Фирмилијан Дражић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фирмилијан Дражић
Firmilijan, Metropolitan of Skopje.jpg
Пуно име Димитрије Дражић
Датум рођења (1852-08-20)20. август 1852.
Место рођења Шабац
 Кнежевина Србија
Датум смрти 7. децембар 1903.(1903-12-07) (51 год.)
Место смрти Београд
 Краљевина Србија

Фирмилијан Дражић (световно име Димитрије Дражић; 20. август 18527. децембар 1903) био је скопски владика од 1902. до 1903.[1] Први је Србин на челу Скопске епархије након укидања Пећке патријаршије.

Један од најученијих свештеника[уреди]

Рођен је у Шапцу 20. августа 1852. као Димитрије Дражић. У Шапцу је завршио гимназију и четири године је био трговац.[2] Замонашио се 1869.[2] Богословију је похађао у Београду.[2] Теологију је студирао прво на острву Халки у Мраморном мору, а онда у Атини.[1] Филозофију је студирао у Прагу.[1] Од 1876. до 1878. администрирао је Врањском епархијом.[2] Током 1880. изабран је за професора београдске богословије.[2] Сматрали су га једним од најученијих и најактивнијих представника цркве.[2]

Ректор богословије[уреди]

Архимандрит Фирмилијан ректор Београдске богословије

Током 1883. нудили су му тада упражњен положај митрополита Србије, али Фирмилијан је одбио ту част.[1] Након тога постао је архимандрит.[2] Био је учитељ краљевића Александра Обреновића.[1] [2] Када је изабран за ректора београдске богословије основао је фонд сиромашних богослова и као новину увео јавна предавања.[2] Једно време уређивао је Весник Српске Цркве. Један је од оснивача Друштва Свети Сава током 1886. године. Отишао је у Чикаго 1891. на позив америчких Срба и ту је једно краће време био њихов парох.[2]

Борба за Скопску епархију и избор за митрополита[уреди]

Delegati od Skopska eparhija.jpg

Након Америке отишао је у Цариград да одатле помогне српској цркви. Било је то тешко време за српску православну цркву унутар Османскога царства, јер су Цариградска патријаршија и Бугарска егзархија имале званичне дозволе турских власти за несметан рад, а српска црква је морала да ради илегално или у оквирима Цариградске патријаршије. Бугарски егзархат је настојао да спречи функционисање Српске православне цркве у делу Старе Србије који углавном обухвата данашњу Македонију. Рад Егзархата био је најпре усмерен на преотимање патријаршијских цркава и протеривање њихових свештеника, а затим и на све оне који су се опирали бугаризацији. На удару су се убрзо нашли и српски свештеници, учитељи и народни прваци. Српска црква је имала право да дјелује само у оквиру Цариградске патријаршије, која је била под грчком контролом. У Цариграду је Фирмилијан блиско сарађивао са Стојаном Новаковићем. Изабран је 1897. за администратора Скопске епархије, а 1899. за митрополита Скопске епархије.[2] Након укидања Пећке патријаршије био је први Србин, који је добио тај положај.[2] Међутим због великих отпора рукоположен је тек 1902.[2] После Илинданског устанка у Македонији као српски скопски владика написао је српском конзулату у Скопљу, на 12 августа 1903 г. следеће: „У турској царевини све су народности подељене на: 1. Муслимане, 2. Грке и 3. Бугаре, а нема Срба нигде, и ако су ове земље Турци узели само од Срба, који су у њима живели и имали своју царевину, а данас … као да их никада није било!”

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Сава, епископ шумадијски, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Еврп Београд (1996), стр 498
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 1, 560

Спољашње везе[уреди]