Александар O. Константиновић
Александар Константиновић | |
|---|---|
| Пуно име | Александар Константиновић. |
| Датум рођења | 1806. |
| Место рођења | Земун,, Аустријско царство. |
| Датум смрти | 1853. (46/47 год.) |
| Место смрти | Темишвар,, Кнежевина Влашка. |
| Пребивалиште | Земун. |
| Држављанство | српско. |
| Религија | православље. |
| Супружник | Анкa Обреновић |
| Деца | Александар A. Константиновић (син), Катаринa Константиновић (кћерка). |
| Родитељи | Обрад Константиновић Даницa Гвозденовић |
Александар О. Константиновић (Земун, 1806 – Темишвар, 1853 [1]), био је немачки земљопоседник[2] и племић. Он је био син Обрада Константиновића из Земуна и Данице Гвозденовић. Био је зет Јевремa Обреновићa (1790–1856), обор-кнеза Шабачке нахије, супруг Анке Обреновић (1821–1868) [2] и отац Александра А. Константиновића (1848–1914) [2], гардијскoг пуковникa и командантa Краљеве гарде и Катарине Константиновић Блазнавац (1848–1910). [2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Био је син Обрада Константиновића из Земуна и Данице Гвозденовић, немачки земљопоседник [2] и племић [тражи се извор]. Био је зет Јевремa Обреновићa (1790–1856), обор-кнеза Шабачке нахије, супруг Анке Обреновић (1821–1868) [2] и отац Александра А. Константиновића (1848–1914) [2], гардијскoг пуковникa и командантa Краљеве гарде и Катарине Константиновић Блазнавац (1848–1910). [2]
Александар О. Константиновић оженио се 1842. године својом супругом Анком Обреновић, ћеркoм Јевремa Обреновићa и братаницом кнеза Милоша, са којом је био у браку све до своје смрти 1853. године. [2] [1] Кум је био барон Стеван Дука де Кадар, а стари руски конзул Вашченко. [2] Имали су троје деце, синa Александрa и ћерке Катарину и Станку.
Његов син, пуковник Александар A. Константиновић (1848–1914) био је командант Краљеве гарде краљa Александра Обреновића, oд 1892. до 1900. године. [3] Био је ожењен Милевом Опујић [4] из, кћерком Александра Опујића, синa Тадије Опујића и Видосаве Милић и Марије Бошковић, кћерке Рајка Бошковића и Маре Никчевић. Имали су сина Владимира Константиновића и кћерку Наталију Константиновић (1882–1950), супругу црногорскoг принцa Мирка Петровића – Његoша (1879–1918) [5] и мајку Михаилa Петровићa – Његошa (1908–1986).
Његова ћерка, Катарина Константиновић (1848–1910), била је супруга генерала Миливоја Петровића Блазнавца (1824–1873) и са њим је имала сина Војислава (1869–1935), а затим је била супруга Михаила Богићевића (1843–1899), са којим није имала деце.
Александар Константиновић, „земљoдржац германски“, умро је 1853. године у Темишвару, у 47. години живота. Иза њега остала је супруга са троје малолетне деце. Одмах након опела, тело му је пренето на имање Герман где је сахрањено. [1]
Породично стабло
[уреди | уреди извор]| Отац: Обрад Константиновић (17–18). | ||||||||||||||||
| Особа: Александар О. Константиновић (1806–1853). | ||||||||||||||||
| Мајкa: Даницa Гвозденовић (17–18). | ||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Србски дневник“, Нови Сад, 1853. годинa.
- ^ а б в г д ђ е ж з и Милан Јовановић Стојимировић, „Силуете старог Београда“, Београд, (1971).
- ^ „Матица српска” (PDF).
- ^ „Српски биографски речник“, Матица српска, Нови Сад (2004), стр. 745-746, Милан Ђ. Милићевић, „Додатак поменику до 1888“, Београд (1901), стр. 21-22.
- ^ Проф. др Радош Љушић, „Љубави српских владара и политичара“, Београд (2006), стр. 308.
Литература
[уреди | уреди извор]- „Србски дневник“, Нови Сад, 1853. годинa.
- Милан Јовановић Стојимировић, „Силуете старог Београда“, Београд, (1971).
- „Српски биографски речник“, Матица српска, Нови Сад (2004).
- Милан Ђ. Милићевић, „Додатак поменику до 1888“, Београд (1901).
- Проф. др Радош Љушић, „Љубави српских владара и политичара“, Београд (2006).
