] U februaru 2021. Apelacioni sud je ukinuo presudu i vratio slučaj na ponovno suđenje Višem sudu u Podgorici.[16] Prema tvrdnji generala Bratislava Dikića, Katnić mu je kazao da će sve Srbe iz Crne Gore protjerati u Srbiju, kao i svi drugi što su uradili.[17][18]

Tokom obavljanja funkcije tužioce, objavljivao je transkripte koji su bili dio mjera tajnog nadzora. Objavio je transkripte u procesu protiv Demokrata i opozicionih lidera Andrije Mandića i Milana Kneževića. I on je bio prisluškivan od strane službe Crne Gore.[19]

U javnosti je navođeno da Katnić nije prijavljivao sve svoje prihode i promjene imovine, na šta ga je primoravao zvanični Zakon o spriječavanju sukoba interesa.[20][21]

Na njega su pojedine kriminalne strukture pripremale atentat.[22]

Tokom nastupa u javnosti imao je niz anegdota, javnih performansa i izjava koje su postale predmet ismijavanja u društvu.[11][23][24][25][26][19]

Razriješen je dužnosti 17. februara 2022. nakon sticanja uslova za penzionisanje.[27]

Aprila 2024. je uhapšen zbog sumnje da je činio krivična djela stvaranje kriminalne organizacije i zloupotrebe službenog položaja.[28] Katnić je iz protesta počeo štrajk glađu. Nakon što su sudski vještaci ustanovili da je sposoban da prati suđenje i pored štrajkovanja glađu, on je otpočeo štrajk žeđu.[29] Katnić je pritvoren u Spužu, u ćeliji veličine osam metara kvadratnih; odbio je prijedlog da se u ćeliju ugradi klima-uređaj zbog porasta temperature.[30] On je podnio nekoliko krivičnih prijava protiv tužioca u njegovom postupku, Miloša Šoškića, optuživši ga za zloupotrebu službenog položaja.[31] Oktobra 2024. Viši sud u Podgorici je u postupku finansijske istrage donio privremenu mjeru i blokirao Katnićevu imovinu.[32]

Lični život

[уреди | уреди извор]

Oženjen je Natašom Katnić koja se navodi kao strana u zvaničnoj dokumentaciji tokom kupovine velikog imanja u danilovgradskom selu Grbe od države, za šta MANS tvrdi da je u pitanju sumnjiva transakcija realizovana ispod cijene.[33] Nataša Katnić je takođe dovođena u vezu sa drugom aferom. Na dar joj je ponuđena čokolada u kojoj se nalazilo četiri hiljada evra, za šta Katnić tvrdi da je pokušaj udara kriminalaca na njega kroz prikazivanje njegove supruge i njega korumpiranima.[34][20][35]

Krajem jula 2023. novčano je kažnjen zbog prekoračenja brzine tokom vožnje. Vozio je 126 kilometara na čas u naselju u kojem je ograničenje 60.[36] Katnić je povodom ove situacije odgovorio da je malo brže vozio na mjestu gdje su kriminalci planirali da ga ubiju.[37] Kažnjen je novčanom kaznom od 120 evra.[37]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Rodić: To što je Katnić bio na ratištu ne znači da je zločinac”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2023-08-26. 
  2. ^ „Ratni zločini nijesu prošlost”. Centar za građansko obrazovanje (на језику: српски). Приступљено 2022-01-14. 
  3. ^ „Sporna ratna biografija kandidata za glavnog specijalnog tužioca”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-01-14. 
  4. ^ а б в „SKANDALOZNO: Postaje li nasilnik iz okupiranog Cavtata crnogorski tužitelj za ratne zločine?”. DubrovnikNET.hr. Приступљено 2022-01-14. 
  5. ^ а б „Milivoje Katnić – glavni specijalni tužilac”. RTCG – Radio Televizija Crne Gore – Nacionalni javni servis (на језику: me). Приступљено 2022-01-14. 
  6. ^ „Nakon reizbora isljednika Milivoja: Kožni mantili su opet u modi”. Aktuelno (на језику: бошњачки). 2020-06-30. Приступљено 2022-01-14. 
  7. ^ „Crnogorci izabrali Katnića koji je „vršljao po dubrovačkom ratištu” za glavnog državnog tužitelja”. DubrovnikNET.hr. Приступљено 2022-01-14. 
  8. ^ „"Državni udar" i nečinjenje poljuljali povjerenje”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2023-08-23. 
  9. ^ „Milivoje Katnić ponovo izabran za specijalnog tužioca”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-01-14. 
  10. ^ „Milivoje Katnić” (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-14. 
  11. ^ а б Ђурић, Новица. „Улога специјалног тужиоца у политичком животу Црне Горе”. Politika Online. Приступљено 2022-02-19. 
  12. ^ „Priprema terena za odlazak tužioca iz slučaja ‘državni udar’”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-01-14. 
  13. ^ „Po pet godina zatvora za lidere crnogorske opozicije”. BBC News na srpskom (на језику: српски). Приступљено 2022-01-14. 
  14. ^ „Ukinuta presuda za 'državni udar' u Crnoj Gori, DPS tvrdi rezultat pritiska na sud”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-01-14. 
  15. ^ Evropa, Radio Slobodna (2022-02-17). „Razriješen specijalni tužilac Crne Gore Katnić”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-08-28. 
  16. ^ „Glavni specijalni tužilac Crne Gore otkazao policijsko obezbjeđenje”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-01-14. 
  17. ^ I, M. „"Sve ćemo Srbe iz Crne Gore proterati u Srbiju kao što su i svi drugi uradili": Ovako je Katnić pretio Dikiću”. 24sedam (на језику: српски). Приступљено 2022-01-14. 
  18. ^ „General Dikić po oslobađanju: Tražili su da optužim SPC, Rusiju, Srbiju...”. Novi Standard (на језику: српски). 2021-02-21. Приступљено 2022-01-14. 
  19. ^ а б Pavićević, Andrej (2022-02-17). „Ko je Milivoje Katnić, specijalni državni tužioc CG koji je razrešen funkcije”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2023-08-26. 
  20. ^ а б „Katnić sakrio još 30.000 eura od prodaje placa u Podgorici”. www.mans.co.me. Приступљено 2022-01-14. 
  21. ^ „Tužilac Katnić od posla sa Glosarijem “zaradio” 30.000 evra, porez nije plaćen”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-11-21. Приступљено 2022-01-14. 
  22. ^ „Na njih je pucala Tamara Zvicer: U CG spremali ubistva tužilaca i sudija”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-08-26. Приступљено 2022-01-14. 
  23. ^ „VIZIJA KARIJERE LOVĆENSKOG TAJNOVIDCA Putin nezadovoljan što se Vučić oslonio na Kneževića, a ne na Milivoja Katnića”. Aktuelno (на језику: бошњачки). 2021-06-08. Приступљено 2022-01-14. 
  24. ^ IN4S (2020-03-10). „Dnevna doza Katnićevih bisera: Svi hoće u mafijaše, neće niko da se bavi poljoprivredom i da popravlja cipele”. IN4S (на језику: српски). Приступљено 2022-01-14. 
  25. ^ „Parodija na račun SDT: Samo je barska maslina starija od Milivoja Praćke (VIDEO)”. barskiportal.com (на језику: српскохрватски). Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-14. 
  26. ^ „DAN – Katnić: Putin je nezadovoljan što se oslonio na Milana Kneževića, a trebao je na mene”. dan.co.me. 2021-06-07. Приступљено 2022-01-14. 
  27. ^ „Разрешен главни специјални тужилац Црне Горе”. Politika Online. Приступљено 2022-02-18. 
  28. ^ „РТС :: Регион :: Ухапшени бивши функционер црногорског МУП-а Зоран Лазовић и некадашњи тужилац Миливоје Катнић”. rts.rs. Приступљено 2024-04-14. 
  29. ^ „Миливоје Катнић започео штрајк глађу”. Politika Online. Приступљено 2024-05-07. 
  30. ^ „KATNIĆ ODBIO DA MU UGRADE KLIMU U ĆELIJU: Psihijatar ga pregleda svaki dan”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-05-17. 
  31. ^ www.antenam.net (2024-05-16). „Katnić podnio novu krivičnu prijavu protiv tužioca Šoškića”. Antena M (на језику: српски). Приступљено 2024-05-17. 
  32. ^ Tanjug (2024-10-03). „Viši sud u Podgorici blokirao imovinu Katniću u postupku finansijske istrage”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-10-03. 
  33. ^ „Kako je Katnić poslovao sa državom: Specijalna cijena za specijalnog tužioca”. www.mans.co.me. Приступљено 2022-01-14. 
  34. ^ „Klopka za specijalnog tužioca Crne Gore”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-01-14. 
  35. ^ Đurić, Novica. „Kako je čokolada mogla da sruši specijalnog tužioca”. Politika Online. Приступљено 2022-01-14. 
  36. ^ П.О.Л. „Биши главни тужилац Црне Горе приведен због пребрзе вожње”. Politika Online. Приступљено 2023-07-26. 
  37. ^ а б Standard (2023-07-25). „Katnić za Standard: Malo sam brže vozio na mjestu, gdje su kriminalci planirali da me ubiju; Sutkinja mu izrekla kaznu od 120 eura”. Standard (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-08-26. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Milivoje_Katnić&oldid=28523031”