Јосиф Шлезингер
| Јосиф Шлезингер | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | март 1794. |
| Место рођења | Сомбор, Хабзбуршка монархија, данас Србија |
| Датум смрти | 1870. |
| Место смрти | Београд, Кнежевина Србија |
Јосиф Шлезингер (Сомбор, 1794 — Београд, 1870) српски је композитор јеврејске народности из Војводине који је живео и радио у Сомбору, Новом Саду, Крагујевцу и Београду. Сматра се зачетником српске грађанске музичке културе с почетка XIX века.
Образовање
[уреди | уреди извор]Шлезингер, по народности чешки Јевреј, а не Немац, како се то понегде погрешно мисли, своје почетно музичко образовање стекао је код свога оца (Менахем Шлезингер, био је кантор ондашње јеврејске општине) и приватних учитеља у Сомбору и Новом Саду — код кантора Розенберга учио је основе свирања на виолини, а код ондашњег оргуљаша католичке цркве учио је црквену музику и свирање на оргуљама. Од 1810. Шлезингер свира у властелинским оркестрима средње Европе и чувеној пештанској капели Алојза Цибулке, и упознаје разне музичке инструменте и проширује своја знања из музичке теорије. Године 1819, враћа се у Нови Сад, где је постао капелник грађанске гарде и ту радио пуних десет година, бавећи се дириговањем и компоновањем. Ту је саставио свој први музички аранжман за Алписку пастирку, прву српску мелодраму, чији је текст по Мармонтелу написао Атанасије Николић.
Године у Србији
[уреди | уреди извор]Године 1829, Шлезингер је прешао у Шабац где је давао часове из музике, a 1831. године на позив Кнеза Милоша, одлази у Крагујевац, кнежеву престоницу. Тамо је био учитељ музике, оснивач и „капелмајстор“ Књажевско-србске банде. Ова банда је свирала у Књажевско-српском театру Јоакима Вујића и театру Атанасија Николића, као и на државним свечаностима, парадама, баловима и на двору кнеза Милоша.
Овде сарађује са Јоакимом Вујићем, Стеријом Поповићем и Атанасијем Николићем, за чије позоришне комаде компонује или аранжира сценску музику. Овим Шлезингер започиње жанр позоришних комада с певањем који ће постати најомиљенији позоришни род код Срба у XIX веку. Када је престоница премештена из Крагујевца у Београд, овамо прелази и Шлезингер. Овде ће наставити музички рад, а повремено дириговати на концертима и у Николићевом позоришту на Ђумруку, све до пензионисања 1864. године.
Дела
[уреди | уреди извор]Шлезингер је био веома плодан музичар. Компоновао је или аранжирао сценску музику за осам позоришних дела, за више од сто маршева за разне оркестарске саставе, многобројне потпурије, хармонизирао више народних и градских песама које су се радо певале. Шлезингер је у Србији постао веома популарана и уважена личност. Име овог зачетника музичког живота у Србији постало је толико популарно да су касније, веома дуго, сваког професионалног музичара звали „Шлезингер“. Шлезингер је преминуо у Београду, 1870. године. У своме родном граду Сомбору добио је улицу.
Литература
[уреди | уреди извор]- Васиљевић, Стеван (1989): Знаменити Сомборци, Славија, Нови Сад. ISBN 978-86-431-0003-5.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Књижевно-српски театар Јоакима Вујића
- Jožef Šlezinger (1794—1870) Архивирано на сајту Wayback Machine (1. мај 2015)
- Бахати трагови сујете[мртва веза], приступљено 20. децембра 2016.
