Фирмилијан Дражић

Фирмилијан Дражић
Пуно име	Димитрије Дражић
Датум рођења	(1852-08-20)20. август 1852.
Место рођења	Шабац  Кнежевина Србија
Датум смрти	7. децембар 1903.(1903-12-07) (51 год.)
Место смрти	Београд  Краљевина Србија

Фирмилијан Дражић (световно име Димитрије Дражић; 20. август 1852 — 7. децембар 1903) био је скопски владика од 1902. до 1903. Први је Србин на челу Скопске епархије након укидања Пећке патријаршије.

Један од најученијих свештеника

Рођен је у Шапцу 20. августа 1852. године као Димитрије Дражић. У Шапцу је завршио гимназију, и четири године је био трговац. Замонашио се 1869. године у манастиру Петковици. Богословију је похађао у Београду. Теологију је студирао прво на острву Халки у Мраморном мору, а онда у Атини. Филозофију је студирао у Прагу, након београдске богословије. Да би се издржавао у Чешкој, радио је и као зидарски помоћник. Од 1876. до 1878. администрирао је Врањском епархијом. Током 1880. изабран је за професора београдске богословије. Сматрали су га једним од најученијих и најактивнијих представника цркве.

Ректор богословије

Архимандрит Фирмилијан ректор Београдске богословије

Током 1883. нудили су му тада упражњен положај митрополита Србије, али Фирмилијан је одбио ту част. Након тога постао је архимандрит. Био је учитељ краљевића Александра Обреновића. Када је изабран за ректора београдске богословије основао је фонд сиромашних богослова и као новину увео јавна предавања. Једно време уређивао је Весник Српске Цркве. Један је од оснивача Друштва Свети Сава током 1886. године. Отишао је у Чикаго 1891. на позив америчких Срба и ту је једно краће време био њихов парох.

Борба за Скопску епархију и избор за митрополита

Након Америке отишао је у Цариград да одатле помогне српској цркви. Било је то тешко време за српску православну цркву унутар Османскога царства, јер су Цариградска патријаршија и Бугарска егзархија имале званичне дозволе турских власти за несметан рад, а српска црква је морала да ради илегално или у оквирима Цариградске патријаршије. Бугарски егзархат је настојао да спречи функционисање Српске православне цркве у делу Старе Србије који углавном обухвата данашњу Македонију. Рад Егзархата био је најпре усмерен на преотимање патријаршијских цркава и протеривање њихових свештеника, а затим и на све оне који су се опирали бугаризацији. На удару су се убрзо нашли и српски свештеници, учитељи и народни прваци. Српска црква је имала право да дјелује само у оквиру Цариградске патријаршије, која је била под грчком контролом. У Цариграду је Фирмилијан блиско сарађивао са Стојаном Новаковићем. Пет година је трајала дипломатска борба за скопску митрополијску столицу. Изабран је 1897. за администратора Скопске епархије, а 1899. за митрополита Скопске епархије. Након укидања Пећке патријаршије био је први Србин, који је добио тај положај. Међутим због великих отпора рукоположен је тек 15. јуна 1902. После Илинданског устанка у Македонији као српски скопски владика написао је српском конзулату у Скопљу, на 12. августа 1903 г. следеће: „У турској царевини све су народности подељене на: 1. Муслимане, 2. Грке и 3. Бугаре, а нема Срба нигде, и ако су ове земље Турци узели само од Срба, који су у њима живели и имали своју царевину, а данас … као да их никада није било!”

Објавио је 10 књига богословско-теолошког садржаја:

• I-III - "Тумачење јеванђеља са беседама",
• IV - Парохиалник Требник,
• V - Догматичко богословље I,
• VI - Догматичко богословље II,
• VII - Библијко пастирски део,
• VIII - Догматичко морални део,
• IX - Уџбеници и хришћански дом,
• X - Поучни део,

Митрополит Фирмилијан је умро 1903. године у Београду, у 52. години, као гост код свог брата Пере Дражића хотелијера.