Фирмилијан Дражић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Фирмилијан Дражић
Firmilijan, Metropolitan of Skopje.jpg
Пуно име Димитрије Дражић
Датум рођења (1852-08-20)20. август 1852.
Место рођења Шабац
 Кнежевина Србија
Датум смрти 7. децембар 1903.(1903-12-07) (51 год.)
Место смрти Београд
 Краљевина Србија

Фирмилијан Дражић (световно име Димитрије Дражић; 20. август 18527. децембар 1903) био је скопски владика од 1902. до 1903.[1] Први је Србин на челу Скопске епархије након укидања Пећке патријаршије.

Један од најученијих свештеника[уреди]

Рођен је у Шапцу 20. августа 1852. године као Димитрије Дражић. У Шапцу је завршио гимназију, и четири године је био трговац.[2] Замонашио се 1869. године у манастиру Петковици.[3] Богословију је похађао у Београду.[2] Теологију је студирао прво на острву Халки у Мраморном мору, а онда у Атини.[1] Филозофију је студирао у Прагу, након београдске богословије. Да би се издржавао у Чешкој, радио је и као зидарски помоћник. Од 1876. до 1878. администрирао је Врањском епархијом.[2] Током 1880. изабран је за професора београдске богословије.[2] Сматрали су га једним од најученијих и најактивнијих представника цркве.[2]

Ректор богословије[уреди]

Архимандрит Фирмилијан ректор Београдске богословије

Током 1883. нудили су му тада упражњен положај митрополита Србије, али Фирмилијан је одбио ту част.[1] Након тога постао је архимандрит.[2] Био је учитељ краљевића Александра Обреновића.[1] [2] Када је изабран за ректора београдске богословије основао је фонд сиромашних богослова и као новину увео јавна предавања.[2] Једно време уређивао је Весник Српске Цркве. Један је од оснивача Друштва Свети Сава током 1886. године. Отишао је у Чикаго 1891. на позив америчких Срба и ту је једно краће време био њихов парох.[2]

Борба за Скопску епархију и избор за митрополита[уреди]

Delegati od Skopska eparhija.jpg

Након Америке отишао је у Цариград да одатле помогне српској цркви. Било је то тешко време за српску православну цркву унутар Османскога царства, јер су Цариградска патријаршија и Бугарска егзархија имале званичне дозволе турских власти за несметан рад, а српска црква је морала да ради илегално или у оквирима Цариградске патријаршије. Бугарски егзархат је настојао да спречи функционисање Српске православне цркве у делу Старе Србије који углавном обухвата данашњу Македонију. Рад Егзархата био је најпре усмерен на преотимање патријаршијских цркава и протеривање њихових свештеника, а затим и на све оне који су се опирали бугаризацији. На удару су се убрзо нашли и српски свештеници, учитељи и народни прваци. Српска црква је имала право да дјелује само у оквиру Цариградске патријаршије, која је била под грчком контролом. У Цариграду је Фирмилијан блиско сарађивао са Стојаном Новаковићем. Пет година је трајала дипломатска борба за скопску митрополијску столицу. Изабран је 1897. за администратора Скопске епархије, а 1899. за митрополита Скопске епархије.[2] Након укидања Пећке патријаршије био је први Србин, који је добио тај положај.[2] Међутим због великих отпора рукоположен је тек 15. јуна 1902.[2] После Илинданског устанка у Македонији као српски скопски владика написао је српском конзулату у Скопљу, на 12. августа 1903 г. следеће: „У турској царевини све су народности подељене на: 1. Муслимане, 2. Грке и 3. Бугаре, а нема Срба нигде, и ако су ове земље Турци узели само од Срба, који су у њима живели и имали своју царевину, а данас … као да их никада није било!”

Објавио је 10 књига богословско-теолошког садржаја[4]:

  • I-III - "Тумачење јеванђеља са беседама",
  • IV - Парохиалник Требник,
  • V - Догматичко богословље I,
  • VI - Догматичко богословље II,
  • VII - Библијко пастирски део,
  • VIII - Догматичко морални део,
  • IX - Уџбеници и хришћански дом,
  • X - Поучни део,

Митрополит Фирмилијан је умро 1903. године у Београду, у 52. години, као гост код свог брата Пере Дражића хотелијера.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Сава, епископ шумадијски, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Еврп Београд (1996), стр 498
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 1, 560
  3. ^ "Српски сион", Карловци 1903. године
  4. ^ "Српски сион", Карловци 1903. године

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]