Ђиро д’Италија 2018.

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ђиро д’Италија 2018.
Giro d'Italia 2018 logo.jpg
Информације о трци
Датуми 4—27. мај 2018.
Етапе 21
Дистанца 3.546 km (2.203 mi)
← 2017
2019 →

Ђиро д’Италија 2018 биће 101 издање етапне бициклистичке трке, једне од три Гранд тур тркеЂиро д’Италије. Старт Ђира 2018 биће у Јерусалиму, у Израелу, у част прославе 70 година од стварања државе Израела.[1] То је први пут у историји да Ђиро стартује ван Европе, а укупно 13 пут стартује ван Италије.[2] У Израелу ће се возити три етапе: индивидуални хронометар у Јерусалиму и двије равне етапе, ХајфаТел Авив и БиршебаЕилат.[3] На Ђиру 2018 биће осам етапа са циљем на успону и два хронометра, док је мањи број спринтерских етапа него обично.[4] Укупна дужина трке биће 3.546 km.[4]

Након презентације руте, 29. новембра 2017, четвороструки победник Тур де ФрансаКрис Фрум изјавио је да ће возити Ђиро 2018, у покушају да оствари Ђиро — Тур дабл.[5] Крајем децембра, побједник Ђира 2017 — Том Димулен, потврдио је да ће возити Ђиро 2018,[6] са циљем да одбрани титулу.[7]

Промјене[уреди]

Организатори Ђира — конзорцијум RCS, покренули су заједно са организаторима Тура и Вуелте (Амори спортска организација) иницијативу о смањењу броја возача на Гранд тур тркама са девет на осам,[8] што UCI првобитно није прихватио[9] и број возача је остао исти за 2017 годину.[10] UCI је касније прихватио приједлог и број возача је смањен на осам почевши од 2018, што значи да ће умјесто 198 на Ђиру и другим гранд тур тркама, учествовати 176 возача.[11][12]

Занимљивости[уреди]

Ђиро 2018 имаће 21 етапу и три дана одмора, на три понедељка; са три етапе у Израелу и три на Сицилији на повратку у Италију. Преосталих 15 воде возаче сјеверно до Монте Зонколана, а затим западно до Алпа, близу Француске и завршне успоне Прато Невозо, Жаферо и Червинија. Возачи ће авионом бити превезени из Израела до Италије, а затим ће бити превезени авионом до Рима, пред последњу етапу.[13]

Рим ће бити домаћин последње етапе по четврти пут, претходна три пута био је домаћин 1911, 1950 и 2009.[13]

  • Укупна дужина трке је 3.546 km, док је просјечна дужина етапа 168.9 km.[13]
  • Возиће се два хронометра, укупне дужине 44.2 km (прва етапа: 9.7 km, етапа 16: 34.5 km).[13]
  • Укупно ће бити вожено 39 категорисаних успона, са укупном надморском висином 44.000 м.[13]
  • Најдужа етапа је десета, од Пене до Гвалдо Тадине, у дужини од 239 km. Најдужа етапа икада вожена је од Луке до Рима 1914, у дужини од 430 km.[13] Најкраћа етапа је хронометар на првој етапи, дуг 9.7 km.[13]

Етапе су званично класификоване по степену тежине да би се одлучило о временском лимиту и другим организационим аспектима:[13]

  • Хронометри: 2
  • Лакше етапе: 7
  • Средње тешке етапе: 6
  • Веома тешке етапе: 6

Историјски тренуци[уреди]

Ђиро 2018 ће обиљежити неколико значајних момената из историје трке и Италије:

  • Девета етапа до Кампо Императореа је "етапа Пантани", у знак сјећања на Марка Пантанија, који је трагично умро 2004. Пантани је 1999 побиједио на Кампо Императореу, али је дисквалификован на етапи до Мадоне ди Кампиљо звог високог нивоа хематокрита.[13]
  • Награда Чима Копи, названа по петоструком побједнику Ђира — Фаусту Копију, додјељује се првом возачу који пређе преко највећег успона на Ђиру.[14] Највећи успон 2018 је Коле деле Финсетре, на етапи 19, са надморском висином 2.178 m.[13]

Контроверзе[уреди]

Организација Људска права, са сједиштем у Европи, упутила је писмо RCS Sportu, у коме траже да се помјери старт Ђира из Израела.[15] Поред међународне организације људских права, етничке туристичке организације, спортских и вјерских група које су потписале писмо, били су и Амерички лингвиста и аутор — Ноам Чомски, бивши адвокати Уједињених нација за палестинско право — Џон Дигард и Ричард Фалк, италијански драмски писац Мони Овадија, чланови Европског парламентаЕлеонора Форенца и Серђо Коферати, као и бивша замјеница предсједника Европског парламента — Луиза Моргантини.[15]

"Одржавање 'великог почетка' трке 2018 у Израелу, неће само покрити војну окупацију израелске војске и расистичку политику против Палестине, такође ће погоршати израелски смисао некажњености и охрабрити их у свом порицању права палестинског народа прописаних Уједињеним нацијама." Наводи се у писму ECCP-а.[15] RCS Sport је објавио 18 септембра да ће Ђиро 2018 стартовати индивидуалним хронометром у Јерусалиму, након чега ће се возити још двије етапе у Израелу, у Тел Авиву и Еилату у јужном дијелу државе. Етапе у Јерусалиму и Еилату су нарочито биле проблематичне за ECCP.[15] Етапе планиране у Јужном Израелу пролазе кроз десетине палестинских села које Израел одбија да призна.[15] У писму је такође наведено да трка сарађује са најмање једном компанијом активном у илегалном израелском насељу.[15]

На презентацији руте у Милану, 29. новембра 2017, RCS Sport је за прву етапу у Јерусалиму употребио израз "западни Јерусалим" за дио града гдје ће се возити хронометар, за који и Израел и Палестина имају потраживања.[16] Израел је заузео источни Јерусалим након шестодневног рата 1967.[16] Касније су га анексирали, иако међународне организације нису признале тај потез. Израел сада наводи цијели град као јединствену пријестоницу, док Палестинци сматрају да је источни Јерусалим нелегално окупиран.[16] Министар спорта Израела, Мири Регев и министар туризма — Јарив Левин изјавили су да ће држава отказати подршку Ђиру ако се референца западни Јерусалим не промијени, истакавши "У Јерусалиму, главном граду Израела, нема источног и западног."[16] RCS Sport је након тога уклонио референцу западни Јерусалим са мапе и званичних информација о Ђиру 2018.[17] У обавјештењу навели су да се "западни Јерусалим" односило на географску одредницу мјеста гдје ће се возити хронометар, без икакве везе са политиком.[17] [17]

Након потврде да ће Крис Фрум возити Ђиро, појавиле су се информације да ће RCS Sport платити Фруму и тиму Скај 2 милиона евра за учешће, што је оповргао директор Ђира — Мауро Вењи. [18]

Тимови[уреди]

На Ђиру 2018 учествоваће 22 тима, са по осам возача. 18 ворлд тур тимова имају аутоматску позивницу, док организатори трке — RCS Sport додјељује четири вајлд кард позивнице.[13] Очекивало се да ће бициклистички клуб Израел сајклинг академи добити позивницу, док су све четири позивнице објављене 20. јануара.[13] Поред тима из Израела, највеће шансе за добијање позивнице имао је Андрони—Сидермек—Ботекја, захваљујући освајању Сиклосимо купа 2017.[19] Што је значило да се за преостала два мјеста боре Нипо—Вино Фантини, Вилер—Селе Италија и Бардијани—ЦСФ.[19] Директор Ђира — Мауро Вењи изјавио је да ће приликом давања позивница пажња бити усмјерена на тимове из Италије, али ће водити рачуна и о тренутним и будућим интересима трке.[19] Претходних година, позивнице су добијали Гаспром и ЦЦЦ Спранди тим, који су добили предност испред италијанских тимова.[19]

Све четири вајлд кард позивнице објављене су 20. јануара 2018, позивнице су добили: Израел сајклинг академи, Андрони Ђокатоли, Бардијани —ЦСФ и Вилер Тријестина—Селе Италија.[20] Тако је без позивнице остао Нипо—Вини Фантини, за који вози побједник Ђиро д’Италије 2004 — Дамијано Кунего, који је раније изразио жељу да заврши каријеру на Ђиру 2018.[20]

UCI ворлд тур тимови:

Континентални тимови:[20]

Рута и етапе[уреди]

Ђиро 2018 стартоваће у Јерусалиму, у Израелу,[1] гдје ће се возити три етапе: индивидуални хронометар у Јерусалиму у дужини 9.7 km[21] и двије равне етапе, ХајфаТел Авив и БиршебаЕилат.[3] RCS Sport ће зарадити 10 милиона евра, што их је убиједило да старт Ђира буде у Израелу, без обзира на критике због палестинског проблема и потенцијалних безбједоносних проблема.[4] Након етапа у Израелу, слиједи додатни дан одмора и транспорт возача у Италију.[4] Прве двије етапе у Италији угостиће Сицилија.[4] Лакше брдске етапе од Катаније до Калтађиронеа и од Калтађиронеа до Санта Нинфе, након чега слиједи прва етапа са циљем на успону Етна; успон је дуг 14.1 km, уз четири километра секције по 8 процената нагиба,[22] гдје се очекују прве борбе за генерални пласман.[4] Након проласка бродом кроз Месину, Ђиро путује сјеверно преко Калабрије и Кампаније, са још једним брдским циљем у Монтеверђине ди Меркољану.[4] Прва недеља завршава се на успону Кампо Императоре у сјенкама Гран Сасоа,[23] 19 година након што је Марко Пантани тријумфовао на тој етапи.[4]

Двије равне етапе поред јадранске обале и ријеке По воде Ђиро сјеверно до Нервеза дела Батаље, кроз Имолу и Ферару.[4] Обје етапу имају кратак успон у финишу, да би спринтери морали да се помуче до побједе. Циљ је посвјећен жртвама Првог свјетског рата и последња је шанса за опоравак фаворита у борби за генерални пласман прије одлучујуће недеље.[4] Велике планине почињу са 181 km дугом етапом 14 до Монте Зонколана на сјевероистоку Италије.[4] Етапа садржи четири кратка, али стрма успона прије последњег успона на Зонколан, са просјечним нагибом 14.9 процената.[24] Након Зонколана слиједи последњи дан одмора.[4]

Етапа 15 до Сападе иде у Доломите, гдје се возе четири успона: Пасо дела Маурија на почетку етапе, Пасо тре Крочи и кратки али стрми успони у финишу Пасо ди Сант Антонио и Косталисојо.[25] Хронометар дуг 34.5 km између Трента и Роверта на етапи 16 вози се по равном[26] и одговара Крису Фруму, који се не би одлучио да вози Ђиро без ове етапе.[4] Циљ етапе 17 је у Изеу, у срцу винског региона Франкјакорта.[4] Садржи само један успон на почетку, што је последња шанса за спринтере прије Рима.[27] Етапа 18 иде источно у Алпе, са циљем у Прато Невозоу (13.9 km са 7 процената нагиба) и прва је од три завршне брдске етапе. Павел Тонков и Стефано Гарцели су тријумфовали на овој етапи 1996 и 2000.[4] На Ђиру 2017, Том Димулен је на сличном успону Оропа преузео розе мајицу.[4] Етапа 19 је најтежа на Ђиру 2018.[4] Дуга 181 km, садржи четири велика успона, са земљаним путем. Такође Коле деле Финестре је највећи успон на Ђиру — Чима Копи. Успон је дуг 17 km, са 9.2 процента просјечног нагиба.[28] Након Финестреа слиједи блажи успон — Сестријере, а затим 7.2 km дуг успон Жаферо.[28] Мауро Сантамброђо је 2013 тријумфовао на овој етапи, али је затим дисквалификован због допинга; док је Винченцо Нибали ту етапу завршио други, на путу до освајања Ђира 2013.[4] Брдске етапе се завршавају у суботу, са 214 km дугом етапом 20 до Червиније. Етапа садржи три успона: Кол Тсекуре и Кол де Сант Панталеон, оба су дуга по 16 km, док је последњи успон, на коме је и циљ, дуг 19 km.[29] Ђиро се завршава равном етапом у Риму. Етапа је дуга 118 km, вози се 10 кругова по 11 km.[30] Етапа не иде до Ватикана, али иде око Колосеума, док је циљ у центру, у улици Виа деи Фори Империјали.[4]

Карактеристике етапа:[31]
Етапа Датум Рута Дистанца Тип
1 4. мај ЈерусалимЈерусалим 97 km (60 mi) Индивидуални хронометар
2 5. мај ХајфаТел Авив 167 km (104 mi) Равна етапа
3 6. мај БиршебаЕилат 226 km (140 mi) Равна етапа
7. мај Дан одмора
4 8. мај КатанијаКалтађироне 191 km (119 mi) Лакша брдска етапа
5 9. мај АгриђентоСанта Нинфа 152 km (94 mi) Лакша брдска етапа
6 10. мај КалтанисетаЕтна 163 km (101 mi) Средње тешка брдска етапа
7 11. мај ПицоПраја а Маре 159 km (99 mi) Равна етапа
8 12. мај Праја а МареМонтеверђине ди Меркољано 208 km (129 mi) Лакша брдска етапа
9 13. мај Петко СанитаГран Сасо д’Италија 224 km (139 mi) Тешка брдска етапа
14. мај Дан одмора
10 15. мај ПенеГвалдо Тадино 239 km (149 mi) Лакша брдска етапа
11 16. мај АсизиОзимо 156 km (97 mi) Лакша брдска етапа
12 17. мај ОзимоИмола 213 km (132 mi) Равна етапа
13 18. мај ФерараНервеза дела Батаља 180 km (112 mi) Равна етапа
14 19. мај Сан Вито ал ТаљаментоМонте Зонколан 181 km (112 mi) Тешка брдска етапа
20. мај Дан одмора
15 21. мај ТолмецоСапада 176 km (109 mi) Средње тешка брдска етапа
16 22. мај ТрентоРоверето 34 km (21,12662 mi) Индивидуални хронометар
17 23. мај Рива дел ГардаИзео 155 km (96 mi) Равна етапа
18 24. мај АбијатеграсоПрато Невозо 196 km (122 mi) Средње тешка брдска етапа
19 25. мај Венарија РеалеБардонекија 181 km (112 mi) Тешка брдска етапа
20 26. мај СусаБреј-Червинија 214 km (133 mi) Тешка брдска етапа
21 27. мај РимРим 118 km (73 mi) Равна етапа

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Giro d’Italia route 2018: RCS unveils Jerusalem start”. cyclingweekly.com. 18. 9. 2017. Приступљено 14. 11. 2017. 
  2. „Big start 2018”. giroditalia.it. Приступљено 14. 11. 2017. 
  3. 3,0 3,1 Ryan, Barry (18. 9. 2017). „Giro d'Italia 2018 will begin with Jerusalem individual time trial”. cyclingweekly.com. Приступљено 14. 11. 2017. 
  4. 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 4,10 4,11 4,12 4,13 4,14 4,15 4,16 4,17 4,18 Farand, Stephen (29. 11. 2017). „2018 Giro d'Italia route revealed”. cyclingnews.com. Приступљено 30. 11. 2017. 
  5. „Chris Froome confirms Giro d'Italia participation”. cyclingnews.com. 29. 11. 2017. Приступљено 30. 11. 2017. 
  6. „Team Sunweb confirm Dumoulin will return to Giro d'Italia in 2018”. cyclingnews.com. 28. 12. 2017. Приступљено 20. 1. 2018. 
  7. Barry, Ryan (4. 1. 2018). „Tom Dumoulin: I'm going to the Giro d'Italia to win again”. cyclingnews.com.  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ);
  8. „ASO, RCS Sport, Flanders Classics reduce team sizes for 2017 races”. cyclingnews.com. 25. 11. 2016. Приступљено 14. 11. 2017. 
  9. „UCI to race organisers: You cannot decide to reduce team sizes”. cyclingnews.com. 26. 11. 2016. Приступљено 14. 11. 2017. 
  10. Farand, Stephen (7. 12. 2016). „Tour de France team sizes to remain the same in 2017”. cyclingnews.com. Приступљено 14. 11. 2017. 
  11. „Grand Tour teams to be reduced from nine to eight riders from 2018 - Cycling Weekly”. 22. 6. 2017. Приступљено 14. 11. 2017. 
  12. „UCI reduces Grand Tour teams to 8 riders for 2018”. Cyclingnews.com. 22. 6. 2017. Приступљено 14. 11. 2017. 
  13. 13,00 13,01 13,02 13,03 13,04 13,05 13,06 13,07 13,08 13,09 13,10 13,11 13,12 13,13 Farand, Stephen (30. 11. 2017). „The 2018 Giro d'Italia by the numbers”. cyclingnews.com. Приступљено 30. 11. 2017. 
  14. McGann, Bill; McGann, Carol. „1965 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 12. 2017. 
  15. 15,0 15,1 15,2 15,3 15,4 15,5 Malach, Pat; Fletcher, Patrick (23. 11. 2017). „Human rights groups call on Giro d'Italia to move 2018 start from Israel”. cyclingnews.com. Приступљено 6. 12. 2017. 
  16. 16,0 16,1 16,2 16,3 „Israeli officials threaten Giro d'Italia support over 'west Jerusalem' reference”. cyclingnews.com. 29. 11. 2017. Приступљено 6. 12. 2017. 
  17. 17,0 17,1 17,2 „Giro d'Italia removes reference to 'West Jerusalem' following Israeli protest”. cyclingnews.com. 30. 11. 2017. Приступљено 6. 12. 2017. 
  18. Farand, Stephen (29. 11. 2017). „'A start fee for Froome? I flatly deny that,' says Giro d'Italia director”. cyclingnews.com. Приступљено 6. 12. 2017. 
  19. 19,0 19,1 19,2 19,3 „Nippo-Vini Fantini hoping to secure Giro d'Italia wildcard”. cyclingnews.com. 15. 1. 2018. Приступљено 20. 1. 2018. 
  20. 20,0 20,1 20,2 „Giro d'Italia 2018 wild card teams announced”. cyclingnews.com. 20. 1. 2018. Приступљено 20. 1. 2018. 
  21. „2018 Giro d'Italia stage 1 preview”. Cyclingnews.com. 29. 11. 2017. Приступљено 1. 12. 2017. 
  22. „2018 Giro d'Italia stage 6 preview”. Cyclingnews.com. 29. 11. 2017. Приступљено 1. 12. 2017. 
  23. „2018 Giro d'Italia stage 9 preview”. Cyclingnews.com. 29. 11. 2017. Приступљено 1. 12. 2017. 
  24. „2018 Giro d'Italia stage 14 preview”. Cyclingnews.com. 29. 11. 2017. Приступљено 1. 12. 2017. 
  25. „2018 Giro d'Italia stage 15 preview”. Cyclingnews.com. 29. 11. 2017. Приступљено 1. 12. 2017. 
  26. „2018 Giro d'Italia stage 16 preview”. Cyclingnews.com. 29. 11. 2017. Приступљено 1. 12. 2017. 
  27. „2018 Giro d'Italia stage 17 preview”. Cyclingnews.com. 29. 11. 2017. Приступљено 1. 12. 2017. 
  28. 28,0 28,1 „2018 Giro d'Italia stage 19 preview”. Cyclingnews.com. 29. 11. 2017. Приступљено 1. 12. 2017. 
  29. „2018 Giro d'Italia stage 20 preview”. Cyclingnews.com. 29. 11. 2017. Приступљено 1. 12. 2017. 
  30. „2018 Giro d'Italia stage 21 preview”. Cyclingnews.com. 29. 11. 2017. Приступљено 1. 12. 2017. 
  31. „Giro d'Italia 2018: stages”. cyclingnews.com. Приступљено 14. 11. 2017. 

Спољашње везе[уреди]