Пређи на садржај

Ђиро д’Италија 2024.

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђиро д’Италија 2024.
Трка 22. од 35. у UCI ворлд туру 2024.
Тадеј Погачар у розе мајици
Тадеј Погачар у розе мајици
Информације о трци
Датуми4. — 26. мај 2024.
Етапе21
Дистанца3.317.5[н 1] km
Побједничко вријеме79 с 14' 03"
Резултати
Мајица која се додјељује свеукупном побједнику Побједник  Тадеј Погачар (СЛО) (УАЕ тим емирејтс)
  Други  Данијел Мартинез (КОЛ) (Бора—ханзгро)
  Трећи  Герент Томас (УК) (Инеос Гренадирс)
Поени  Џонатан Милан (ИТА) (Лидл—трек)
Планине  Тадеј Погачар (СЛО) (УАЕ тим емирејтс)
Млади  Антонио Тибери (ИТА) (Бахреин—викторијус)
  Спринт  Андреа Пјетробон (ИТА) (Полти—комета)
Агресивност  Жилијен Алафилип (ФРА) (Судал—Квик-степ)
  Бијег  Андреа Пјетробон (ИТА) (Полти—комета)
Интерђиро  Филипо Фјорели (ИТА) (ВФ груп—Бардијани)
  Тим Декатлон АГ2Р ла мондијал
← 2023
2025 →

Ђиро д’Италија 2024. било је 107. издање етапне бициклистичке трке, једне од три Гранд тур трке — Ђиро д’Италије. Старт трке био је 4. маја 2023. у насељу Венарија Реале у Торину,[3] а последња етапа је вожена 26. маја у Риму.[4]

Укупна дужина трке износила је 3.317.5 km. Првобитно је планирано да се вози 3.408 km, али је због лошег времена етапа 16 скраћена са 206 на 118,7 km.[5] Вожена је 21 етапа, уз два дана одмора, након девете и након етапе 15. Етапе су биле класификоване као шест лаких, осам средње тешких, пет тешких и два хронометра.[6] Четири етапе су биле означене са пет звјездица као најтеже, двије су биле означене са четири звјездице, осам са три, пет са двије и двије са једном звјездицом. Било је планирано да се вози укупно 44 успона, од чега 12 прве категорије укључујући Пасо дел Мортироло, Монте грапа и Пасо дело Стелвио, који је требало да буде Чима Копи, девет друге категорије, десет треће и 13 четврте, док нису вожени успони Коле деле Финестре, Мортироло, Пасо ди Гавија, Коле Сестријере, Коле дел’Ањело и Монте Зонколан.[7] Пасо дело Стелвио је уклоњен са руте 14. маја, недељу дана прије него што је требало да буде вожен, због лавина, а нови Чима Копи је био успон Умбраилпас.[8] Пред почетак етапе 16, због великог снијега и кише, етапа је скраћена, није вожен Умбраилпас, а нови Чима Копи био је успон Пасо Села.[9] Укупно је циљ седам етапа био на успону, од чега пет на успону прве категорије, а циљ по једне етапе био је на успонима друге и четврте категорије.[7][10]

Побједник Ђира 2023. — Примож Роглич, као и трећепласирани Жоао Алмеида, нису возили како би се фокусирали на Тур де Франс, а највећи фаворит био је Тадеј Погачар, двоструки побједник Тур де Франса, који је дебитовао на Ђиру и покушавао је да постане први возач послије Марка Пантанија 1998. који ће освојити Ђиро д’Италију и Тур де Франс исте године. Други фаворити били су побједник Тур де Франса 2018. и другопласирани на Ђиро д’Италији 2023. — Герент Томас, Данијел Мартинез, Ромен Барде, Дамијано Карузо, Тимен Аренсман и Бен о Конор.[11] Поред Погачара, на Ђиру су дебитовали Жилијен Алафилип, Сиан Ојтебрукс, Кристоф Лапорт и Фабио Јакобсен.[12] Доменико Поцовиво је возио по последњи пут и изједначио је рекорд Владимира Панице са 18 учешћа на Ђиру.[13]

Ђиро је освојио Тадеј Погачар, девет минута и 56 секунди испред Данијела Мартинеза, што је била највећа разлика између побједника и другопласираног од 1965.[14] На трећем мјесту завршио је Герент Томас, десет минута и 24 секунде иза Погачара, поставши најстарији возач у историји који је Ђиро завршио на подијуму,[15] као и први који је завршио на подијуму двије године заредом, послије Тома Димулена 2017. и 2018. Џонатан Милан је освојио класификацију по поенима, Погачар брдску класификацију, Антонио Тибери класификацију за најбољег младог возача, а тим Декатлон АГ2Р ла мондијал је освојио тимску класификацију.[16] Од мањих класификација, за које се нису додјељивале мајице, Жилијен Алафилип је освојио класификацију за најагресивнијег возача, Андреа Пјетробон спринт и класификацију за бијег, за највише проведених километара у бијегу,[17] а Филипо Фјорели је освојио интерђиро класификацију,[18] која је уведена први пут послије 2005.[19] Погачар је остварио шест етапних побједа, што је највише на једном Ђиру од 2004. када је Алесандро Петаки остварио девет побједа;[20] Милан и Тим Мерлије су остварили по три.[21]

Трку је због падова, повреда или болести морало да напусти 34 возача, међу којима су били Ојтебрукс, Еди Данбар, Олав Кој, Јакобсен и Бинијам Грмај.[22]

Тимови

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Тимови и бициклисти на Ђиро д’Италији 2024.
Возачи из главне групе током етапе 16.

На трци су учествовала 22 тима, са по осам возача.[23] Свих 18 ворлд тур тимова имало је аутоматску позивницу и били су обавезни да учествују;[24] два најбоља про тур тима за претходну сезону такође су имали аутоматску позивницу за све ворлд тур трке,[25] док су организатори трке — RCS Sport, имали право да додијелиле још двије вајлд кард позивнице.[26]

Године 2019. донесено је правило да најбољи про тур тим у рангирању има загарантовано учешће на свакој ворлд тур трци наредне сезоне, а другопласирани има загарантовано учешће на свим једнодневним ворлд тур тркама.[27] Током 2022. донесено је правило о испадању два најслабија тима из ворлд тура на крају периода бодовања од три године, за период од 2020. до 2022. године, када тимовима истичу трогодишње лиценце, након чега је донесено правило да два најбоља про тур тима имају загарантовано учешће на свим ворлд тур тркама, а трећи на једнодневним тркама током наредне сезоне.[28] Лото—дестини и Израел—премијер тех су били најбољи про тур тимови на крају сезоне и имали су загарантовано учешће на свим ворлд тур тркама, док је Уно—Х мобилити имао загарантовано учешће на једнодневним ворлд тур тркама.[29] Лото—дестини је одбио да учествују на трци, пропуствши је другу годину заредом.[30] Специјалне позивнице су објављене 23. јануара 2024. године, а добили су их ВФ груп—Бардијани—ЦСФ—фаизане, Полти—комета и Тудор про сајклинг.[31]

Од 176 возача, њих 59 возило је Ђиро по први пут.[12] Возачи који су наступили долазили су из 29 држава;[32] пет држава је имало преко десет возача: Италија (43), Француска (22), Белгија (14), а Њемачка и Холандија по 12.[32] најмлађи возач био је Ђулио Пелицари из тима ВФ груп—Бардијани—ЦСФ—фаизане, са 20 година,[33] док је најстарији био Доменико Поцовиво, такође из тима ВФ груп—Бардијани—ЦСФ—фаизане, са 41 годином, који је возио Ђиро по рекордни 18 пут.[34]

UCI ворлд тур тимови:

UCI про тур тимови:

Фаворити

[уреди | уреди извор]
Тадеј Погачар, био је главни фаворит за освајање Ђиро д’Италије.

Највећи фаворит за освајање био је Тадеј Погачар, двоструки побједник Тур де Франса, који је по први пут возио Ђиро д’Италију.[35] Прије Ђира, освојио је Страде Бјанке соло нападом на 81 km до циља,[36] Вуелта а Каталуњу, гдје је остварио четири етапне побједе на седам етапа и освојио је брдску и класификацију по поенима,[37], као и Лијеж—Бастоњ—Лијеж нападом на 35 km до циља.[38] Истакао је да послије Ђира планира да вози Тур де Франс, како би покушао да постане први возач послије Марка Пантанија 1998. који ће освојити Ђиро и Тур исте године, изјавивши да би волио да постигне оно што је Пантани.[39] Њега су подржали медији, који су сматрали да може да освоји обје трке,[40] а такође га је подржао Мигел Индураин,[41] док је Ремко Евенепул изјавио да ако постоји неки возач који може да освоји Ђиро и Тур исте године, да је то Погачар.[42] Други фаворити за генерални пласман били су Герент Томас, побједник Тур де Франса 2018. који је Ђиро д’Италију 2023. завршио на другом мјесту, изгубивши од Приможа Роглича на хронометру на етапи 20, последњој такмичарској етапи, након што је имао предност од 26 секунди пред хронометар,[43] Ромен Барде који је Тур де Франс два пута завршио на подијуму,[44] Бен о Конор, Данијел Мартинез, Еди Данбар и Сиан Ојтебрукс, Антонио Тибери и Дамијано Карузо, који је Ђиро 2021. завршио на другом мјесту, а 2023. на четвртом.[45] Возили су такође Хју Карти и Мајкл Вудс, који су завршавали у првих десет на гранд тур тркама,[44] као и Наиро Кинтана, побједник Ђира 2014. који се вратио такмичењу послије једногодишње паузе током које је био без тима и једини је бивши побједник који је стартовао трку 2024.[46]

Џонатан Милан, побједник класификације по поенима 2023.

Класификацију по поенима је 2023. освојио је Џонатан Милан,[47] који је 2024. прешао у други тим, али је поново био највећи фаворит за освајање класификације.[48] Послије Милана, највеће шансе су даване Олаву Коју, који је дебитовао на Ђиру, а на Тур оф Бритејн трци 2023. остварио је четири побједе заредом, на прве четири етапе.[48][49] Поред Која, за тим Визма—лејз а бајк требало је да вози и Ваут ван Арт, али је пао на Дварс дор Фландерену, због чега је морао да пропусти преостале класике и Ђиро.[50] Остали фаворити били су Тим Мерлије који је остварио по једну етапну побједу на Ђиру и Туру, Кејден Гроувс који је освојио класификацију по поенима на Вуелта а Еспањи, Лоренс Пичи, Бинијам Грмај и Фабио Јакобсен.[48]

У брдској класификацији највећи фаворит је такође био Погачар, који је два пута када је освојио Тур де Франс такође освојио и брдску класификацију.[51] Флоријан Липовиз је возио у тиму заједно са Мартинезом, али након што је завршио Тур де Романди на трећем мјесту у генералном пласману, сматрао се једним од фаворита за брдску класификацију на Ђиру.[51] Остали фаворити били су Вудс, Лоренцо Фортунато, Филипо Цана, Маури Вансевенант, Мајкл Сторер и Ејнер Рубио.[51]

Највећи фаворит у класификацији за најбољег младог возача био је Тимен Аренсман, који је Ђиро 2023. завршио на шестом мјесту у генералном пласману и на другом мјесту у класификацији младих возача.[52] Други велики фаворити били су Ојтебрукс, који је дебитовао на Ђиру, а 2023. је завршио Вуелта а Еспању на осмом мјесту,[53] Антонио Тибери, који је такође дебитовао на Ђиру, као и Лук Плап који је прије трке завршио Париз—Ницу на шестом мјесту.[52] Остали фаворити били су Липовиц, Ђулио Пелицари, Валентен Паре Пентре и Вансевенант.[52]

Новчане награде

[уреди | уреди извор]

Укупан новчани фонд на износио је 1.606.160 евра,[54] док је наградни фонд на Тур де Франсу 2023. износио 2.308.200 евра.[55] Побједник је добио 265.668 евра, другопласирани 113.412, трећепласирани 68.801, а новчане награде добили су возачи који су завршили до 20 мјеста у генералном пласману.[56] Побједници класификације по поенима и класификације за најбољег младог возача добијали су по 10.000, другопласирани по 8.000, трећепласирани по 6.000, четворочлани 4.000 и петопласирани 2.000 евра.[56] Побједник брдске класификације добио је 5.000 евра, другопласирани 4.000, трећепласирани 3.000, четвртопласирани 2.000 и петопласирани 1.000 евра.[56] У тимској класификацији, новчане награде добијало је пет најбољих тимова, од 5.000 за побједника до 1.000 евра за петопласирани тим.[56] У избору за најагресивнијег возача цијеле трке, побједник је добио 5.000 евра, другопласирани 4.000, а трећепласирани 3.000, док је најагресивнији возач на свакој појединачној етапи добијао по 1.000 евра.[56] Лидер генералног пласмана добијао је по 2.000 евра дневно, лидери брдске, класификације за најбољег младог возача и класификације по поенима добијали су по 750 евра, а такође, по тројица возача која су на свакој појединачној етапи освојили највише бодова у брдској, као и у класификацији по поенима, добијали су по 700, 400 и 200 евра.[56]

Побједник сваке етапе добијао је 11.010 евра, другопласирани 5.508, трећепласирани 2.753, а новац је добијало првих 20 возача на етапи, са тим да су возачи од десетог до 20 мјеста добијали по 276 евра.[54] На трци су постојале бројне мање класификације, како би новац зарадили и слабији тимови. Побједник спринт класификације добио је 8.000 евра, док су награде добили петорица првопласираних, а петорица првопласираних на сваком пролазном циљу на свакој етапи добијали су од 500 до 100 евра.[56] Побједник класификације за бијег добио је 5.000 евра, а возач који је провео највише километара у бијегу на свакој етапи добијао је по 200 евра.[56] Побједник интерђиро класификације добио је 7.000 евра, а награде су добила петорица првопласираних возача, док су на свакој етапи награде такође добијала петорица првопласираних, од 1.500 до 300 евра.[56]

Новчане награде на крају трке
Позиција Класификације
розе Плава мајица Љубичаста мајица Бијела мајица
Генерални пласман Брдска
класификација 		Класификација
по поенима 		Најбољи
млади возач 		Тимови Најагресивнији
возач 		Спринт
класификација 		Интерђиро
класификација 		Класификација
за бијег
1. 265.668 евра 5.000 евра 10.000 евра 5.000 евра 5.000 евра 8.000 евра 7.000 евра 5.000 евра
2. 113.412 евра 4.000 евра 8.000 евра 4.000 евра 4.000 евра 6.000 евра 5.000 евра —
3. 68.801 евро 3.000 евра 6.000 евра 3.000 евра 3.000 евра 4.000 евра 4.000 евра
4. 21.516 евра 2.000 евра 4.000 евра 2.000 евра — 2.000 евра 3.000 евра
5. 18.154 евра 1.000 евра 2.000 евра 1.000 евра 1.000 евра 1.000 евра
6—7. 13.588 евра — — —
8—9. 10.725 евра
10. 7.863 евра
11—20. 2.863 евра
Дневно 2.000 евра 750 евра
Новчане награде на етапама
Позиција
на етапама 		Етапе
Циљ Спринт
класификација 		Брдска
класификација 		Класификација
по поенима 		Најбољи тим Интерђиро
класификација 		Најагресивнији
возач 		Бијег
1. 11.010 евра 500 евра 700 евра 500 евра 1.500 евра 1.000 евра 200 евра
2. 5.508 евра 400 евра 400 евра 300 евра 1.000 евра —
3. 2.753 евра 300 евра 200 евра 100 евра 700 евра
4. 1.377 евра 200 евра — 500 евра
5. 1.102 евра 100 евра 300 евра
6—7. 826 евра
8—9. 551 евро
10—20. 276 евра

Рута и етапе

[уреди | уреди извор]
Карактеристике етапа и побједници:[57]
Етапа Датум Рута Дистанца Тип Побједник Реф.
1. 4. мај Венарија Реале — Торино 140 km Лакша брдска етапа  Хонатан Нарваез (ЕКВ) [58]
2. 5. мај Сан Франческо ал Кампо — Сантунарио си Оропа (Бјела) 161 km Средње тешка брдска етапа  Тадеј Погачар (СЛО) [59]
3. 6. мај Новара — Фосано 166 km Равна етапа  Тим Мерлије (БЕЛ) [60]
4. 7. мај Акви Терме — Андора 190 km Равна етапа  Џонатан Милан (ИТА) [61]
5. 8. мај Ђенова — Лука 178 km Лакша брдска етапа  Бенжамен Томас (ФРА) [62]
6. 9. мај Вијаређо — Раполано Терме 180 km Транзициона етапа  Пелајо Санчез (ШПА) [63]
7. 10. мај Фолињо — Перуђа 40,6 km Индивидуални хронометар  Тадеј Погачар (СЛО) [64]
8. 11. мај Сполето — Прати ди Тиво 152 km Тешка брдска етапа  Тадеј Погачар (СЛО) [65]
9. 12. мај Авецано — Напуљ 214 km Равна етапа  Олав Кој (ХОЛ) [66]
13. мај Дан одмора
10. 14. мај Помпеи — Кузано Мутри 142 km Тешка брдска етапа  Валентен Паре Пентре (ФРА) [67]
11. 15. мај Фојано ди Вал Форторе — Франкавила ал Маре 207 km Равна етапа  Џонатан Милан (ИТА) [68]
12. 16. мај Мартинсикуро — Фано 193 km Лакша брдска етапа  Жилијен Алафилип (ФРА) [69]
13. 17. мај Ричионе — Ченто 179 km Равна етапа  Џонатан Милан (ИТА) [70]
14. 18. мај Кастиљоне деле Стивере (Швајцарска) — Дезенцано дел Гарда 31,2 Индивидуални хронометар  Филипо Гана (ИТА) [71]
15. 19. мај Манерба дел Гарда — Ливињо 222 km Тешка брдска етапа  Тадеј Погачар (СЛО) [72]
20. мај Дан одмора
16. 21. мај Ливињо Лаза — Санта Кристина Валгардена 118.7 km[н 2] Тешка брдска етапа  Тадеј Погачар (СЛО) [74]
17. 22. мај Селва — Пасо дел Брокон 159 km Тешка брдска етапа  Георг Стајнхаузер (ЊЕМ) [75]
18. 23. мај Фјера ди Примијеро — Падова 178 km Равна етапа  Тим Мерлије (БЕЛ) [76]
19. 24. мај Мортељано — Сапада 157 km Средње тешка брдска етапа  Андреа Вендраме (ИТА) [77]
20. 25. мај Алпаго — Басано дел Грапа 184 km Тешка брдска етапа  Тадеј Погачар (СЛО) [78]
21. 26. мај Рим — Рим 125 km Равна етапа  Тим Мерлије (БЕЛ) [79]
Укупно 3317.5 km

Класификације

[уреди | уреди извор]

На Ђиро д’Италији, као и на друге двије гранд тур трке, додјељују се четири различите мајице, за четири класификације. Поред четири главне, постоје и мање класификације, за које се не додјељују мајице.

Антонио Тибери, побједник класификације за најбољег младог возача.
  • Прва и најважнија класификација био је генерални пласман; побједник генералног пласмана је и побједник Ђира. Пласман се рачунао тако што су се на времена возача остварена на првој етапи, додавала времена остварена на свакој наредној.[80] Три првопласирана возача на свакој етапи добијали су временску бонификацију, 10, 6 и 4 секунде.[81] На свим друмским етапама, постојала су два пролазна циља и интерђиро циљ, а на другом пролазном циљу и интерђиро циљу додјељивале су се секунде бонификације за прву тројицу возача, 3, 2 и 1 секунда.[7][19][82] Возач са најмањим временом у току трку носио је розе мајицу и сматра се побједником Ђира на крају.[83][84]
  • Једна од другостепених класификација била је класификација по поенима. Возачи су добијали поене на свакој етапи, док је број поена који се додјељивао зависио од типа етапе. До 2014. године, број поена који се додјељује био је исти на свим етапама (по 25 за побједника), због чега су класификацију освајали и возачи који се боре за генерални пласман. Од Ђира 2014. систем је промијењен, да би спринтери добили више шанси за освајање класификације.[84] Број поена који се додјељује и број возача који добијају поене зависи од типа етапе:[85]
    • на равним етапама поене је добијало првих 15 возача (50, 35, 25, 18, 14, 12, 10, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2, 1);
    • На средње тешким брдским етапама поене ј inе добијало десет првопласираних возача (25, 18, 12, 8, 6, 5, 4, 3, 2, 1);
    • На тешким брдским етапама поене су добијала такође десеторица првопласираних возача, али је број поена који се додјељивао био мањи (15, 12, 9, 7, 6, 5, 4, 3, 2 и 1).

На свим друмским етапама, постојала су два пролазна циља и интерђиро циљ, а на првом пролазном циљу и интерђиро циљу додјељивали су се бодови у класификацији по поенима за прву осморицу возача (12, 8, 6, 5, 4, 3, 2, 1).[7][84] Лидер класификације од 2017. носи љубичасту мајицу (итал. Maglia Ciclamino).[86][87] Од 1970. до 2010, такође је кориштена љубичаста мајица (боје слеза), док је у периоду од 2010. до 2016. мајица за лидера класификације била црвена.[88]

Филипо Фјорели, побједник интерђиро класификације.
  • Једна од другостепених класификација била је и брдска класификација, за коју су се поени додјељивали првим возачима који пређу преко назначених успона. Успони су били категоризовани у пет категорија:[85]
    • Чима Копи: додјељивао се само на највишем успону на Ђиру, 2023. то је прво требало да буде Пасо дело Стелвио, а затим Умбраилпас, али се нису возили због лошег времена и Чима Копи је био успон Пасо Села.[9] Поени су се додјељивали деветорици првопласираних возача преко успона (50, 30, 20, 14, 10, 6, 4, 2);[85]
    • Прва категорија: на успонима прве категорије поене је добијало осам првопласираних возача (40, 18, 12, 9, 6, 4, 2, 1);[82]
    • Друга категорија: поени су се додјељивали шесторици првопласираних возача преко успона (18, 8, 6, 4, 2, 1)[85];
    • Трећа категорија: поени су се додјељивали четворици првопласираних возача (9, 4, 2, 1);[85]
    • Четврта категорија: поени су се додјељивали тројици првопласираних возача (3, 2, 1).[85] Лидер класификације носио је плаву мајицу током трке.[86]
  • Четврта мајица која се додјељивала је за најбољег младог возача. Лидер се одлучивао по оствареном времену, исто као и за генерални пласман.[89] Такмичили су се само возачи млађи од 25 година, а лидер је носио бијелу мајицу током трке.[83][85]
  • Последња од већих класификација била је тимска класификација, која се рачунала тако што су се сабирала времена прва три возача из сваког тима, на свакој етапи посебно; времена су се додавала на претходна и сабирала се, а лидер је био тим са најмањим временом.[84]

Поред главних, додјељивале су се награде и за неколико мањих класификација:

Жилијен Алафилип, побједник класификације за најагресивнијег возача.
  • Једна од мањих класификација била је спринт класификација. На свим друмским етапама постојала су два пролазна циља, а поени за спринт класификацију додјељивали су се на оба пролазна циља. Број поена који се додјељивао био је исти, без обзира на тип етапе, а поене је добијало пет возача (10, 6, 3, 2, 1).[7] Возач са највише освојених поена на пролазним циљевима је био побједник класификације.[85]
  • Друга мања класификација била је класификација за агресивност, која је названа „борбени дух“.[85] У анкети на страници трке на друштвеној мрежи Twitter, навијачи су гласали за најагресивнијег возача на свакој етапи, осим на хронометрима, од четири понуђена, а најагресивнији возач је носио црвени број на наредној етапи.[85]
  • Трећа мања класификација била је класификација за бијег. У класификацији су се додјељивали поени сваком возачу који је провео барем 5 km у бијегу у коме је било мање од десет возача. Возачима се додјељивао по један поен за сваки километар који проведу у таквом бијегу; возач са највише скупљених поена је побједник класификације, а возач са највише проведених километара у бијегу на свакој појединачној етапи добијао је новчану награду на крају етапе.[84][85]
  • Једна од мањих класификација била је и интерђиро класификација, која је уведена први пут од 2005. године.[19] На свим друмским етапама постојала су два пролазна циља и интерђиро циљ, на којем су се додјељивале секунде бонификације за прву тројицу возача, бодови за класификацију по поенима за прву осморицу возача и поени за интерђиро класификацију такође за прву осморицу возача (12, 8, 6, 5, 4, 3, 2 и 1).[82] Лидер класификације је носио зелени број, а побједник је добио трофеј у облику цвијета.[90]
  • Последња класификација био је фер плеј за тимове. Тимови су добијали казнене бодове за кршење било каквог правила:
    • Упозорење — 0,50 поена;
    • Новчана казна — 1 поен;
    • Временска казна је 2 поена;
    • Декласификација возача или тимског аута — 100 поена;
    • Дисквалификација возача — 1.000 поена;
    • Возач позитиван на допинг тесту — 2.000 поена. Тим са најмање поена на крају трке је побједник класификације.[85] Ако су тимови изједначени, побједник је тим чији возач заузима највећу позицију у генералном пласману.[85]

Осим класификација, додјељивале су се и друге награде; Монтања Пантани је награда која се од 2004. године додјељује у част Марка Пантанија возачу који пређе први преко једног од највећих успона на трци.[85] Године 2024. то је био успон Сантунарио ди Оропа, што је било трећи пут да се награда додјељивала на том успону,[91] а први је преко њега прешао Погачар.[92] Трофеј Винченцо Торијани додјељује се од 1996. возачу који побиједи на етапи на којој се вози успон Чима Копи.[93] Године 2024. на етапи је побиједио Георг Стајнхаузер.[94]

Лидери класификација по етапама
Етапа Побједник Генерални пласман
 Класификација по поенима
 Брдска класификација
 Најбољи млади возач
 Тимска класи
фикација 		Спринт Интерђиро
 Агресивност
 Бијег
1. Хонатан Нарваез Хонатан Нарваез Хонатан Нарваез Лилијан Калмежан Алекс Боден Инеос гренадирс Дамијано Карузо Лилијан Калмежан Емануел Гебрегзабијер Лилијан Калмежан
2. Тадеј Погачар Тадеј Погачар Филипо Фјорели Тадеј Погачар Сиан Ојтебрукс Бора—ханзгро Андреа Пиколо Филипо Фјорели Андреа Пиколо Филипо Фјорели
3. Тим Мерлије Тим Мерлије Филипо Фјорели Филипо Фјорели
4. Џонатан Милан Џонатан Милан Инеос гренадирс Лилијан Калмежан Франсиско Муњоз Лилијан Калмежан
5. Бенжамен Томас Матија Баис
6. Пелајо Санчез Филипо Фјорели Жилијен Алафилип
7. Тадеј Погачар Лук Плап није додијељена
8. Тадеј Погачар Сиан Ојтебрукс Декатлон АГ2Р ла мондијал Ромен Барде
9. Олав Кој Кејден Гроувс Мирко Маестри Андреа Пјетробон
10. Валентен Паре Пентре Филипо Фјорели Јан Тратник
11. Џонатан Милан Антонио Тибери Едоардо Афини
12. Жилијен Алафилип Жилијен Алафилип Жилијен Алафилип
13. Џонатан Милан Андреа Пјетробон Андреа Пјетробон
14. Филипо Гана Инеос гренадирс није додијељена
15. Тадеј Погачар Наиро Кинтана
16. Тадеј Погачар Декатлон АГ2Р ла мондијал Жилијен Алафилип
17. Георг Стајнхаузер Наиро Кинтана
18. Тим Мерлије Мирко Маестри
19. Андреа Вендраме Жилијен Алафилип Жилијен Алафилип
20. Тадеј Погачар Андреа Пјетробон Ђулио Пелицари
21. Тим Мерлије Евен Костиу
Крај Тадеј Погачар Џонатан Милан Тадеј Погачар Антонио Тибери Декатлон АГ2Р ла мондијал Андреа Пјетробон Филипо Фјорели Жилијен Алафилип Андреа Пјетробон
  • На другој етапи, Филипо Фјорели, који је био трећепласирани у класификацији по поенима, носио је љубичасту мајицу за лидера класификације, јер је првопласирани Хонатан Нарваез носио розе мајицу за лидера трке, а другопласирани Лилијан Калмежан је носио плаву мајицу за лидера брдске класификације.[95]
  • На етапама 3, 4, 9 и 10, Данијел Мартинез, који је био другопласирани у брдској класификацији, носио је плаву мајицу за лидера класификације јер је првопласирани Тадеј Погачар носио розе мајицу за лидера трке.[96] Из истог разлога, на етапама 5, 6, 7 и 8, плаву мајицу је носио Калмежан, који је тада био другопласирани у брдској класификацији,[97] док је на етапама од 11 до 16 плаву мајицу носио Симон Гешке.[98] На етапи 17, плаву мајицу је носио Кристијан Скарони,[99] на етапама 18, 19 и 21 Ђулио Пелицари,[100] а на етапи 20 Георг Стајнхаузер.[101]

Резултати

[уреди | уреди извор]
Легенда
розе Означава побједника генералног пласмана Плава мајица Означава побједника брдске класификације
Љубичаста мајица Означава побједника класификације по поенима Бијела мајица Означава побједника класификације за најбољег младог возача
црвени број Означава побједника класификације за најагресивнијег возача зелени број Означава побједника интерђиро класификације

Генерални пласман

[уреди | уреди извор]
Генерални пласман (1—10)[17][102]
Позиција Возач Тим Вријеме
1.  Тадеј Погачар (СЛО) Генерални пласманПлава мајица УАЕ тим емирејтс 79ч 14' 03"
2.  Данијел Мартинез (КОЛ) Бора—ханзгро + 9' 56"
3.  Герент Томас (УК) Инеос гренадирс + 10' 24"
4.  Бен о Конор (ФРА) Декатлон АГ2Р ла мондијал + 12' 07"
5.  Антонио Тибери (ИТА) Класификација за најбољег младог возача Бахреин–викторијус + 12' 49"
6.  Тимен Аренсман (ХОЛ) Инеос гренадирс + 14' 31"
7.  Ејнер Рубио (КОЛ) Мовистар + 15' 52"
8.  Јан Хирт (ЧЕШ) Судал—Квик-степ + 18' 05"
9.  Ромен Барде (ФРА) ДСМ—фирмениш постнл + 20' 32"
10.  Мајкл Сторер (ФРА) Тудор про сајклинг + 21' 11"

Класификација по поенима

[уреди | уреди извор]
Класификација по поенима (1–10)[17][102]
Позиција Возач Тим Поени
1.  Џонатан Милан (ИТА) Класификација по поенима Лидл—трек 352
2.  Кејден Гроувс (АУС) Алпесин—декунинк 225
3.  Тим Мерлије (БЕЛ) Судал—Квик-степ 193
4.  Жилијен Алафилип (ФРА) црвени број Судал—Квик-степ 132
5.  Тадеј Погачар (СЛО) Генерални пласманПлава мајица УАЕ тим емирејтс 126
6.  Андреа Пјетробон (ИТА) Полти—комета 117
7.  Филипо Фјорели (ИТА) зелени број ВФ груп—Бардијани—ЦСФ—фаизане 116
8.  Давиде Балерини (ИТА) Астана Казахстан 84
9.  Хонатан Нарваез (ЕКВ) Инеос гренадирс 80
10.  Станислав Аниолковски (ПОЉ) Кофидис 78

Брдска класификација

[уреди | уреди извор]
Брдска класификација (1–10)[17][102]
Позиција Возач Тим Поени
1.  Тадеј Погачар (СЛО) Генерални пласманПлава мајица УАЕ тим емирејтс 270
2.  Ђулио Пелицари (ИТА) ВФ груп—Бардијани—ЦСФ—фаизане 206
3.  Георг Стајнхаузер (ЊЕМ) ЕФ едукејшон—изипост 153
4.  Наиро Кинтана (КОЛ) Мовистар 114
5.  Жилијен Алафилип (ФРА) црвени број Судал—Квик-степ 101
6.  Данијел Мартинез (КОЛ) Генерални пласман Бора—ханзгро 81
7.  Симон Гешке (ЊЕМ) Кофидис 78
8.  Валентен Паре Пентре (ФРА) Декатлон АГ2Р ла мондијал 59
9.  Ромен Барде (ФРА) ДСМ—фирмениш постнл 47
10.  Емануел Гебрегзабијер (ЕРИ) Лидл—трек 42

Класификација за најбољег младог возача

[уреди | уреди извор]
Класификација за најбољег младог возача (1–10)[17][102]
Позиција Возач Тим Вријеме
1.  Антонио Тибери (ПОР) Класификација за најбољег младог возача Бахреин—викторијус 79ч 26' 52"
2.  Тимен Аренсман (ХОЛ) Инеос гренадирс + 1' 42"
3.  Филипо Цана (НОР) Џејко—алула + 11' 10"
4.  Давиде Пињацоли (КОЛ) Полти—комета + 19' 34"
5.  Валентен Паре Пентре (БЕЛ)} Декатлон АГ2Р ла мондијал + 30' 37"
6.  Алекс Боден (КОЛ) Декатлон АГ2Р ла мондијал + 47' 58"
7.  Ђовани Алеоти (ИТА) Бора—ханзгро + 1h 00' 14"
8.  Едоардо Цамбанини (БЕЛ) Бахреин—викторијус + 1ч 13' 07"
9.  Кевин Вермарке (САД) ДСМ—фирмениш постнл + 1ч 20' 52"
10.  Маури Вансевенант (ИТА) Судал—Квик-степ + 1ч 34' 54"

Тимска класификација

[уреди | уреди извор]
Тимска класификација (1–10)[17][102]
Позиција Тим вријеме
1. Декатлон АГ2Р ла мондијал 238ч 30' 07"
2. Инеос гренадирс + 44' 23"
3. УАЕ тим Емирејтс + 1ч 01' 50"
4. Бахреин—викторијус + 1ч 20' 25"
5. Мовистар + 1ч 51' 00"
6. Астана Казахстан + 1ч 58' 31"
7. ВФ груп—Бардијани—ЦСФ—фаизане + 2ч 16' 59"
8. ДСМ—фирмениш постнл + 2ч 18' 50"
9. Бора—ханзгро + 2ч 45' 37"
10. Судал—Квик-степ + 2ч 59' 42"

Спринт класификација

[уреди | уреди извор]
Спринт класификација (1–10)[17][102]
Позиција Возач Тим Поени
1.  Андреа Пјетробон (ИТА) Полти—комета 70
2.  Жилијен Алафилип (ФРА) црвени број Судал—Квик-степ 67
3.  Мирко Маестри (ИТА) Полти—комета 43
4.  Давиде Балерини (ИТА) Астана Казахстан 43
5.  Филипо Фјорели (ИТА) зелени број ВФ груп—Бардијани—ЦСФ—фаизане 43
6.  Кејден Гроувс (АУС) Алпесин—декунинк 26
7.  Мартин Марчелузи (ИТА) ВФ груп—Бардијани—ЦСФ—фаизане 26
8.  Џонатан Милан (ИТА) Класификација по поенима Лидл—трек 20
9.  Микел Оноре (ДАН) ЕФ едукејшон—изипост 19
10.  Тадеј Погачар (СЛО) Генерални пласманПлава мајица УАЕ тим емирејтс 18

Интерђиро класификација

[уреди | уреди извор]
Интерђиро класификација (1–10)[102]
Позиција Возач Тим Поени
1.  Филипо Фјорели (ИТА) зелени број ВФ груп—Бардијани—ЦСФ—фаизане 59
2.  Жилијен Алафилип (ФРА) црвени број Судал—Квик-степ 48
3.  Андреа Пјетробон (ИТА) Полти—комета 44
4.  Кејден Гроувс (АУС) Алпесин—декунинк Астана Казахстан 37
5.  Мирко Маестри (ИТА) Полти—комета 34
6.  Георг Стајнхаузер (ЊЕМ) ЕФ едукејшон—изипост 25
7.  Мануеле Тароци (ИТА) ВФ груп—Бардијани—ЦСФ—фаизане 24
8.  Пелајо Санчез (ШПА) Мовистар 22
9.  Џонатан Милан (ИТА) Класификација по поенима Лидл—трек 21
10.  Алесандро Тонели (ИТА) ВФ груп—Бардијани—ЦСФ—фаизане 20

Класификација за бијег

[уреди | уреди извор]
Класификација за бијег (1–10)[102]
Позиција Возач Тим Километри
1.  Андреа Пјетробон (ИТА) Полти—комета 605
2.  Мирко Маестри (ИТА) Полти—комета 523
3.  Жилијен Алафилип (ФРА) црвени број Судал—Квик-степ 490
4.  Филипо Фјорели (ИТА) зелени број ВФ груп—Бардијани—ЦСФ—фаизане 368
5.  Едоардо Афини (ИТА) Визма—лејз а бајк 254
6.  Лилијан Калмежан (ФРА) Интермарше—ванти 249
7.  Алесандро Тонели (ИТА) ВФ груп—Бардијани—ЦСФ—фаизане 243
8.  Давиде Балерини (ИТА) Астана Казахстан 242
9.  Ђулио Пелицари (ИТА) ВФ груп—Бардијани—ЦСФ—фаизане 236
10.  Емануел Гебрегзабијер (ЕРИ) Лидл—трек 219

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Првобитна дистанца требало је да износи 3.408 km,[1] али је етапа 16 скраћена са 206 на 118,7 km, због лошег времена.[2]
  2. ^ Дужина етапе 16. је првобитно требала да износи 202 km, али је због лавина на успону Пасо дело Стелвио рута промијењена недељу дана прије етапе и износила је 206 km. На дан етапе, због лошег времена, рута је поново промијењена и смањена је на 118.7 km.[73]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Giro 2024: route and stages”. cyclingstage.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  2. ^ Becket, Adam (21. 5. 2024). „Giro d'Italia stage 16 shortened due to 'extreme weather' after rider criticism”. cyclingweekly.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  3. ^ Strickson, Will (3. 5. 2024). „Giro d’Italia 2024: Route, how to watch, start list and everything you need to know”. giroditalia.it. Приступљено 29. 6. 2024. 
  4. ^ „Giro Stage 21 Preview”. inrng.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  5. ^ Snowball, Ben (21. 5. 2024). „Giro d'Italia stage 16 shortened and delayed amid weather chaos and rider protests”. eurosport.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  6. ^ Il Garibaldi 2024, стр. 16.
  7. ^ а б в г д „Giro d’Italia Technical Guide”. inrng.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  8. ^ Puddicombe, Stephen; Davidson, Tom; Shrubsall, James. „Giro d'Italia 2024 route: Stelvio removed due to 'risk of avalanches'”. rainews.it. Приступљено 29. 6. 2024. 
  9. ^ а б „Giro d’Italia 2024, la nuova Cima Coppi è oggi sul Passo Sella”. cyclingpro.net (на језику: италијански). 22. 5. 2024. Приступљено 29. 6. 2024. 
  10. ^ Il Garibaldi 2024, стр. 14.
  11. ^ „Giro 2024: Gc Favourites”. cyclingstage.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  12. ^ а б „Giro d'Italia 2024: Debutants”. procyclingstats.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  13. ^ Southby, Ben (25. 2. 2024). „Domenico Pozzovivo set to equal Giro d’Italia record after signing for VF Bardiani - ‘like the plot of a movie'”. eolokometacyclingteam.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  14. ^ „Tadej Pogacar completes emphatic debut victory at the Giro d’Italia”. theguardian.com. 26. 5. 2023. Приступљено 29. 6. 2024. 
  15. ^ Farrand, Stephen (25. 5. 2024). „‘I'm feeling every one of my 38 years now’ - Geraint Thomas suffers on his birthday but set to secure Giro d’Italia podium”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  16. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2024 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 29. 6. 2024. 
  17. ^ а б в г д ђ е ж „Giro d'Italia Standings 2024”. eurosport.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  18. ^ „VF Group Bardiani-CSF Faizanè: A Giro d’Italia as absolute protagonists”. vfgroupbardianicsffaizane.co. 27. 5. 2024. Приступљено 29. 6. 2024. 
  19. ^ а б в Shrubsall, James (2. 5. 2024). „What is the Giro d'Italia's Intergiro competition, and will we even care?”. cyclingweekly.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  20. ^ Mortkowitz, Siegfried (27. 5. 2024). „Opinion: Pogačar, Pogačar, Pogačar & Other Takeaways from the 2024 Giro”. welovecycling.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  21. ^ „Haters still disappointed: Merlier matches Milan as the Giro's sprint supremo”. rouleur.cc. 26. 5. 2024. Приступљено 29. 6. 2024. 
  22. ^ „Giro 2024: Withdrawals”. cyclingstage.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  23. ^ „Giro d'Italia 2024: Startlist”. procyclingstats.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  24. ^ UCI cycling regulations 2020, стр. 215.
  25. ^ O'shea, Sadhbh (13. 12. 2023). „UCI Reveals 2024 Licenses with Two New Women’s WorldTour Squads, YouTuber-Backed ProTeam”. velo.outsideonline.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  26. ^ Ostanek, Dani (23. 1. 2024). „Giro d'Italia wildcards – Tudor, Polti-Kometa and Bardiani join Israel-Premier Tech”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  27. ^ „UCI reforms to be phased in through 2019”. cyclingnews.com. 23. 12. 2018. Приступљено 29. 6. 2024. 
  28. ^ Marshall-Bell, Chris (7. 4. 2022). „WorldTour relegation battle angers and confuses teams: 'It doesn't make any sense'”. cyclingweekly.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  29. ^ Raúl, Banqueri (19. 10. 2023). „UAE Wins Annual Ranking and Uno-X Secures Wildcards to 2024 Classics: UCI Final Ranking Analysis”. welovecycling.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  30. ^ „Lotto Dstny opts to skip 2024 Giro d'Italia, as was the case this season”. cyclinguptodate.com. 20. 12. 2023. Приступљено 29. 6. 2024. 
  31. ^ „Giro d’Italia: teams list announced”. giroditalia.it. 23. 1. 2023. Приступљено 29. 6. 2024. 
  32. ^ а б „Giro d'Italia 2024: Riders per nation”. procyclingstats.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  33. ^ Ostanek, Dani (22. 5. 2024). „20-year-old Giulio Pellizzari celebrates Cima Coppi, gifts from Pogačar, and a second place on his Giro d'Italia debut”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  34. ^ „Youngest and oldest riders at the 2024 Giro d'Italia - riders that top both lists are part of one single team”. cyclinguptodate.com. 3. 5. 2024. Приступљено 29. 6. 2024. 
  35. ^ Dani, Ostanek (17. 12. 2023). „Tadej Pogacar confirmed to race the 2024 Giro d'Italia”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  36. ^ Farrand, Stephen (2. 3. 2024). „Tadej Pogacar dominates Strade Bianche with long-range assault to Siena”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  37. ^ Fotheringham, Alasdair; Ostanek, Dani (24. 3. 2024). „Volta a Catalunya: Tadej Pogacar completes domination with stage 7 win”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  38. ^ Stuart, Peter (17. 4. 2024). „Liège-Bastogne-Liège: Tadej Pogačar crushes the field on La Redoute to take solo sixth Monument victory”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  39. ^ Farrand, Stephen (2. 5. 2024). „Pogačar like Pantani – 26 years on, the Giro d'Italia-Tour de France double is possible”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  40. ^ Nehr, Zach (2. 5. 2024). „Can Pogačar Pull Off the Giro-Tour Double? He’s Given Us Little Reason to Doubt Him”. velo.outsideonline.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  41. ^ Fotheringham, Alasdair (29. 3. 2024). „Miguel Indurain - 'Tadej Pogačar can do the Giro d'Italia-Tour de France double'”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  42. ^ Weislo, Laura (1. 6. 2024). „Remco Evenepoel: If there's one rider who can do the Giro d'Italia-Tour de France double, it's Tadej Pogačar”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  43. ^ Moultrie, James; Fotheringham, Alasdair (30. 4. 2024). „Unfinished business? Geraint Thomas battles for Giro d’Italia crown again”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  44. ^ а б Jary, Rachel (29. 4. 2024). „Giro d’Italia 2024 contenders - does anyone have hope against Tadej Pogačar”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  45. ^ Moultrie, James; Frattini, Kirsten (30. 4. 2024). „Giro d’Italia 2024 - Analysing the contenders”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  46. ^ „Movistar Team confirms 2024 Giro lineup”. movistarteam.com. 29. 4. 2024. Приступљено 29. 6. 2024. 
  47. ^ Davidson, Tom; Becket, Adam (24. 5. 2023). „Who's leading the Giro d'Italia 2023 after stage 21?”. cyclingweekly.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  48. ^ а б в van der Ploeg, Bram (2. 5. 2024). „Favorites points classification Giro d'Italia 2024: Battle for purple jersey promises to be spectacular!”. idlprocycling.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  49. ^ Farrand, Stephen (6. 9. 2023). „Tour of Britain: Olav Kooij takes record fourth stage in a row on stage 4”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  50. ^ Hood, Andrew (11. 4. 2024). „Wout is Out, No Giro d’Italia for Van Aert: ‘It’s a Big Shame’”. velo.outsideonline.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  51. ^ а б в van der Ploeg, Bram (30. 4. 2024). „Favorites mountain classification Giro d'Italia 2024: Many lightweight climbers, only one well-known favorite for the blue jersey”. idlprocycling.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  52. ^ а б в van der Ploeg, Bram (2. 5. 2024). „Favorites young rider classification Giro d'Italia 2024: Who will win now that Tadej Pogacar is no longer a contender for the white jersey?”. idlprocycling.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  53. ^ Moultrie, James (30. 4. 2024). „Who will win the Giro d'Italia white jersey with Pogačar no longer young enough?”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  54. ^ а б „2024 Giro d'Italia prize money distribution - how over €1.600.000 will be distributed between the riders”. cyclinguptodate.com. 26. 5. 2024. Приступљено 29. 6. 2024. 
  55. ^ „Prize money Tour de France 2023 - Full guide to how €2.308.029 will be split between teams”. cyclinguptodate.com. 23. 7. 2022. Приступљено 29. 6. 2024. 
  56. ^ а б в г д ђ е ж з Strickson, Will; Davidson, Robyn (21. 5. 2024). „How much is the 2024 Giro d’Italia prize money?”. cyclinguptodate.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  57. ^ „Giro 2024: Route and stages”. cyclingstage.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  58. ^ Farrand, Stephen (4. 5. 2024). „Giro d'Italia: Jhonatan Narváez holds off Tadej Pogačar in lighting-fast stage 1 finish”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  59. ^ Tyson, Jackie (5. 5. 2024). „Giro d'Italia: Tadej Pogačar crashes but then cracks rivals with solo attack to win stage 2 to Oropa”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  60. ^ Ostanek, Dani (6. 5. 2024). „Giro d'Italia: Tim Merlier claims first sprint stage as Pogačar's late attack fails”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  61. ^ Moultrie, James (7. 5. 2024). „Giro d'Italia: Jonathan Milan fastest in bunch sprint to win stage 4 as sprinters catch late-race attacker Filippo Ganna”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  62. ^ Weislo, Laura (8. 5. 2024). „Giro d'Italia: Benjamin Thomas wins dramatic stage 5 as breakaway holds off charging field in Lucca”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  63. ^ Weislo, Laura (9. 5. 2024). „Giro d'Italia: Pelayo Sánchez shuts down Alaphilippe and Plapp for stage 6 victory”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  64. ^ Weislo, Laura (10. 5. 2024). „Giro d'Italia: Tadej Pogačar dominates GC as he beats Ganna to striking time trial victory”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  65. ^ Moultrie, James (11. 5. 2024). „Giro d'Italia: Cannibal Tadej Pogačar storms to victory on stage 8 at Prati di Tivo”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  66. ^ Moultrie, James (12. 5. 2024). „Giro d'Italia: Olav Kooij powers to stage 9 sprint victory as late Narváez attack is caught at last gasp”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  67. ^ Farrand, Stephen (14. 5. 2024). „Giro d'Italia: Valentin Paret-Peintre follows in his brother's footsteps with stage 10 victory”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  68. ^ Moultrie, James (15. 5. 2024). „Giro d'Italia: Jonathan Milan powers to stage 11 sprint victory ahead of relegated Tim Merlier”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  69. ^ Moultrie, James (16. 5. 2024). „Julian Alaphilippe wins stage 12 thriller from masterclass breakaway”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  70. ^ Moultrie, James (17. 5. 2024). „Giro d'Italia: Jonathan Milan storms to his third victory of race on stage 13”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  71. ^ Ostanek, Dani (18. 5. 2024). „Giro d'Italia: Filippo Ganna beats Tadej Pogačar to win stage 14 time trial”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  72. ^ Ostanek, Dani (19. 5. 2024). „Giro d'Italia: Tadej Pogačar stuns on Mottolino ascent to win Queen stage 15”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  73. ^ Moultrie, James (21. 5. 2024). „Snow, rain, rider protests and confusion end with Umbrail Pass removed from Giro d'Italia stage 16”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  74. ^ Ostanek, Dani (21. 5. 2024). „Giro d'Italia: Tadej Pogačar makes it five stage victories on shortened stage 16 after start chaos”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  75. ^ Ostanek, Dani (22. 5. 2024). „Giro d'Italia: Georg Steinhauser solos to victory on Passo Brocon”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  76. ^ Fotheringham, Alasdair (23. 5. 2024). „Giro d'Italia: Tim Merlier nabs a second wins on stage 18 as Milan loses position in mad dash into Padova”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  77. ^ Weislo, Laura (24. 5. 2024). „Giro d'Italia: Andrea Vendrame solos to stage 19 victory in Sappada”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  78. ^ Stuart, Peter (25. 5. 2024). „Giro d'Italia: Tadej Pogačar cements Giro d’Italia overall victory with stunning solo stage 20 win”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  79. ^ Tyson, Jackie (26. 5. 2024). „Giro d'Italia: Tadej Pogačar glides to overall glory while Tim Merlier conquers sprint in Rome”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  80. ^ „Giro d’Italia results categories, explained”. velonews.com. Competitor Group, Inc. Приступљено 29. 6. 2024. 
  81. ^ „Giro d’Italia Guide”. inrng.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  82. ^ а б в Becket, Adam (26. 4. 2024). „What do all the Giro d'Italia jerseys mean? Pink, purple, blue and white explained”. cyclingweekly.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  83. ^ а б Il Garibaldi 2024, стр. 20.
  84. ^ а б в г д „100th Giro d'Italia classifications demystified”. cyclingnews. com. 2. 5. 2017. Приступљено 29. 6. 2024. 
  85. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ Ostanek, Daniel (5. 5. 2023). „Giro d'Italia classifications, jerseys and rules explained”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  86. ^ а б Il Garibaldi 2024, стр. 19.
  87. ^ „Giro d'Italia revives Ciclamino jersey for points classification”. cyclingnews.com. 18. 4. 2017. Приступљено 29. 6. 2024. 
  88. ^ „2010 Giro Jersey Presented In Florence”. cyclingnews.com. 15. 1. 2010. Приступљено 29. 6. 2024. 
  89. ^ Nicholas, Riley. „Ultimate Giro D’Italia Jersey Guide: The Maglia Rosa And More”. biketips.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  90. ^ „The Intergiro, powered by Sara Assicurazioni, returns to the Giro d’Italia”. giroditalia.it. 22. 4. 2024. Приступљено 29. 6. 2024. 
  91. ^ Follis, Alessandro (2. 5. 2023). „Giro: Biella festeggia Pantani a 25 anni dall’impresa di Oropa. Aspettando Pogacar”. gazzetta.it (на језику: италијански). Приступљено 29. 6. 2024. 
  92. ^ Monzone, Francesca (12. 5. 2023). „Oropa, la montagna Pantani: 25 anni, la leggenda...”. aostasports.it (на језику: италијански). Приступљено 29. 6. 2024. 
  93. ^ „Giro prizes: More than just the pink jersey”. velo.outsideonline.com. 23. 5. 2016. Приступљено 29. 6. 2024. 
  94. ^ „Urbano Cairo, Steinhauser Georg (Team Ef Education Easy Post) winner, Vincenzo Torriani Trophy, at”. Приступљено 29. 6. 2024. 
  95. ^ Davidson, Tom (5. 5. 2024). „Giro d'Italia stage 2 live: Will Tadej Pogačar take the pink jersey?”. cyclingweekly.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  96. ^ Yost, Whit (13. 5. 2024). „The Giro d’Italia Has Turned Into Tadej Pogačar’s Show—But Can Anyone Else Make It Interesting?”. bicycling.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  97. ^ Bonville-Ginn, Tim (11. 5. 2024). „As it happened: GC riders battle out stage 8 in summit finish sprint”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  98. ^ „Giro Rest Day Notes”. inrng.com. 20. 5. 2024. Приступљено 29. 6. 2024. 
  99. ^ Puddicombe, Stephen (23. 5. 2024). „Christian Scaroni, previous main rival to Tadej Pogacar on the Giro's KOM classification, forced to abandon race”. cyclinguptodate.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  100. ^ Farrand, Stephen (25. 5. 2024). „Giulio Pellizzari becomes Italy's new Giro d’Italia celebrity after more audacious mountain attacks”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  101. ^ Puddicombe, Stephen (25. 5. 2024). „Giro d'Italia stage 20 Live - Final GC battle on Monte Grappa double ascent”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  102. ^ а б в г д ђ е ж з „Giro d'Italia Classifications 2024”. giroditalia.it. RCS Sport. Приступљено 29. 6. 2024. 
  103. ^ „Giro 2024: Withdrawals”. cyclingstage.com. 27. 5. 2024. Приступљено 29. 6. 2024. 
  104. ^ „Medical report and withdrawals GIRO d'Italia 2024: Final Update”. cyclinguptodate.com. 27. 5. 2024. Приступљено 29. 6. 2024. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Гранд тур трке
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђиро_д’Италија_2024.&oldid=27885556”