Алгуња
| Административни подаци | |
|---|---|
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Старо Нагоричане |
| Становништво | |
| — (2002) | 237 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 15′ 38″ С; 21° 49′ 01″ И / 42.2606° С; 21.8169° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 480 m |
  Алгуња Алгуња на карти Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 1303 |
| Позивни број | 031 |
| Регистарска ознака | KU |
Алгуња (мкд. Алгуња) је насеље у Северној Македонији, у крајње северном делу државе. Алгуња је насеље у оквиру општине Старо Нагоричане.
Алгуња има велики значај за српску заједницу у Северној Македонији, пошто Срби чине већину у насељу.
Географија[уреди | уреди извор]
Алгуња је смештена у крајње северном делу Северне Македоније, близу државне границе ка Србији, која се налази 3 km северозападно од села. Од најближег града, Куманова, село је удаљено 20 km североисточно.
Село Алгуња се налази у историјској области Средорек, у брежуљкастом крају, на приближно 480 метара надморске висине. Источно од села протиче река Пчиња.
Месна клима је континентална са слабим утицајем Егејског мора (жарка лета).
Прошлост[уреди | уреди извор]
У 19. и почетком 20. века село Алгуња налазило се у Османском царству. У Кумановској кази, Скопског санџака Косовског вилајета. По статистици бугарског етнографа Васила Кнчова у њој је 1900. живело 256 "Бугара" хришћана.[1] По патријаршијском, српском митрополиту Скопске епархије Фирмилијану у селу је било 37 кућа и сви житељи били су Срби, патријаршисти.[2] По секретару Бугарске егзархије Димитрију Мишеву 1905. је у селу било 240 патријаршиста "србомана" а у селу је радила и српска школа.[3]
Становништво[уреди | уреди извор]
Алгуња је према последњем попису из 2002. године имала 237 становника.
Већинско становништво у насељу су Срби (63%), а мањина су етнички Македонци (37%).
Претежна вероисповест месног становништва је православље.
| Алгуња[4] | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | ||
| Срби | 379 | |||||
| Македонци | 71 | |||||
| Роми | 2 | |||||
| остали и непознато | ||||||
| укупно | ' | 452 | ' | ' | ||
Личности[уреди | уреди извор]
- Никола Алгуњски војвода добровољачке чете у Српско-турском рату 1876-1877.
- Тодор Крстић Алгуњски, четнички војвода
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_28.htm
- ^ https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Izvestaj_od_skopskiot_mitropolit_za_brojot_na_kuci,_1902.pdf
- ^ D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, р.126-127.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
