Пређи на садржај

Апатосаурус

С Википедије, слободне енциклопедије

Апатосаурус
Временски распон: касна јура, 152–151 Ma
↓
Скелет A. louisae
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Кладус: Dinosauria
Кладус: Saurischia
Подред: †Sauropodomorpha
Кладус: †Eusauropoda
Кладус: †Neosauropoda
Породица: †Diplodocidae
Потпородица: †Apatosaurinae
Род: †Apatosaurus
Marsh, 1877
Типска врста
†Apatosaurus ajax
Marsh, 1877
Остале врсте
  • †A. louisae
    Holland, 1916
Синоними

Апатосаурус (синоним је бронтосаур) је биљојед из доба Јуре.[3] Дуго је био највећи икада пронађени диносаурус. Дужина тела му је достизала од 20 до 28 метара, а тежио је око 65 тона. Кретао се тешко на четири ноге. Стопала су му се завршавала канџама. Дужина врата омогућавала му је да се храни лишћем и са највишег дрвећа, а кад би улазио у дубоке воде глава би му остајала изнад површине. Претпоставља се да је дневно јео око 300 килограма разног биља. Фосилни остаци Бронтосаура пронађени су у стенама Северне Америке.

Изглед

[уреди | уреди извор]
Цртеж апатосаура

Апатосаур је масиван и тром гмизавац који се кретао на четири ноге. Ноге су му биле веома гломазне, а завршавале су се канџама које су му служиле за одбрану. Тело му је веома велико док су реп и врат танки и савитљиви. Дугачак, на крају танак и бичаст, реп му је служио за одбрану од месоједа. На крају дугачког врата се налазила мала глава са вилицама прилагођеним жвакању биља.

Класификација

[уреди | уреди извор]
Лопатица и коракоидна кост од A. ajax

Apatosaurus је члан породице Diplodocidae, кладе џиновских сауроподних диносауруса. Породица обухвата нека од најдужих створења која су икада ходала земљом, укључујући Diplodocus, Supersaurus и Barosaurus. Apatosaurus се понекад сврстава у потпородицу Apatosaurinae, која такође може да укључује Suuwassea, Supersaurus, и Brontosaurus.[4][5][6] Отниел Чарлс Марш је описао Apatosaurus заједно са Atlantosaurus у оквиру сада већ непостојеће групе Atlantosauridae.[7][8] Године 1878, Марш је своју породицу подигао у подред, укључујући Apatosaurus, Atlantosaurus, Morosaurus (=Camarasaurus) и Diplodocus. Он је ову групу сврстао унутар Sauropoda, групу коју је подигао у истој студији. Године 1903, Елмер С. Ригс је рекао да је име Sauropoda бити млађи синоним за ранија имена; он је груписао Apatosaurus унутар Opisthocoelia.[7] Сауропода се и даље користи као назив групе.[9] Џон Витлок је 2011. године објавио студију у којој је Apatosaurus био базалнији диплодоцид, понекад мање базалан од Supersaurus.[10][11]

Кладограм Diplodocidae према Чопу, Матеусу и Бенсону (2015).[12]

Diplodocidae
 

Amphicoelias altus

 
 
Apatosaurinae
 

Неименоване врсте

 
 
 
 

Apatosaurus ajax

 
 

Apatosaurus louisae

 
 
 
 

Brontosaurus excelsus

 
 
 

Brontosaurus yahnahpin

 
 

Brontosaurus parvus

 
 
 
 
 
Diplodocinae
 

Неименоване врсте

 
 
 

Tornieria africana

 
 
 
 

Supersaurus lourinhanensis

 
 

Supersaurus vivianae

 
 
 
 

Leinkupal laticauda

 
 
 

Galeamopus hayi

 
 
 
 

Diplodocus carnegii

 
 

Diplodocus hallorum

 
 
 
 

Kaatedocus siberi

 
 

Barosaurus lentus

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Палеобиологија

[уреди | уреди извор]
Трагови малолетника

Током 19. и раног 20. века веровало се да су сауроподи попут Apatosaurus били сувише масивни да издрже сопствену тежину на сувом. Теоретисано је да су живели делимично потопљени у води, можда у мочварама. Новији налази то не подржавају; сада се сматра да су сауроподи били потпуно копнене животиње.[13] Једна студија диплодоцидних њушки показала је да квадратна њушка, велики део јама и фине, паралелне огреботине зуба Apatosaurus сугеришу да се ради о неселективном претраживачу у висини земље.[14] Могуће је да је јео папрати, цикадеиде, семенкасте папрати, раставић и алге.[15] Стивенс и Париш (2005) спекулишу да су се ти сауроподи хранили са обала река на потопљеним воденим биљкама.[16]

Једна студија о вратовима апатосауруса и бронтосаура из 2015. открила је многе разлике између њих и других диплодоцида, те да су ове варијације могле показати да су вратови апатосауруса и бронтосаура кориштени за борбе унутар врсте.[17] Предложене су различите употребе појединачне канџе на предњим удовима сауропода. Један од предлога је да су кориштене за одбрану, али њихов облик и величина то чине мало вероватним. Такође је могуће да су употребљаване за исхрану, мада је највероватнија употреба канџи била је хватање предмета као што су дебла током узгоја.[18]

Трагови сауропода попут апатосаура показују да су они могли имати домет од око 25—40 km (16—25 миља) дневно и да су потенцијално могли достићи највећу брзину од 20-30 km (12—19 миља) по сат.[19] Споро кретање сауропода може бити последица њихове ниске мишићавости или трзаја након корака.[20] Трагови малолетних јединки навели су неке да верују да су способни за двоножје, мада је то спорно.[21][22]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Taylor, M.P. (2010). "Sauropod dinosaur research: a historical review." Pp. 361-386 in Moody, R.T.J., Buffetaut, E., Naish, D. and Martill, D.E. (eds.), Dinosaurs and Other Extinct Saurians: A Historical Perspective. London: The Geological Society, Special Publication No. 34.
  2. ^ Berman, D.S. and McIntosh, J. S. (1978). "Skull and relationships of the Upper Jurassic sauropod Apatosaurus (Reptilia, Saurischia)." Bulletin of the Carnegie Museum, 8: 1–35.
  3. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 59. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ Lovelace, D.M.; Hartman, S.A.; Wahl, W.R. (2007). „Morphology of a specimen of Supersaurus (Dinosauria, Sauropoda) from the Morrison Formation of Wyoming, and a re-evaluation of diplodocid phylogeny”. Arquivos do Museu Nacional. 65 (4): 527—544. CiteSeerX 10.1.1.603.7472 Слободан приступ. ISSN 0365-4508. 
  5. ^ Taylor, M.P.; Naish, D. (2005). „The phylogenetic taxonomy of Diplodocoidea (Dinosauria: Sauropoda)” (PDF). PaleoBios. 25 (2): 1—7. 
  6. ^ Harris, J.D. (2006). „The significance of Suuwassea emiliae (Dinosauria: Sauropoda) for flagellicaudatan intrarelationships and evolution” (PDF). Journal of Systematic Palaeontology. 4 (2): 185—198. S2CID 9646734. doi:10.1017/S1477201906001805. 
  7. ^ а б Riggs, E.S. (1903). „Structure and Relationships of Opisthocoelian Dinosaurs. Part I, Apatosaurus Marsh” (PDF). Publications of the Field Columbian Museum Geographical Series. 2 (4): 165—196. OCLC 494478078. 
  8. ^ Marsh, O.C. (1877). „Notice of New Dinosaurian Reptiles from the Jurassic formation” (PDF). American Journal of Science. 14 (84): 514—516. Bibcode:1877AmJS...14..514M. S2CID 130488291. doi:10.2475/ajs.s3-14.84.514. 
  9. ^ Upchurch, P.; Tomida, Y.; Barrett, P.M. (2005). „A new specimen of Apatosaurus ajax (Sauropoda: Diplodocidae) from the Morrison Formation (Upper Jurassic) of Wyoming, USA”. National Science Museum Monographs. 26 (118): 1—156. ISSN 1342-9574. 
  10. ^ Whitlock, J.A. (2011). „A phylogenetic analysis of Diplodocoidea (Saurischia: Sauropoda)”. Zoological Journal of the Linnean Society. 161 (4): 872—915. doi:10.1111/j.1096-3642.2010.00665.x Слободан приступ. 
  11. ^ Gallina, P.A.; Apesteguía, S.; Haluza, A.; Canale, J.A. (2014). Farke, Andrew A., ур. „A Diplodocid Sauropod Survivor from the Early Cretaceous of South America”. PLOS ONE. 9 (5): e97128. Bibcode:2014PLoSO...997128G. PMC 4020797 Слободан приступ. PMID 24828328. doi:10.1371/journal.pone.0097128 Слободан приступ. 
  12. ^ Tschopp, E.; Mateus, O. V.; Benson, R. B. J. (2015). „A specimen-level phylogenetic analysis and taxonomic revision of Diplodocidae (Dinosauria, Sauropoda)”. PeerJ. 3: e857. PMC 4393826 Слободан приступ. PMID 25870766. doi:10.7717/peerj.857. 
  13. ^ Pierson, D.J. (2009). „The Physiology of Dinosaurs: Circulatory and Respiratory Function in the Largest Animals Ever to Walk the Earth”. Respiratory Care. 54 (7): 887—911. PMID 19558740. doi:10.4187/002013209793800286. 
  14. ^ Whitlock, J.A. (2011). „Inferences of Diplodocoid (Sauropoda: Dinosauria) Feeding Behavior from Snout Shape and Microwear Analyses”. PLOS ONE. 6 (4): e18304. Bibcode:2011PLoSO...618304W. PMC 3071828 Слободан приступ. PMID 21494685. doi:10.1371/journal.pone.0018304 Слободан приступ. 
  15. ^ Stevens, K.A.; Parrish, J.M. (1999). „Neck Posture and Feeding Habits of Two Jurassic Sauropod Dinosaurs”. Science. 284 (5415): 798—800. Bibcode:1999Sci...284..798S. PMID 10221910. doi:10.1126/science.284.5415.798. 
  16. ^ Stevens, K.A.; Parrish, J.M. (2005). „Neck Posture, Dentition and Feeding Strategies in Jurassic Sauropod Dinosaurs”. Ур.: Carpenter, Kenneth; Tidswell, Virginia. Thunder Lizards: The Sauropodomorph DinosaursСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Indiana University Press. стр. 212–232. ISBN 978-0-253-34542-4. OCLC 218768170. 
  17. ^ Taylor, M.P.; Wedel, M.J.; Naish, Darren; Engh, B. (2015). „Were the necks of Apatosaurus and Brontosaurus adapted for combat?”. PeerJ PrePrints. 3: e1663. doi:10.7287/peerj.preprints.1347v1 Слободан приступ. 
  18. ^ Upchurch, P. (1994). „Manus claw function in sauropod dinosaurs” (PDF). Gaia. 10: 161—171. ISSN 0871-5424. 
  19. ^ Fastovsky, D.E.; Weishampel, D.B. (2009). Dinosaurs: A Concise Natural History (PDF). Cambridge University Press. стр. 165—200. ISBN 978-0-521-88996-4. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 9. 2015. г. 
  20. ^ Sellers, W.I.; Margetts, L.; Coria, R.A.; Manning, P.L. (2012). „March of the Titans: The Locomotor Capabilities of Sauropod Dinosaurs”. PLOS ONE. 8 (10): e78733. Bibcode:2013PLoSO...878733S. PMC 3864407 Слободан приступ. PMID 24348896. doi:10.1371/journal.pone.0078733 Слободан приступ. 
  21. ^ Switek, B. (2. 11. 2010). „Did Wee Little Sauropods Stand Up to Run?”. Smithsonian.com. Приступљено 20. 9. 2015. 
  22. ^ „Tracks of a running bipedal baby brontosaur? Baby sauropod footprints discovered in Colorado”. Science Daily (The Geological Society of America). 1. 11. 2010. Приступљено 20. 9. 2015. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Апатосаурус на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Апатосаурус&oldid=27738830”